Tamaru su udali kada je imala 12 godina, a majka je postala u samo godinu dana kasnije.
Jedna je od miliona devojčica koje udaju pre navršenog punoletstva.
Procenjuje se da se jedna od pet devojčica širom sveta uda pre nego navrši 18 godina.
Čak i u zemljama gde je dečji brak zvanično zabranjen, zakon se ponekad ne primenjuje. Međutim, u Malaviju postoje prve naznake promena.
Prilikom treće posete Tamari, rečeno nam je da je otišla u obližnje polje da obrađuje zemlju.
Iako je bila u devetom mesecu trudnoće, nije bilo odmora za trinaestogodišnjakinju.
- Dečji brakovi – živi relikt prošlosti
- Dvanaestogodišnjakinja iz Kenije prisiljena da se uda dva puta za mesec dana
- Obama, Kluni i Gejts: „Možemo da iskorenimo dečji brak u jednoj generaciji“
- Revolucionarna doktorka koja je spasila živote hiljade žena
Tamara (to nije njeno pravo ime) je nekoliko meseci spavala na podu malene kolibe njene tetke nakon što je njen muž, koji ima dvadesetak godina, pobegao od kuće.
Čuo je da dolazi socijalna služba da spase Tamaru od njihovog nezakonitog braka, i utekao je pre nego što su stigli.
A ona je morala da ode do sela njene tetke.
Mnogo šta se promenilo u Tamarinom životu u poslednjih nekoliko godina.
Rođena je u seoskoj poljoprivrednoj sredini u južnom okrugu Malavija, Nenu.
Njena, kao i 65 odsto drugih porodica u regionu, živela je ispod granice siromaštva koju određuje Vlada Malavija.
Rat u Ukrajini, koja je važan trgovinski partner Malavija, uzrokovao je dodatne poteškoće – zastoje u isporukama pšenice i đubriva i porast cena.
Nakon što su se Tamarini roditelji razboleli i umrli, skoro jedno za drugim, brigu o njihovom jedinom detetu preuzela je baka.
Ali, kada se posle mesec dana Tamara vratila iz škole, baka je imala nešto da joj saopšti.
„Rekla mi je da moram da se udam“, kaže Tamara.
„Već je dobila novac od nekog čoveka“.
Čovek koga Tamara nikada nije videla je za nju platio oko devet američkih dolara.
Tamarina baka je već potrošila novac na kukuruz, a čovek je postajao nestrpljiv.
Želeo je da devojčica koju je platio, njegova „žena“, napusti školu i živi sa njim.
Pogledajte: Mišel Obama, Amal Kluni i Melinda Gejts udružene u borbi protiv dečjih brakova
Dečji brakovi su zabranjeni u Malaviju od 2017. godine, ali su dugo kulturološko prihvatljivi obrazac u zemlji i dalje se sklapaju u seoskim sredinama kao što je Tamarina, u kojima živi oko 85 odsto stanovništva Malavija.
Prema podacima nevladine organizacije „Devojčice, ne neveste“, više od 40 odsto devojčica u Malaviju se uda pre punoletstva.
„Život je bio težak, jer je čovek bio stariji“, kaže Tamara.
„Fizički me je zlostavljao. Ugrizao bi me svaki put kada bih nešto pogrešila“.
Sa njim je živela tri meseca, a onda je neko obavestio socijalnu službu.
I kada je sve bilo spremno da se vrati u školu, Tamara je nešto primetila.
Menstruaciju nije imala nekoliko meseci.
Tamara je imala 12 godina i bila je trudna.
Skoro 100 kilometara od kolibe Tamarine tetke, što je kolima kratka vožnja od granice sa Mozambikom, nalazi se mala svetlo zelena zgrada iz koje odjekuje malavijska pop muzika.
Tu je smeštena lokalna stanica Radio Mzati.
Grupa glamuroznih devojaka, starosti oko 20 godina, okupila se u prostoriji radio stanice.
Nameštaju mikrofone i smeju se dok se spremaju za program uživo.
„Zdravo! Zdravo! Dobro došli u još jedno izdanje emisije Ticheze Atsikana (Hajde da ćaskamo), koja služi nama prelepim devojkama da razgovaramo o problemima koji nas muče“, ori se glas voditeljke Čikonde Kuphate.
Kuphata i njena koleginica voditeljka Lusi Moris čas govore na engleskom, čas na nijandžiju – nacionalnom jeziku Malavija.
To je nedeljna emisija koju sponzoriše AGE Africa (Unapređenje obrazovanja devojčica u Africi), nevladina organizacija koja podržava seoske i ugrožene devojčica da se školuju.
Emisiju prati više od četiri miliona ljudi širom Malavija.
Većinu publike čine žene iz seoskih sredina kao što je Tamarina.
Današnja tema je dečji brak.
„Ovde je glavni razlog siromaštvo“, kaže Moris.
„Većina porodica iz kojih potičemo je siromašna.
„Naši roditelji nisu u mogućnosti da se staraju o njihovoj deci, pa je udaja devojčica najbolje rešenje.
„Devojčice udaju za mnogo starije muškarce koji mogu da ih izdržavaju“.
Voditeljke ohrabruju slušateljke da pošalju komentare preko Vocapa pre nego što će pustiti pesmu Come Back (Vrati se).
„Danas vam je škola potrebna za sve u životu!
„Bolje je da se vratite u školu!
„Rani brak nije dobar“!
„Kada su devojčice obrazovane i upoznate sa njihovim pravima, onda znaju da mogu da dobiju pomoć da spreče dečji brak.
„To je deo naše misije – da nateramo devojčice da pričaju, da podele njihova iskustva i da znaju da postoji i drugi način“, kaže Moris.
