Rozalin Karter, bivša prva dama Amerike i supruga nekadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera, preminula je u 96. godini.
Iz Centra Karter, nevladine organizacije koju je osnovao bivši američki predsednik Džimi Karter, saopštili su da je umrla mirno u krugu porodice.
U petak je objavljeno da je primljena u ustanovu za negu teško bolesnih u američkoj saveznoj državi Džordžija, kao i da je provodila vreme sa 99-godišnjim suprugom, koji tamo boravi od februara.
Džimiju Karteru je dijagnostifikovana demencija u maju.
- Džimi Karter, bivši predsednik SAD, napustio bolnicu da ostatak života provede kod kuće
- Kakav trag je Madlen Olbrajt ostavila na Balkanu
- Nije lako biti prvi čovek Amerike – predsednici i mentalno zdravlje
Ovaj predsednički par sa najdužim bračnim stažom u istoriji proslavio je 77. godišnjicu u julu ove godine.
„Rozalin je bila moja ravnopravna partnerka u svemu što sam postigao“, naveo je Karter u saopštenju.
„Mudro me je usmeravala i ohrabrivala kada mi je to bilo potrebno. Dok god je bila na ovom svetu, uvek sam znao da me neko voli i podržava“, dodao je bivši predsednik Amerike.
Ona je rođena 18. avgusta 1927. godine kao Eleonor Rozalin Smit.
Udala se za Džimija Kartera 7. jula 1946. godine i imali su četvoro dece.
Njihov sin Čip ju je opisao kao voljenu majku, izuzetnu prvu damu i „sjajnu humanitarnu radnicu“.
„Mnogo će nedostajati, ne samo našoj porodici, već i mnogima koji danas imaju bolju negu na polju mentalnog zdravlja i pristup medicinskoj pomoći“, ocenio je.
Iza Rozalin je ostalo 11 unučadi i 14 praunučadi, a jedan unuk joj je preminuo 2015. godine.
Kada joj je suprug započeo političku karijeru 1960-ih godina, prvobitno kao senator u Džordžiji, kasnije kao guverner i američki predsednik, ona se usredsredila na širenje svesti o mentalnom zdravlju i napore da se smanji stigmatizacija ljudi sa tom vrstom bolesti.
Kao prva dama Džordžije, bila je članica guvernerske komisije za unapređenje usluga za pacijente sa mentalnim smetnjama.
Dok je bila prva dama Amerike postala je i počasna predsednica Komisije za mentalno zdravlje, što je bilo od ključnog značaja za usvajanje zakona 1980. godine, koji je olakšao finansiranje centara za mentalno zdravlje.
Posle odlaska iz Bele kuće, sa suprugom je osnovala Centar Karter 1982. i nastavila je da se aktivno zalaže za pacijente sa mentalnim smetnjama, imunizaciju mlade dece i druge humanitarne ciljeve.
Bračni par Karter je imao presudnu ulogu i u formiranju humanitarne organizacije Habitat za čovečanstvo, koja je pomagala ugroženima da dobiju domove.
Dobili su i priznanje za humanitarni rad 2002. godine, kada je Džimiju Karteru uručena Nobelova nagrada za mir.
„Nadam se da će se naša zaostavština uvećati i mimo toga što sam bila prva dama, jer je Centar Karter centralni deo naših života.
„Naš moto je borba za mir i protiv bolesti, kao i izgradnja nade.
„Nadam se da sam nekako doprinela poboljšanju mentalnog zdravlja i pomogla da ljudi sa mentalnim bolestima žive u boljim uslovima“, rekla je Rozalin Karter 2013. godine u intervjuu za američku televiziju C-SPAN.
Američki predsednik Džozef Bajden oprostio se od nje, rekavši da je „išla vlastitim putem, usput inspirišući naciju i čitav svet“.
„U ime naše zahvalne nacije, šaljemo ljubav celoj porodici Karter i nebrojenim ljudima čiji su životi danas bolji, ispunjeniji i vedriji zaslugom Rozalin Karter“, objavio je Bajden na platformi Iks.
- Predsednički izbori u Americi: Kako se Bajden nada da će rešiti problem godina
- Donald Tramp: od hotelijera do predsednika
„Kada je naša porodica bila u Beloj kući, Rozalin bi mi se često pridružila na ručku, ponudivši nekoliko saveta i uvek, ali uvek, ruku podrške“, prisetila se Mišel Obama, bivša prva dama Amerike.
„Podsećala me je da kao prva dama odigram sopstvenu ulogu, kao što je i ona činila. Uvek ću biti zahvalna na njenoj podršci i velikodušnosti“, dodala je supruga nekadašnjeg predsednika Baraka Obame.
Bivši predsednik Džordž Buš i njegova supruga Lora naveli su da je Rozalin Karter bila „žena od digniteta i snage“.
„Nije bilo boljeg promotera za predsednika Kartera, a njihovo partnerstvo je bilo divan primer vernosti i odanosti.
„Za njom je i važna zaostavština zbog posla koji je uradila za destigmatizaciju ljudi sa mentalnim bolestima“, naveo je par Buš u saopštenju.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
