Stanje najviše borbene gotovosti Vojske Srbije koje je u subotu naredio predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog, kako je objašnjeno, situacije na Kosovu, ostaje i dalje na snazi.
„Najviši stepen pripravnosti Vojske Srbije biće na snazi sve dok postoji bilo kakav oblik pretnji po život Srba na Kosovu i Metohiji“, poručuje Ministarstvo odbrane u pisanoj izjavi.
A do kada će odluka biti na snazi – verovatno niko sa sigurnošću ne zna.
Do tada, građanima preostaje samo da se pitaju šta ovakve bezbednosne mere predstavljaju i da li za njima ima potrebe.
Šta se dogodilo?
Vučić je, kao vrhovni komandant, doneo odluku da Vojska Srbije podigne stepen pripravnosti na najviši nivo nakon što su pripadnici kosovskih specijalnih jedinica ROSU u subotu 29. septembra bili raspoređeni u blizini brane i veštačkog jezera Gazivode.
Pripadnici ROSU su obezbeđivali posetu kosovskog predsednika Hašima Tačija Gazivodama i prelazu Brnjak.
Tači je prisutnim novinarima na Gazivodama rekao da je ovo bila rutinska poseta „lepotama njegove zemlje“, prenosi list Danas.
Vučić je Tačijevu vožnju čamcem po jezeru i ulazak ocenio „ugrožavanjem i napadanjem mira“ prenosi N1.
Dodao je da je albanska strana ovim potezom prekršila više sporazuma, između ostalog Briselski sporazum, Sporazum o slobodi kretanja, Rezoluciju Saveta bezbednosti UN i Vojno-tehnički sporazum.
Šta podrazumeva „najviši nivo borbene gotovosti“?
Iako podizanje borbene gotovosti ne predstavlja novu meru, barem ne na ovim prostorima, nije baš najjasnije šta takva odluka predstavlja.
Prema članu 43 Zakona o odbrani, pripravnost Vojske Srbije obuhvata „preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti“.
„Podizanje stepena pripravnosti na najviši nivo podrazumeva spremnost Vojske Srbije da u slučaju potrebe, u najkraćem vremenu, odgovori na svaki razvoj situacije“,navode u pisanom odgovoru na pitanja BBC-ja iz Ministarstva odbrane.
Iz ministarstva dodaju da to u praksi znači da snage Vojske Srbije predviđenje za reagovanje u ovakvim situacijama, budu u trenutnoj spremnosti za izvršenje postavljenih zadataka, dok ostale snage u nivou koji omogućava izvršavanje zadataka „u skladu s propisanim rokovima za angažovanje“.
Novinar Aleksandar Vasović objašnjava da je podizanje borbene gotovosti dosta širok pojam.
„Podizanje borbene gotovosti može biti stepenovano. Dakle, poveća se borbena gotovost dela snaga, svih jedinica ili jedinica koje su najbliže, u konkretnom slučaju, Kosovu“, kaže Vasović za BBC.
Vasović dodaje da podizanje borbene gotovosti može da se odnosi na posebne jedinice, kao i na sve jedinice zajedno sa rezervnim sastavom, ali da nije jasno o kom od tih oblika borbene gotovosti je trenutno reč.
Koliki nivo borbene gotovosti je na snazi?
„Predsednik Republike izdao je naređenje načelniku Generalštaba Vojske Srbije i minstru unutrašnjih poslova da preduzmu mere i radnje iz svojih nadležnosti i podignu najviši nivo borbene gotovosti u svojim institucijama“, izjavio je u subotu direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, prenosi Tanjug.
Iz Ministarstva odbrane navode da je Vučić „u skladu sa svojim nadležnostima propisanim Zakonom o odbrani, doneo odluku da Vojska Srbije podigne stepen pripravnosti na najviši nivo“.
Vasović ovakvo tumačenje smatra „preteranim“.
„Najviši nivo borbene gotovosti podrazumeva mobilizaciju i stavljanje svih jedinica u pripravnost, tako da mogu trenutno da uđu u oružani konflikt“, pojašnjava on.