U njenom selu Gulumbi, u podnožju planine Mulanje, postoji klub samo za žene u kojem se prati ova emisija.
Još jedan verni pratilac emisije, mada nije pozvan u klub slušateljki, jeste lokalni poglavica, Benson Kvelani.
Kaže da ohrabruje devojčice da ne napuštaju školu i da ne odobrava brak ako je nevesta mlađa od 18 godina.
Udate kao deca
- Oko 650 miliona danas živih žena su udate pre njihovog 18. rođendana, podaci su UNICEF-a, fonda Ujedinjenih nacija za decu
- Najviše maloletnih nevesta, više od 40 odsto ukupnog broja u svetu, je u južnoj Aziji. Na drugom mestu je podsaharska Afrika, gde živi 18 odsto ukupnog broja
- Oko 21 odsto devojčica u svetu se uda u detinjstvu, podaci su dobrotvorne organizacije World Vision
- U poslednjoj deceniji, stope dečjih brakova su opale u Aziji i Africi. U Latinskoj Americi i na Karibima napredak nije zabeležen u poslednjih 25 godina, kaže nevladina organizacija „Devojčice, a ne neveste“
Dve nedelje pošto su Malavi posetile Mišel Obama, Amal Kluni i Melinda Frenč Gejts, predsednik države Lazarus Čakvera najavio je dodatna sredstva za finansiranje nacionalne strategije sa suzbijanje dečjih brakova.
Tri uticajne dobrotvorke pružaju podršku lokalnim organizacijama koje se bore protiv dečjih brakova.
Na primer, savez Mišel Obame „Prilika za devojčice“ (Girls Opportunity Alliance) podržava AGE Africa, a inicijativa Amal Kluni „Pravda za žene“ (Waging Justice for Women) podržava Udruženje pravnica Malavija koje uči devojčice u seoskim sredinama o njihovim zakonom zajamčenim pravima.
- Žene koje ne žele da rađaju zbog klimatskih promena i uticaja na svet
- „Postanete robot koji izvršava dužnost“: Šta je reproduktivna kontrola i koliko je česta
- Ženama u Iranu potrebne potvrde o nevinosti da bi se udale
- Kontroverzno nasleđe „majke kontrole rađanja“
Frenč Gejts finansira projekte kojima se unapređuju zdravstvene usluge za žene ali i devojčice koje se porađaju kao mlade tinejdžerke.
Još je neuobičajeno da se socijalne službe bave dečjim brakovima, kažu nevladine organizacije, ali se čini da pojedine lokalne vođe menjaju mišljenje.
Posle kampanje Fonda UN-a za stanovništvo 2020. godine, više od 100 tradicionalnih poglavica u Malaviju, oko četvrtine ukupnog broja, obećalo je da će se boriti protiv tradicionalnih brakova u njihovim zajednicama.
No, oni su nemoćni ako porodice odluče da njihove devojčice udaju za mnogo starije muškarce.
Dvojica poglavica u okrugu Nenu gde živi Tamara, rekli su nam da nisu sigurni da se dečji brakovi ne sklapaju u tajnosti u njihovim zajednicama.
„Neki roditelji nam se obraćaju, ali mi ih odvraćamo i odbijamo da priznamo takve brakove“, kaže Džon Juva, glava zajednica koja broji više od 2.000 ljudi.
„Ponekad roditelji tvrde da je njihovo dete spremno za brak, ali mi tražimo na uvid njihove zdravstvene kartone kao potvrdu njihovog godišta“.
Džordž Mphonda, poglavica više od 1.000 ljudi, kaže: „Ne kažemo da se dečji brakovi ne sklapaju, ali kažemo da ako se to dešava, to kriju od nas“.
A čija je odgovornost da spreči tajne dečje brakove?
Posle duge pauze, Juva odgovara: „Kao poglavica, odgovornost je naša, uz podršku porodice“.
Tamara je rodila zdravog dečaka.
„Ljudi koji pomažu ugroženim devojčicama“ (People Serving Girls At Risk), mala nevladina organizacija u Malaviju sa sedištem u gradu Blantajeru, platila je čoveku sa biciklom da Tamaru, kada je dobila trudove, odveze do lokalne bolnice.
Članovi organizacije redovno proveravaju kako su Tamara i njena tetka.
Tamara se, srećom, porodila bez poteškoća.
Ljudi iz organizacije su bili zabrinuti za Tamaru jer su, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), komplikacije tokom trudnoće i porođaja vodeći uzrok smrti mladih žena i adolescentkinja.
„Tamara je kod kuće i dobro se snalazi sa sinčićem.
„Njena porodica je veoma srećna zbog prinove“, kaže Kaleb Ng’ombo, izvršni direktor organizacije „Ljudi koji pomažu ugroženim devojčicama“.
„Ima podršku njene zajednice i tetke, ali i mnogo obaveza.
„Za nju bi bilo bolje da se vrati u školu, ali takođe treba da izdržava njeno dete.
„Ne znamo šta će se dogoditi“.
Tamara je BBC rekla da joj je velika želja da njen sin Princ ima mogućnost da se školuje.
Tamarina tetka ima tezgu na kojoj prodaje voće i povrće i mesečno zarađuje manje od 50 američkih dolara.
Tezga je postavljena samo nekoliko koraka od njihove kolibe.
Tamara pomaže tetki kada može i tada viđa prijatelje.
Mnogo mladih devojaka kupuje na tezgi za njihove porodice.
Tokom naše poslednje posete, najmanje dve trudne tinejdžerke iz sela, ruku punih povrća, na odlasku su Tamari rekle „zdravo“.
Video o najinspirativnijim ženama ove godine u izboru BBC-ja:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
