Iako ga godine života i fizička spremnost aktivnog trkača drže podalje od penzije, Borut Pahor pravi je veteran politike i kriza za njega nije nova reč.

Posle mandata na mestu predsednika Skupštine Slovenije i premijerskog ciklusa, na kraju drugog predsedničkog mandata svedoči jednoj od najvećih kriza Evrope 21. veka – napadu Rusije na Ukrajinu i nizu, pre svega, privrednih posledica.

Ipak, u sopstvenom iskustvu pronaći će ekonomski još teže vreme – baš kada je on započinjao jedini dosadašnji premijerski mandat.

„Priroda krize je drugačija: 2008. godine bila je uzrokovana deregulacijom finansijske industrije koja je shvaćena kao nemoralna i tada su bili krivi bankari i političari, što je dovelo do velikog nezadovoljstva javnosti.

„Sada ljudi znaju da nisu baš krivi bankari, političari i industrija – i sve je kako treba osim jedne stvari, a to je rat“, kaže Pahor u razgovoru za BBC na srpskom.

I jedino dok nekoliko puta izgovara reč „rat“ senka pesimizma proći će licem čoveka koji je kao zaštitni znak vlastite politike promovisao osmeh, neposredan kontakt sa građanima, selfi fotografije, komunikaciju na Instagramu i promovisanje sporta, a posebno trčanja.

• Da li ubedljiva pobeda debitanta Goloba na izborima u Sloveniji šalje Janšu u političku penziju
• Kako su se izbori u Sloveniji pretvorili u stalnu potragu za novim licima
• Zoran Janković – recept za političko trajanje
• Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom – ali to nije uspelo“

Pahorov drugi predsednički mandat ističe krajem ove godine, a on neće imati pravo na ponovnu kandidaturu.

On je četvrti predsednik Slovenije od osamostaljenja 1991: kao i prvi predsednik Milan Kučan, uspeo je dvaput da pobedi na izborima, dok su po jedan mandat imali Janez Drnovšek i Danilo Tirk.

Sankcije kao odgovor na nemoralni rat

Pahor za BBC govori dan pošto su evropski zvaničnici objavili da postoji dogovor o šestom paketu sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, a kojim će ponajviše biti pogođen izvoz ruske nafte.

Na sam pomen sankcija i pitanja ima li jedinstva u Sloveniji oko puta kojim je krenula Evropa, Pahor će i pre odgovora napomenuti da želi da bude izričit i jasan.

„Sada ništa, ama ništa ne smemo da učinimo da bi Rusija imala utisak da među državama zapadnog sveta ima bilo kakvih razlika.

„Slovenija ostaje aktivan partner zapadnog sveta u politici sankcija zbog rata koji je duboko nemoralan.“

Za pitanjem moralnosti rata posegnuće i kada je suočen sa pitanjima onih koji su skeptični prema konceptu sankcija.

Na argumente da sankcije Rusiji, za sada, ne smetaju da jača svoju valutu i nesmetano vodi rat u Ukrajini, dok Evropa beleži rekordnu inflaciju u poslednjih četvrt veka i strepi od energetske i prehrambene krize, Pahor će se okrenuti – britanskom primeru.

„Vinston Čerčil onda nije trebalo da ide u rat protiv Nemačke, mogao je ići Čemberlenovim putem i sklopiti neki mir, ali taj mir bi bio kratak i Britanija bi skupo platila pogrešnu procenu.

„Kada se dešava nešto toliko pogrešno da je duboko nemoralno i da bi ćutanje i zatvaranje očiju imalo daleko veće posledice, onda se mora nešto učiniti.“

Vinston Čerčil nasledio je na mestu premijera Nevila Čemberlena sa kojim je imao drugačije viđenje o ulozi Velike Britanije i ulasku u Drugi svetski rat protiv Nemačke.

https://www.instagram.com/p/CR_vWhHoKQs/

Manje od godinu dana prošlo je od 31. jula 2021. godine kada je Borut Pahor na Instagram profilu postavio fotografiju na kome nasmejan maše pored ruskog predsednika Vladimira Putina.

Radosno je tada objavio vest da je u telefonskom razgovoru sa Putinom predložio proglašenje Dana slovenačko-ruskog prijateljstva, što deset meseci kasnije deluje kao neka nestvarna bajka iz davnih vremena.

