Borka Pavićević

Medija centar Beograd
Borka Pavićević je osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju

„Treba puno voleti i biti prijatelj da bi se stvarala pozorišta.“

Ovako je, ne znajući da to čini, pre samo dva meseca jednostavno objasnila svoj dugogodišnji rad dramaturškinja Borka Pavićević, koja je u nedelju preminula u Beogradu.

Zapravo je u kolumni za dnevni list Danas pisala o svojim prijateljima i kolegama kojih više nema, a koji su obeležili umetničku i aktivističku scenu Srbije i regiona.

Pisala je o osnivaču BITEF-a Jovanu Ćirilovu i osnivačici „Ateljea 212″ Miri Trailović.

Borka Pavićević zatvorila je ovaj krug i najduže pokušavala da veže umetnike – mirom.

Kao ženu koja je prva 2008. godine pokušala da dovede mlade albanske umetnike sa Kosova u Beograd i intelektualku koja je rekla ‘ne’ nacionalizmu devedesetih – ovako će je pamtiti publika čitavog Balkana.

Mirdita, dobar dan i Beogradski krug

Borku Pavićević mlađi građani znaju po ulozi u formiranju festivala Mirdita, dobar dan.

Ona je u svojim prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju, čiji je bila direktor, ugostila festival, koji je konačno doveo albanske mlade umetnike u Beograd i dao im glas.

Oni sa više staža znaju je kao osnivača Beogradskog kruga.

Obe ideje imaju nešto zajedničko – borbu protiv nacionalizma na Balkanu i otvaranje granica kroz umetnost i aktivizam.

Centar za kultutnu dekontaminaciju godinama je domaćin festivala Mirdita, dobar dan sa idejom predstavljanja aktuelne kosovske kulturne scene u Beogradu.

Inspiracija za festival je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski i jugoslovenski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i mogućnosti povezivanja dva kulturna prostora u jednu jedinstvenu celinu.

Festival svake godine obezbeđuje policija.

Voloniranje na festivalu koji čuva policijski kordon
The British Broadcasting Corporation

Beogradski krug, čiji je Borka Pavićević bila koosnivač, je okupio beogradske intelektualce koji su otvoreno govorili protiv militarističke politike u Srbiji, ali i etno-nacionalizma, populizma, ratnih zločina i etničkog čišćenja na teritoriji bivše Jugoslavije.

Krug je reagovao na ono što je nudio Memorandum Srpske akademije nauka kao otpor nacionalizmu.

Upravo je osnivanje Beogradskog kruga otvorilo temu Prve i Druge Srbije, odnosno podele Srbije na one koji su za vlast i one koji su protiv, na nacionaliste i nenacionaliste, na rusofile i pro-zapadne intelektualce.

Ipak, iz Beogradskog kruga su na to odgovarali – „Ako vas pitaju šta je Druga Srbija, ozbiljno im odgovorite – to je Srbija koja se ne miri sa zločinom“.

U pozorištima od Splita do Skoplja

Borka Pavićević u istoj toj kolumni za Danas, pod nazivom „O prijateljstvu i ljubavi“, piše o Jugoslaviji kroz umetnost – temi kojoj je posvetila čitav život.

Rođena je 1947. u Kotoru u Crnoj Gori, a diplomirala i magistrirala dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu sa tezom „Nerealistička drama u Srbiji između dva rata“.

U kolumni se seća finalne probe predstave Dekameron 81, jedne u nizu koje je napisala tokom rada u Ateljeu 212.

Piše i o BITEF-u i zajedničkom radu sa Jovanom Ćirilovim.

Njena dela obišla su celu bivšu Jugoslaviju – radila je u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu. Učestvovala je u umetničkom pokretu KPGT, što je akronim za reč pozorište u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Makedoniji.

Bila je art direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, ali je 1993. godine smenjena nakon javnih i političkih izjava.

Dobitnica je velikog broja internacionalnih nagrada među kojima su i Otto Rene Castillo nagrada za političko pozorište u Njujorku; nagrada Hirošima fondacije za mir i kulturu (2004); Osvajanje slobode koju Fondacija Maja Maršićević Tasić dodeljuje „ženi čija dela potvrđuju principe ljudskih prava, vladavine prava, demokratije i tolerancije“.

Borka Pavićević

Medija centar Beograd

Kako je govorila

  • O srbomrscima: „Od ljudi sa spiska može da se napravi odlična vlada.“ – Borka Pavićević 2014. o spisku „30 najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima“ koji je sastavio SNP „Naši“
  • O Hristu, ženama i homoseksualcima: „Oni koji u izložbi Ecce homo vide problem zapravo jesu fariseji koji su prodali Hrista.“ – 2012. o izložbi slika Elizabet Olson Valin, na kojima je Isus Hristos predstavljen u ženskoj odeći, u društvu transseksualca, homoseksualaca, a koju je obezbeđivalo 2.000 policajaca
  • O Prištini i Ustavu: „Kad sam srela Dinkića na nekom prijemu, i on je pitao zašto se nekim od nas ne dopada Ustav, ja sam rekla – idite deset dana u Prištinu, i nemojte da idete vau-vau Gračanica i sve one posebne posete, budite, posmatrajte oko sebe i onda napišite taj Ustav“
  • O Srbima, Hrvatima i Muslimanima i ratnom novcu: „Dok smo devedesetih slušali priče o Srbima, Hrvatima, Muslimanima, Svetom Savi, Crkvi, Kosovu, ovom i onom, a imali smo [ratnu] tranziciju eksproprijacije socijalističke imovine. A onda se [posle dvehiljadite] bez zaključenja rata, bez podvlačenja crte, ušlo u tranziciju. U privatizaciju su ušli ljudi koji su imali ratni novac. Tačnije, što nisi pobio, tad si kupio“
  • O Srbiji i Kosovu: Na pitanje Siniše Kovačevića „da li je Priština u Srbiji“, 2008. u emisiji „Utisak nedelje“ odgovara – „To je virtualno pitanje“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk