Američki predsednik Donald Tramp koji se najpre obavezao da će „mirno“ predati vlast dan nakon što su njegove pristalice upale u zgradu Kongresa, najavio je da neće prisustvovati inauguraciji 20. januara.
U neredima na Kapitol Hilu u sredu uveče nastradalo je petoro ljudi, među kojima je i policajac Brajan Siknik.
„Neću doći na inauguraciju“, napisao je Tramp na Tviteru, iako je uobičajeno da odlazeći predsednik prisustvuje polaganju zakletve novog.
Dan ranije demokrate su zatražile da aktuelni predsednik bude uklonjen sa funkcije, zbog podsticanja upada u zgradu Kongresa.
- Demokratska stranka preuzela američki Senat
- Tramp i Bajden: Kako se predaje dužnost na najmoćnijem poslu na svetu
- Šest suđenja koja čekaju Trampa posle izbora
Njegovi protivnici najavljuju da će možda pokrenuti postupak opoziva, o čemu bi se moglo glasati sledeće nedelje.
Vrlo je malo verovatno da do opoziva dođe, ali bi to mogao biti simbolički gest.
Američki ustav ostavlja mogućnost da potpredsednik preuzme vodeću funkciju, ako je predsednik onemogućen da obavlja dužnosti zbog mentalne ili fizičke bolesti, ali potpredsednik Majk Pens ne pokazuje nameru da se pozove na 25. amandman.
- Da li će se Trampu ranije okončati mandat na osnovu 25. amandmana Ustava
- Trampovi poslednji predsednički dani: „U njegovoj glavi, on nije izgubio“
Gde bi mogao biti 21. januara?
Mediji su preneli da Tramp planira da tog dana igra golf u Škotskoj, ali je premijerka Škotske Nikola Sterdžen saopštila da mu neće dozvoliti ulazak u zemlju.
Ukoliko se ne pojavi na Bajdenovoj inauguraciji, Tramp će biti četvrti predsednik u istoriji Amerike koji je to učinio.
Poslednji put to se dogodilo 1869.
Šta je bilo ranije?
U četvrtak uveče po evropskom vremenu Tramp je na Tviteru objavio da je „Kongres potvrdio novog predsednika, inauguracija će biti održana 20. januara“.
„Ja ću se sada usmeriti na to da predaja vlasti prođe glatko, mirno i besprekorno – trenutak je za pomirenje“.
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) January 8, 2021
Osudio je nasilje, rekavši da su demonstranti „oskrnavili sedište američke demokratije“.
„Oni koji su počinili nasilje, ne predstavljaju našu zemlju, a oni koji su prekršili zakon, platiće“, poručio je Tramp.
On je svojim pristalicama poručio da mu je bila najveća čast u životu da im služi kao predsednik.
Blokada na Tviteru
Zbog Trampovih komentara na početku protesta na Kapitol Hilu, Tviter je na 12 sati blokirao predsednika, pošto su procenili da bi njegovi tvitovi mogli da podstaknu na nasilje.
Američki Kongres je 6. januara potvrdio pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima koji su održani u novembru, nekoliko sati pošto je grupa naoružanih pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa upala u zgradu Kongresa u Vašingtonu, izazvavši nerede u kojima je život izgubilo petoro ljudi, a 52 je uhapšeno.
Bajden i potpredsednica Kamala Haris su sada i zvanično najviši zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država.
Izborni glasovi su potvrđeni pošto su i Senat i Predstavnički dom odbili primedbe na glasanje upućene iz Pensilvanije i Arizone.
Uobičajena proceduralna sednica prekinuta je u sredu kada su Trampove pristalice upale u zgradu Kongresa.
Nastavljena je posle nekoliko sati, nakon što je policija isterala demonstrante.
U neredima je poginulo petoro ljudi, među njima i policajac koji je obezbeđivao zgradu parlamenta.
Policija je tokom upada upucala jednu ženu u grudi, a ona je podlegla povredama u bolnici, saopšteno je iz policije.
Još troje ljudi izgubilo život „zbog zdravstvenih smetnji“, a policajac Brajan Siknik je podlegao povredama zadobijenim u sukobima sa demonstrantima, saopštila je policija.
Nasilje je osudio i Majk Pens, odlazeći potpredsednik SAD.
„Najstrože osuđujemo nasilje koje se ovde dogodilo i žalimo zbog gubitka života, kao i povreda koje su pretrpeli oni koji su branili Kapitol.