„Da je podignuta borbena gotovost na najveći mogući nivo, verovatno bi rezervisti dobili poziv da se jave u jedinice“.
Na koga se podizanje borbene gotovosti odnosi?
Prema Zakonu o odbrani, sprovođenje mera pripravnosti može se odnositi na čitavu Vojsku Srbije ili na njene delove.
Podizanje borbene gotovosti povodom poslednjih događaja na Kosovu je, po svemu sudeći, zahvatilo samo određene jedinice srpske vojske.
Civilni sektor nema o čemu da brine, što potvrđuju i iz Ministarstva odbrane.
„Naredbom predsednika Srbije o podizanju mera pripravnosti Vojske Srbije obuhvaćen je samo profesionalni sastav Vojske Srbije“, poručuju iz Ministarstva.
Ko može da naredi sprovođenje mera pripravnosti vojske?
Član 11 Zakona o odbrani prepisuje da predsednik Srbije, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom Srbije i stoga može da naredi sprovođenje mera pripravnosti, opštu i delimičnu mobilizaciju.
Prema članu 12 istog zakona, Vlada Srbije predlaže predsedniku Republike sprovođenje mera pripravnosti. Ali za tim, ovoga puta, nije bilo potrebe.
Pročitajte još:
- Obavezni vojni rok: Da li će mladi u Srbiji ponovo morati u vojsku
- Patriotizam, tradicija i obuka: ko organizuje vojno-patriotske kampove
- Slučaj „Štajerska garda“: Šta se dešava u Sloveniji
Do kada će trajati odluka o povišenoj borbenoj gotovosti?
Povišeni nivo stepena pripravnosti, dan peti.
Iz Ministarstva odbrane poručuju da je predsednik Vučić doneo odluku „na osnovu procena stanja bezbednosti na sveru pokrajine Kosova i Metohije“.
Dodaju da će odluka ostati na snazi dokle god postoji bilo kakav oblik pretnji po život Srba na Kosovu.
Isto je novinarima potvrdio i ministar odbrane Aleksandar Vulin.
„Borbena gotovost je povišena u skladu sa aktuelnim potrebama i dok se drugačije ne naredi, tako će i biti“, izjavio je Vulin.
Vasović ističe da se podizanje borbene gotovosti specijalnih jedinica dešava razmerno često, jer je upravo zadatak takvih jedinica da reaguju na urgentne situacije.
Dodaje da odluka o podizanju borbene gotovosti može da traje koliko god se smatra da je potrebno, ali da je „iracionalno da traje predugo“.
„Čim imate veći broj ljudi koji su stalno na pozivu, u vojnom objektu ili na terenu, to podiže troškove, iscrpljuje ljude, mehanizaciju i na kraju krajeva, stvara napetost u regionu i odnosima sa susednim zemljama“, kaže Vasović.
„Srećom“, ovo nije prvi put
Vojska Srbije je početkom avgusta ove godine preventivno podigla borbenu gotovost na celoj teritoriji zbog tenzija na Kosovu, navodi N1 citirajući Večernje novosti.
Predsednik Vučić je aprila 2017. godine, osvrnuvši se na tadašnju situaciju u Makedoniji, izjavio da je borbena gotovost „podignuta gde je neophodno“ i da građani mogu biti mirni.
Incidenti u Preševskoj dolini 2001. godine su takođe doveli do podizanja borbene gotovosti.
Za vreme SFRJ i tada aktuelne Jugoslovenske narodne armije, nivo borbene gotovosti je svako malo bio podignut.
Borbena gotovost je svojevremeno podignuta zbog invazije Vijetnama na Kampućiju, Rusije na Čehoslovačku, smrti tadašnjeg vrhovnog vođe Narodne Republike Albanije Envera Hodže.
Kada je umro Josip Broz Tito – i tada je podignut nivo borbene gotovosti.
Odgovor do kad će ove godine biti zapete puške ćemo morati još da sačekamo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
