Foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković širokim masama je mahom poznat kao čačkaš nosa na javnim skupovima, što nije prijatno videti, ali nikog ne ugrožava, već svedoči o nemogućnosti kontrole primarnih, da ne kažem primatskih poriva, i o odsustvu osnovnog kućnog vaspitanja koje podrazumeva da se deca do polaska u školu odreknu navike da kopaju nos, jedu, razmazuju ili oblikuju u kuglice sadržaje nosne duplje, odnosno sline.
Zahvaljujući slepoj poslušnosti i odanosti ovoj vlasti, moć mu je višestruko uvećana imenovanjem za ministra prosvete, poziciju na kojoj je lutka na koncu, ali sa sposobnošću govora. Sa te pozicije artikulacija misli mu nalikuje bulažnjenju nekog Domanovićevog ili Nušićevog junaka kroz čiju primitivnu svest se secira i razobličava izopačena društvena stvarnost, groteskno i nedostojno funkcije. Kao pajac gostuje u emisijama u kojima su mu prethodnici prostitutke, kriminalci, osuđeni zločinci i društveni talog, poput taloga u nosnoj duplji i ostalim dupljama moćnika u koje često ulizički zalazi.
U jednom takvom gostovanju na režimskoj televiziji pljunuo je na prosvetu koja mu je poverena i uvredio sve učitelje kojima je predavao, istovremeno pokazujući nesposobnost da izbroji i zapamti slova, što je više znak bezobrazluka, osionosti i bahatosti, nego manjka inteligencije, u koji ne sumnjamo.
Nastavnike je okarakterisao kao neprijateljski faktor koji želi da sruši sve što je godinama građeno. Iskonska mržnja geaka protiv prosvećenih. I tu je, možda, bio u pravu. Nastavnici kojima je stalo do obrazovanja žele da sruše laž koju on i njemu slični grade godinama, ogole ih i spreče da onemoguće naraštajima pravo na obrazovanje, znanje i kritičku misao.
Koliko licemerja u nekoliko rečenica. Dok pljuje po nastavnicima koji obrazuju generacije i oblikuju ih u dobre ljude, dok ih targetira kao neprijatelje Srbije, Vlada ukida budžetska mesta za srpski jezik i istoriju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Kakva zamena teza, sramna i pogana. Ne treba nam srpski jezik, ne treba nam istorija? Ne treba nam katedra koja će obrazovati one koji treba da nas uče jeziku i istoriji? Kakvu istoriju i jezik žele oni koji služe i napastvuju?
Ko je neprijatelj, nastavnici koji obrazuju ili oni koji ukidaju pravo na obrazovanje i to u ključnim oblastima, jeziku i istoriji, ključnim bar za one koji se patetično busaju u grudi i pozivaju na patriotizam? Još jednom, Vlada koja se poziva na patriotizam ukida budžetska mesta za srpski jezik i istoriju na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Dolazimo do one čuvene ,,Istorija je učiteljica života, ali su manijaci silovali učiteljicu“.
I to se dešava sada, evo baš sada, dok ovo čitate.
Autorka je profesorka srpskog jezika
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