„Mirni protest je pravo svakog Amerikanca, ali ovaj napad na Kapitol nećemo tolerisati.
„Oni koji su uključeni u njega biće strogo sankcionisani u skladu sa zakonom. Nasilje nikad ne pobeđuje“, poručio je Pens na Tviteru.
We condemn the violence that took place here in the strongest possible terms. We grieve the loss of life in these hallowed halls, as well as the injuries suffered by those who defended our Capitol today.
— Mike Pence (@Mike_Pence) January 7, 2021
And we will always be grateful for the men and women who stayed at their post to defend this historic place. To those who wreaked havoc in our Capitol today, you did not win. Violence never wins. Freedom wins. And this is still the People’s House. pic.twitter.com/ytErRKnk4O
— Mike Pence (@Mike_Pence) January 7, 2021
Uzvici „hoćemo Trampa“ prethodno su odjekivali hodnicima Kongresa, čiji su članovi evakuisani u pratnji policije.
Posle višesatnih dramatičnih scena zgrada Kongresa je bila obezbeđena, a do 6 časova ujutru na snazi je bio policijski čas u Vašingtonu.
FBI je objavio da traži pomoć u „identifikovanju pojedinaca koji aktivno podstiču nasilje u Vašingtonu“.
Traži „informacije i zapise na društenim mrežama“ u vezi sa nasiljem.
Ostavke i osude
Prema izveštajima, brojni službenici Bele kuće podneli su ostavke u znak protesta zbog nasilnih protesta u Vašingtonu, a navodno je to učinio i Met Potinger, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost.
Pozivajući se na izvore bliske Trampovom saradniku, Blumberg njuz je javio da je Potinger „zaprepašćen napadom na Kapitol i Trampovim podsticanjem demonstranata“, dok su izvori rekli Si-En-Enu da se „Potinger nije dvoumio ni trenutka“.
Trampovu administraciju napušta i specijalni izaslanik za Severnu Irsku Mik Molvejni.
Nekada najbliži Trampov savetnik, Molvejni je bio šef kabineta Bele kuće od januara 2019. do marta 2020.
„Sinoć sam pozvao [državnog sekretara] Majka Pompea da bih ga obavestio da dajem ostavku. Ja to ne mogu. Ne mogu da ostanem „, rekao je u četvrtak za Si-En-Bi-Si.
„Oni koji su odlučili da ostanu, a ja sam razgovarao s nekima od njih, odlučili su tako, jer su zabrinuti da bi predsednik mogao da ubaci nekog goreg“, rekao je.
Ova informacija usledila je posle ranijih izveštaja da su i brojni drugi službenici Bele kuće podneli ostavke nakon haosa.
Među onima koji su ranije podneli ostavku su i zamenica sekretara za štampu Sara Mejtuz, šefica kabineta prve dame Melanije Tramp, Stefani Grišam i jedan od sekretara Bele kuće Riki Najsta.
Dvojica bivših zvaničnika koji su blisko sarađivali sa Donaldom Trampom pridružili su se osudi napada na Kongres.
Bivši ministar odbrane Džejms Matis direktno je optužio Trampa za poticanje nasilja.
„Nasilni napad na naš Kapitol, pokušaj potčinjavanja američke demokratije vladavini rulje, podstakao je gospodin Tramp“, izjavio je.
Matis je podneo ostavku na funkciju 2018. godine posle neslaganja sa Trampom oko rata u Siriji.
Takođe je oštro kritikovao Trampov odgovor u julu na proteste „Životi crnaca su važni“, pokrenutim posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda kome su policajci u Minesoti priklještili vrat, a on je potom preminuo u policijskom pritvoru.
U međuvremenu, bivši šef osoblja Bele kuće Džon Keli objavio je na Tviteru da SAD „moraju beskrajno pažljivo da gledaju koga ćemo izabrati na bilo koju funkciju u zemlji“.
Rekao je da bi karakter, moral, etički dosije i integritet kandidata trebalo pažljivije ispitati.
Penzionisani general je podneo ostavku u Beloj kući 2018. godine i od tada, poput Matisa, javno kritikuje Trampa.
- Kakvu Ameriku ostavlja Tramp posle smrtonosnih nereda
- Čime bi Tramp mogao da se bavi kad napusti Belu kuću
Vođa senatske većine Mič Mekonel je kritikovao Trampa tokom rasprave u Senatu.
„Ako bi ove izbore poništili puki navodi sa gubitničke strane, naša demokratija bi ušla u spiralu smrti“, rekao je Mekonel.
„Nikada više ne bismo videli da cela nacija prihvata izbore. Svake četiri godine bile bi borba za vlast po svaku“.
Posle proglašavanja rezultata izbora i potvrđivanja izborne pobede Bajdena, Mekonel je pokušao da uveri zemlju da se Senat neće pokleknuti pod pritiskom i nasiljem.
„Iz ovog doma nas neće izbacivati rulja, nasilnici ili pretnje“, rekao je.
„Nećemo se pokloniti bezakonju ili zastrašivanju“, poručio je.
Pojedini članovi Republikanske stranke takođe su se obrušili na Trampa.
„Upravo smo imali nasilnu rulju koja je napala Kapitol u pokušaju da nas spreče da izvršimo našu ustavnu dužnost“, tvitovala je kongresmenka Lin Čejni, republikanka koja često kritikuje Trampa.
„Nema sumnje da je predsednik organizovao rulju, da je predsednik je podsticao rulju, predsednik se obratio rulji.
Osude, međutim, nisu bile ograničene na Trampove uobičajene unutarpartijske kritičare.
Oglasio se i senator Tom Koton iz Arkanzasa, koji je često bio na strani predsednika.
„Krajnje je vreme da predsednik prihvati rezultate izbora, prestane da obmanjuje američki narod i osudi nasilje rulje“, rekao je.
Reagovanja u svetu
Premijer Velike Britanije Boris Džonson osudio je „sramotne scene“.
„Sjedinjene Države zalažu se za demokratiju širom sveta i sada je od vitalnog značaja da primopredaja vlasti bude mirna“, napisao je na Tviteru.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je „ljuta i tužna“ zbog nasilnog napada na američki Kongres.
„Duboko žalim što predsednik Tramp nije priznao poraz od novembra i ponovo juče“, rekla je nemačkim poslanicima na sastanku.
„Sumnje u ishod izbora su podstaknute i to je stvorilo atmosferu koja je omogućila sinoćne događaje.“
Pozdravila je izjavu novoizabranog predsednika Džoa Bajdena i činjenicu da je Kongres potvrdio njegovu pobedu, istakavši da bi njegova inauguracija trebalo da „otvori novo poglavlje“ u američkoj demokratiji.
„To znači da su snage demokratije prevladale“, rekla je.
„To je nešto što se oduvek znalo i očekivalo od Sjedinjenih Država.“
U video zapisu na Tviteru, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao: „Kada u jednoj od najstarijih demokratija na svetu pristalice odlazećeg predsednika uzmu oružje da ospore legitimne rezultate izbora, to znači podrivanje univerzalne ideje – jedan čovek, jedan glas“.
„Ono što se danas dogodilo u Vašingtonu, definitivno, nije Amerika. Verujemo u snagu naših demokratija. Verujemo u snagu američke demokratije“, dodao je on.
Španski premijer Pedro Sančez rekao je: „Verujem u snagu američke demokratije. Novi predsednik Džo Bajden će prevazići ovu napetu fazu i opet ujediniti američki narod.“
Švedski premijer Stefan Lofven opisao je incident kao „zabrinjavajući“ i rekao da je to „napad na demokratiju“.
Šta se dogodilo?
Zajednička sednica oba doma parlamenta trebalo je da prebroji i potvrdi izborne rezultate.
Međutim, svi pravni pokušaji da se Bajdenova pobeda dovede u pitanje prošli su neuspešno.
„Ovo nije protest, ovo je pobuna“, izjavio je Džo Bajden, apelujući na Trampa da „zahteva kraj opsade“, dok je Tramp demonstrantima poručio da „razume njihovu bol“.
„Znam da vas boli. Svi znaju. Naročito druga strana, ali morate da idete kući sada“, naveo je Tramp.
Upad u Kongres
Policija je oterala demonstrante od zgrade Kongresa, ali su oni i dalje na ulicama, uprkos tome što je proglašen policijski čas.
Tom prilikom korišćeni su suzavci i biber sprej, prenose američki mediji.
Neki od demonstranata nosili su pancire i borbenu opremu, a pojedini su se tokom upada Kongres peli po zidovima.
- Zašto je Donald Tramp izgubio
- Melanija Tramp: Neobična, tradicionalna prva dama
- Šta Trampov poraz znači za „čvrste momke“ koji su ga voleli i sledili
Na slikama sa lica mesta moglo se videti kako Trampove pristalice, od kojih su neki bili naoružani, marširaju kroz hodnike Kongresa.
Tramp je na Tviteru zatražio mirne proteste: „Bez nasilja“, naveo je.
I am asking for everyone at the U.S. Capitol to remain peaceful. No violence! Remember, WE are the Party of Law & Order – respect the Law and our great men and women in Blue. Thank you!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) January 6, 2021
Tramp je izdao naredbu da se u pomoć pozove i Nacionalna garda.
Gotovo svi demonstranti u Vašingtonu nosili su transparente i zastave sa Trampovim imenom.
Trampove pristalice su se prethodno sukobile s policijom pošto su oborili metalne barikade u podnožju stepenica ispred ulaza.
Senator Džef Merkli je u međuvremenu na Tviteru napisao da je osoblje Senata spasilo elektorske glasove.
Electoral college ballots rescued from the Senate floor. If our capable floor staff hadn’t grabbed them, they would have been burned by the mob. pic.twitter.com/2JCauUIlvg
— Senator Jeff Merkley (@SenJeffMerkley) January 6, 2021
Demonstranti su se posle upada u Kongres zadržali ispred zgrade, gde je atmosfera bila veoma napeta.
„Nismo antifa“, jedan od njih vikao je policiji. misleći na grupu anfifašističkih aktivista koji se protive Trampu.
Trampovi sledbenici nosili su i plakate sa natpisima „pokažite nam glasačke listiće“.
„Sve što želimo je da policija odustane i preda nam zgradu“, izjavio je jedan čovek pred kamerom, dok su ga drugi Trampovi sledbenici snimali.
Kako su počeli sukobi?
Sukobi demonstranata i policije izbili su nedugo pošto se Tramp obratio hiljadama pristalica i usijao atmosferu ponavljanjem nedokazanih tvrdnji da je pokraden na predsedničkim izborima.
U obraćanju Kongresu u sredu Pens je rekao da „nije bio ovlašćen da jednostrano odluči koje glasove treba brojati“.
Danima je vršen pritisak na zamenika predsednika Majka Pensa, koji je predsedavao sednicom, da zaustavi potvrđivanje rezultata.
Ipak, Tramp i dalje kategorično tvrdi da nije doživeo poraz.
Demonstranti su na Kapitol stigli sa mitinga na kom je Tramp pozvao pristalice da podrže one poslanike koji se protive Bajdenovoj pobedi.
Tramp je još u decembru prozvao na protest 6. januara, a nedeljama unazad je potpirivao atmosferu nedokazanim optužbama o ukradenim izborima što je kulminiralo napadom na zgradu koja predstavlja američku demokratiju.
Tramp, koji odbija da prizna izborni poraz, više je puta svoje pobornike pozvao da dođu u Vašington na dan kad Predstavnički dom i Senat planiraju da potvrde pobedu Džo Bajdena.
„Statistički je nemoguće da smo izgubili izbore“, tvitovao je Donald Tramp 20. decembra.
„Veliki protest u Vašingtonu 6. januara. Budite tamo, budite divlji!“.
Tramp je odbio da prizna poraz na izborima 3. novembra, tvrdeći u više navrata da je pokraden, ali bez pružanja bilo kakvih dokaza.
U sredu je ponovio: „Nikada nećemo odustati. Nikada nećemo priznati.“
Takođe je pokušao da ospori rezultate drugog kruga glasanja za Senat u Džordžiji, tradicionalno republikanskoj državi sa američkog juga.
- Tramp i Bajden: Kako se predaje dužnost na najmoćnijem poslu na svetu
- Šest suđenja koja čekaju Trampa posle izbora
- Pet tvrdnji o izbornoj krađi u Americi – šta kažu činjenice
Međutim, demokratski kandidati iz Džordžije, Rafael Varnok i Džon Osof, pobedili su republikanske rivale, pa će demokrate prvi put od 2009. voditi oba doma parlamenta.
To može pomoći Bajdenu da lakše donosi zakone koje smatra važnim, pošto bude inaugurisan za predsednika 20. januara.
Pogledajte kako je sve izgledalo u fotografijama
Ovaj tekst će biti ažuriran.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