I pored potpune promene okolnosti za tako kratko vreme, Pahor – ne žali.

„Ja sam mnogo radio na dobrim odnosima sa Rusijom i nije mi žao ni zbog čega što sam uradio za dobre odnose sa svima.

„Ne bih rekao da je to bila moja pogrešna procena već sam uveren da je krajem prošle godine u Moskvi došlo do pogrešne procene u vezi sa ratom u Ukrajini.“

Kao ključne pogrešne procene, Pahor navodi da su u Moskvi očekivali kratku intervenciju lokalnog karaktera, da će ukrajinska vlast napustiti zemlju i da će otpor vojske biti manji, ali i da će, za razliku od početaka sukoba 2014, Zapad biti spremniji na veoma oštre sankcije.

Ko je Borut Pahor

• Rođen je 1963. godine u Postojni
• Diplomirao politikologiju, smer međunarodnih odnosa, na Univerzitetu u Ljubljani
• Član Saveza komunista Slovenije, učestvuje u reformi stranke i oblikovanju naslednice – Socijalnih demokrata
• od 2000. do 2004. godine predsednik Skupštine Slovenije
• od 2004. do 2008. godine poslanik Evropskog parlamenta
• od 2008. do 2012. godine premijer Slovenije
• od 22. decembra 2012. godine predsednik Slovenije

Kako iskustvo rata čuva Balkan od novog sukoba

Već kao premijer Slovenije, Borut Pahor postao je jedan od glavnih aktera balkanske političke slagalice.

Najpre je 2010. pokušao da „složi“ njen srpski i hrvatski deo, kroz organizaciju prvog trojnog susreta sa tadašnjom hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor i srpskim predsednikom Borisom Tadićem.

Sastanak su ponovili i 2011. u Smederevu, ali je njihovim odlaskom sa vlasti ova praksa prekinuta.

Kao predsednik Slovenije, u saradnji sa hrvatskim kolegom, 2013. pokrenuo je Proces Brdo-Brioni koji okuplja šefove država nastalih iz bivše Jugoslavije plus predsednika Albanije.

„Pre toga nije bilo zamislivo da bi svi zajedno seli i razgovarali, a sada svi rado dolaze.

„Posle više od jedne decenije, ostao je mir i elementarna sigurnost“, kaže Pahor, pomalo se i sa setom u glasu prisećajući diplomatskih inicijativa kojima je kumovao.

U međuvremenu, broj diplomatskih inicijativa je značajno porastao, regionalni lideri susreću se nekoliko puta godišnje u različitim formatima, ali – rezultati nisu zadovoljavajući.

Na upit da li se može povući paralela sa godinama pre rata u Jugoslaviji, kada su republička rukovodstva vodila beskrajne sastanke, ali rezultata nije bilo, Pahor će se nevoljno nasmešiti.

„Ima tu nekih paralela, ali sada imamo i istorijsko iskustvo rata – mi znamo šta znači rat na Zapadnom Balkanu i to iskustvo nam pomaže da niko ne napravi velike propuste.

„Neki u Briselu neće biti srećni, ali Zapad je na početku krize u Jugoslaviji bio veoma distanciran, a i sada imate sličnu situaciju – nije isto, ali je moguće to poređenje.“

Zbog toga, Pahor sebe opisuje kao čoveka koji se zalaže za brža rešenja koja će ponuditi Evropa, iako je svestan da taj stav nije evropski popularan, i predlaže konkretne korake za krizu koju opisuje kao najkompleksniju.

„Mi smo u Bosni i Hercegovini u jednom začaranom krugu – i Sarajevo i Brisel nešto očekuju, a niko ne isporučuje u potpunosti.

„Mislim da bi Brisel mogao sada da napravi nešto konkretno, a onda traži naplatu tog kredita kasnije.“

https://www.instagram.com/p/CciXpeVIctp/

Zastoj u pregovorima Beograda i Prištine za Boruta Pahora nije ništa novo – svedočio je zastojima i u mandatima ranijih vlasti u Srbiji i na Kosovu.

Aktuelnog srpskog predsednika Aleksandra Vučića opisaće kao prijatelja, slike sa privatne večere na kojoj ga je ugostio okačiće na svoj Instagram profil uz tvrdnju da sa svim regionalnim liderima ima isti odnos, ali će dodati i da Vučiću govori ono što misli.

„Ja sam više puta rekao prijatelju Vučiću da ne ponovi greške koje je Boris Tadić načinio – da se boji javnog mnjenja u Srbiji.

„On je predsednik ne da bi služio javnom mnjenju, nego da ga formira.“

Ipak, ne krije Pahor ni emocije kada je u pitanju kosovska vlast Aljbina Kurtija, čiju su pobedu na izborima pratila visoka očekivanja.

„Razumeli smo volju građana Kosova pokazanu na izborima da se sa novom svežinom nastavi dijalog sa Srbijom.

„Malo sam razočaran što Aljbin Kurti nije tako interpretirao rezultate, već se opredelio da postavi snažnije uslove i tu je došlo do prekida dijaloga – a u obostranom je interesu da se nastavi.“

Zbog sveta toga, Pahor kaže da mu je jasno šta nedostaje u odnosima Beograda i Prištine.

„Potrebna je hrabrost da se ide napred, a ponekad treba da rizikujete da bi se stvari pokrenule.

„Ako se ne pokrenu, i dalje imate moralnu prednost jer ste uradili sve što je moguće – trenutno deluje da niko nije spreman da rizikuje, a mislim da je vreme za to.“

O ljubavi i ljubavnici

Gotovo četiri decenije politika je manje ili više deo života Boruta Pahora – od Jugoslavije, pa sve do Slovenije i članstva u Evropskom parlamentu.

Ipak, po jednoj pobedi je sasvim poseban.

Njegov trijumf na parlamentarnim izborima 2008. poslednja je stabilna pobeda jedne od tradicionalnih stranaka – na svim glasanjima od tad, Slovenci su se posvetili traženju novih lica u politici.

„Uprkos predrasudi da su Slovenci konzervativni i tradicionalni, oni su spremni na inoviranje, traženje boljeg i drugačijeg.

„Drskost da se traži novo, koje pritom treba da bude i bolje, ostaje u političkim genima koji su se formirali osamostaljenjem i demokratizacijom Slovenije – došlo je do novog samopouzdanja.“

U poslednjoj godini drugog predsedničkog mandata, Pahor svedoči formiranju čak šeste vlade, a budući premijer Robert Golob još jedno je od novih lica.

Za one koji dolaze, Pahor izdvaja samo jedan savet.

„Posledice kovida smo mogli da saniramo mirnim putem, ali važno mi je da vlada koja dolazi zna da rat može u potpunosti promeniti sve i da na to budemo spremni.

„U unutrašnjoj politici, vlada treba da bude spremna na saradnju sa opozicijom jer se ne zna da li će biti potrebe za velikim konsenzusom – a, za sada, tu spremnost ne vidim.“

Ipak, sportskim rečnikom ustvrdiće da je Slovenija danas u daleko boljoj kondiciji nego kada je počeo prvi predsednički mandat.

Na isteku drugog, u 58. godini života, i on je u fizički takvoj kondiciji da se ni po čemu ne može nazvati skorim penzionerom.

„Moj jedini uslov je da radim nešto što volim – onda ću to dobro raditi.“

Mada će se lako saglasiti da je Balkan ono što voli i poznaje, najkraći odgovor u skoro jednosatnom razgovoru daće na pitanje da li su slovenački i regionalni mediji bili u pravu kada su preneli nezvanična saznanja da bi rado nasledio Miroslava Lajčaka na poziciji izaslanika EU za Zapadni Balkan.

„To je bezveze, bezveze.“

Umesto budućeg angažmana, nudi slikoviti opis igre reči, emocija i politike.

„Kad završim sa politikom, ostaviću ljubav iza sebe i nemojte me pitati šta mi je ljubavnica – kad imate ljubav, ne možete da razmišljate o ljubavnici.

„Kad me žalost prođe, razmišljaću o ljubavnici – i sad bih samo želeo da je volim, možda ne kao ljubav, ali ipak da je volim“, zaključiće Pahor i doslovno otrčati niz hodnik predsedničke palate u Ljubljani na sledeći sastanak.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]