Za tačno godinu dana, Britanija će napustiti Evropsku uniju. Bez obzira na skoro pa bezbroj članaka, analiza i objašnjenja, ceo proces je još pun protivrečnosti.
Nemojte da mi verujete na reč. Protekle tri nedelje sam proveo u razgovorima s najrazličitijim ljudima – od irskih uzgajivača punokrvnih konja, preko direktora građevinskih firmi i nuklearnih naučnika, do vozača taksija. I sve njih zanima kud plovi ovaj brod.
Uvideo sam da ljudi koji podržavaju izlazak i ostanak nisu u stanju da vode konstruktivan razgovor. Oni koji žele izlazak, bave se velikim političkim temama – kako preuzeti kontrolu i slično – dok se grupa koja zagovara ostanak bavi detaljima.
Zato mnogi među onima koji su glasali za ostanak ne mogu da prihvate da je tako važna politička odluka doneta na referendumu.
Istovremeno, vlada je posvećena sprovođenju Bregzita, ali ne postoji dogovor u vezi sa konkretnim stvarima, a vreme za upoznavanje sa detaljima ističe.
Ako postoji jedna stvar o Bregzitu koja je sve jasnija kako vreme prolazi, to je da je u pitanju neverovatno složen proces. Kao paranje džempera ili vraćanje već ispečenog kolača u prvobitno stanje – izaberite sami svoju metaforu, ali je suština ista.
Nijedna razvijena industrijska privreda nije do sada probala da uradi nešto slično ovome – da u rekordno kratkom periodu izađe iz stanja podeljenog suvereniteta koji je stvaran više od 40 godina i preispita blisku privrednu saradnju sa susedima.
Nije ni čudo što smo svi pomalo zbunjeni. Objasniti nekome šta je Bregzit je kao pokušati da držite sapun u mokrim rukama.
Ali na ovom mestu, bez posebnog reda, predstavićemo vam nekoliko stvari u vezi sa Bregzitom na koje treba da obratite pažnju.
1. Direktne posledice
Ako se uskoro postigne dogovor o pravima građana – prvenstveno građana EU u Velikoj Britaniji – tek tada će se nazreti šta su „direktne posledice“.
To je jako važan princip Evropskog suda pravde, jer znači da će građani moći da se pozovu na evropsko pravo pred nacionalnim sudovima.
U ovom slučaju, ugovor o istupanju Britanije, na osnovu evropskog prava, možda će biti direktno upisan u britansko zakonodavsto, umesto da se usvaja posebna regulativa kojom bi se omogućilo sprovođenje Bregzita.
Zvaničnici Evropske unije su mislili da je Velika Britanija pristala na ovo, ali ako se ispostavi da to nije slučaj, pojaviće se novi problemi.
2. Irska
Ne radi se samo o granici ili posledicama Bregzita na Severnu Irsku, iako je to dosta važno.
Ukupno 80 odsto irskog izvoza ide u Veliku Britaniju ili se transportuje kroz ovu zemlju. Britanija je izrazito važna za irske energetske izvore, a nijedna druga zemlja u EU ne zavisi od ishoda Bregzita kao Irska.
Ako se ne nađe neko kreativno rešenje, sadašnja propusna granica će nakon Bregzita otvrdnuti – biće uvedena pasoška i carinska kontrola. To će jako usporiti protok robe i ljudi.
„Gotovo da ne postoji oblast života u Irskoj u kojoj se neće osetiti posledice“, izjavio je Toni Koneli, autor knjige „Bregzit i Irska“.
To znači da je Dablinu potreban dobar dogovor s Velikom Britanijom posle Bregzita. Međutim, to ne isključuje da će Irska biti tvrd pregovarač.
Irci se drže mantre da mora da se postigne dogovor sa svih 27 članica EU, a strpljenje u odnosu sa britanskim političarima se polako topi.
3. Roboti
Ana Volas, direktorka sektora za političke odnose u konsultantskoj kući Prajs Voterhaus Kupers, pričala mi je o slučaju fabrike u Velsu u kojoj su odlučili da zamene radnike iz EU mašinama, umesto da zaposle lokalnu radnu snagu.
„Bili su svesni da će to ionako morati da urade tokom narednih pet godina“, rekla je. „Ali sposobni menadžeri i već sada misle o tim stvarima.“
Ta činjenica nam ukazuje da je Bregzit samo manji deo mnogo šire privredne debate, u susret novoj tehnološkoj revoluciji.
Automatizacija će promeniti živote radnika šta god da se desi (te promene su već vidljive). Ali će efekti Bregzita ubrzati taj proces.
Da li je to pozitivna posledica promene? Pored rizika, ona uvek donosi i nove mogućnosti.
4. Tržište rada
Kraj slobode kretanja građana iz Evropske unije možda će dovesti do liberalizacije imigracione politike Velike Britanije kad je u pitanju ostatak sveta.
Ovo nije iznenađenje za mnoge ekonomiste koji su već upućeni u procese imigracije, ali ispostaviće se da to nije ono za šta je glasala većina ljudi koji podržavaju izlazak.
Velikoj Britaniji je i dalje potrebna sveža radna snaga kako bi privreda funkcionisala.
Grupa Migrejšn Voč počela da je da zagovara stvaranje novih programa za sezonske radnike iz EU, kao i mlade ljude koji imaju između 18 i 30 godina kojima će biti dozvoljeno da rade u Velikoj Britaniji do dve godine.
Međutim, migraciona politika ne znači da Britanci sami biraju ko će im doći. Drugi takođe moraju da žele da se žive i rade u Britaniji.
5. ZET
Zajednički evropski torus (ZET) u Oksfordšajru se smatra jednim od najznačajnijih naučnih eksperimenata u Velikoj Britaniji. Dugoročni cilj je proizvodnja neograničene rezerve čiste energije korišćenjem nuklearne fuzije.
Ali, ZET je deo Evropske agencije za atomsku energiju (Euratom). Pored napuštanja Evropske unije, Velika Britanija izlazi iz svih evropskih tela i agencija.
Problem je što finansiranje organizacije ZET ističe krajem 2018. godine. Pošto budući odnosi između Euratoma i Velike Britanije posle Bregzita nisu uređeni, niko sa sigurnoću ne može da tvrdi odakle će stići novac za ovaj projekat.
Možda mislite „Neće ga valjda ugasiti?“
„Bavim se istraživanjem fuzije i po definiciji samo optimista „, kaže Ijan Čepmen, direktor Britanske agencije za atomsku energiju.
„Ipak svi su nervozni i žele rešenje u najkraćem vremenskom roku.“
6. Maglom odsečeni od kontinenta
Verovatno ovo već znate, ali nije zgoreg ponoviti: kad je Bregzit u pitanju, niko nema predstavu šta budućnost nosi.
„Pratim britansku političku scenu skoro 50 godina“, izjavio je istraživač javnog mnjenja Piter Kelner. „Ali nikada ranije nisam bilo toliko nesiguran u vezi sa pravcem kojim se politika kreće. Gledamo u planinu koja je obavijena maglom. Ne vidimo prolaz, ne znamo šta je na drugoj strani.“
Iako deluje da bitka za Bregzit traje čitavu večnost, ključna fazna još nije ni počela. Pratite nas i javićemo vam sve novosti.. .
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
