Poslanici Crne Gore usvojili su Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine – ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo, što je izazvalo burne reakcije.
Deo opozicije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve smatraju da je ovaj zakon neustavan i tražili su da se povuče iz procedure.
Uoči glasanja došlo je do incidenta u Podgovorici. Poslanici opozicionog Demokratskog fronta (DF) pokušali su da spreče usvajanje zakona, zaletali se ka poslanicima vladajuće koalicije, gađali ih flašama i čašama i čupali mikrofone, prenosi Beta. Usledilo je i koškanje sa policijom, pa su poslanici ove stranke privedeni.
Do incidenta je došlo i u Narodnoj skupštini Srbije, kada su na sednicu ušli zvaničnici Dveri i poslanike vladajuće koalicije upitali zašto nisu reagovali na dešavanja u Crnoj Gori.
- Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori
- Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“
- Crna Gora postala nezavisna dva sata pre Srbije – kako slavi ovaj dan
Usvajanju zakona prethodili su i protesti i blokade saobraćajnica u Podgorici, Nikšiću, Budvi i drugim gradovima u Crnoj Gori.
Za usvajanje zakona je glasalo 45 poslanika od 81 koliko broji crnogorska skupština.
Jake policijske snage bile su raspoređene u centru Podgorice. Policija je privela 20-ak osoba, od čega je 13 uhapšeno zbog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru, prenosi podgorička Pobjeda.
Šta se desilo u crnogorskoj skupštini?
Poslanici Demokratskog fronta podneli su 270 amandmana koje su Zakonodavni i Odbor za ljudska i manjinska prava odbili.
Andrija Mandić, lider opozicionog Demokratskog fronta tražio je povlačenje zakona i rekao da je „ovo najopasniji zakon, direktno uperen protiv naše crkve i svi verujućih ljudi“.
Kako bi sprečili glasanje, oni su zatim počeli da gađaju poslanike vladajuće koalicije i polomili deo tehnike koja se nalazi na stolu predsednika skupštine Ivana Brajovića.
U skupštinskoj sali čula se i eksplozija. Novinarima je rečeno da je u pitanju petarda, prenose Vijesti.
Premijer Duško Marković i ministri napustili su plenarnu salu, policija je odvela poslanike Demokratskog fronta, a zatim je zakon usvojen.
Brajović je poslanicima DF-a izrekao meru udaljenja, što znači da u narednih 15 dana ne mogu prisustvovati sednicama parlamenta, prenose Vijesti.
- Crna Gora – Srbija: „Tenzije će rešiti najviši državni zvaničnici“
- Srpska pravoslavna crkva između dve vatre
Ranko Krivokapić, poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) koja je podržala predlog zakona, rekao je da Crna Gora u 21. veku rešava probleme iz 19. i 20. veka.
„Ova zemlja je građanska i ko hoće da priča o demokratiji mora pričati po ustavu a ne po vladici“, dodao je on.
A u Narodnoj Skupštini Srbije?
Burno je bilo i u Beogradu – u Skupštini Srbije nastao je opšti metež, a bilo je guranja i povlačenja.
Lider Dveri Boško Obradović ušao je na sednicu sa transparentom „Vučić i Milo – braća blizanci“ i stao nedaleko od govornice.
Pored njega je bio rukama poslanika Dveri bio je natpis „Srbijo, zašto ćutiš“.
Obradović je sa govornice pitao poslanike „da li podržavaju otimanje srpskih svetinja“.
U jednom trenutku je ustao šef poslanika naprednjaka Aleksandar Martinović i prišao govornici, ali se Kostić isprečio između njega i Obradovića.
Došlo je do povlačenja, a zatim je lider Dveri odgurao Martinovića.
Tu je nastao opšti metež, tokom kojeg je jedan poslanik SNS oteo transparente poslanicima Dveri i pocepao ih.
Predsednica Maja Gojković je prekinula sednicu i poslanicima rekla da ne reaguju na „unapred pripremljene provokacije“ Boška Obradovića.
Šta propisuje zakon?
Crna Gora je 2015. godine poslala Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope predlog Zakona o slobodi veroispovesti i statusu verskih zajednica, ali je nacrt ubrzo povučen usled brojnih kritika.
Novi nacrt poslat je ponovo u maju 2019. Stručnjaci komisije pohvalili su niz rešenja koja su predviđena zakonom, ali preporučili i da se pre usvajanja konsultuju i verske zajednice u pokušaju da se dođe do dogovora.
Zakon predviđa širi uvid države u finansije religijskih zajednica, ali najspornije su tačke kojima se predviđa podržavljenje crkvene imovine za koju ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918. godine, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Stručnjaci Venecijanske komisije naveli su da država ima pravo da nametne stroge uslove za korišćenje imovine kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe, ali i da mora da predvidi dodatne mere zaštite u predviđenim upravnim i sudskim postupcima za dokazivanje prava na imovinu verskih zajednica.
Zakonom bi trebalo definisati i da verske zajednice moraju biti obaveštene o pokretanju sporova o imovini, da im se mora omogućiti učešće u postupcima, kao i da se vlasništvo nad imovinom može promeniti tek nakon konačne odluke nadležnih organa.
- Zaradiš 76, a dobiješ 116 miliona – kako država finansira pravoslavnu crkvu
- Prvi transrodni Crnogorac kršten u crkvi: „Nisam hteo na operaciju bez blagoslova“
Oni su pozdravili izjave crnogorskih zvaničnika da prenos verskih objekata i zemlje neće u suštini uticati na njihovu upotrebu, ali i napomenuli da to ne proističe iz Nacrta zakona.
„Zbog toga Venecijanska komisija preporučuje da Nacrt zakona jasno navede da promena u vlasništvu nad verskom imovinom neće automatski uticati na već postojeće pravo na korišćenje takve imovine“, navodi se u saopštenju komisije.
Kakve su reakcije verskih zajednica?
Tokom rasprave u skupštini, premijer Duško Marković je razgovorao sa mitropolitom Amfilohijem iz Crnogorsko primorske mitropolije (MCP) Srpske pravoslavne crkve i kazao da je taj susret potvrda da Vlada želi dijalog o ključnim problemima.
Njih dvojica su pričali više od dva sata i Marković je dao garancije i uverenja da zakon „nema skrivenu agendu i zlokobnu misiju za Mitropoliju“, niti da ugrožava položaj i status sveštenika.
Mitropolit Amfilohije je posle sastanka rekao da ta mitropolija ne želi da se Zakon o slobodi veroispovesti ukine, već da se donese kroz dijalog sa verskim zajednicama.
„Sve što je gradila i gradi MCP gradi za Crnu Goru“, rekao je Amfilohije.
Srpska pravoslavna crkva prethodno je pozvala poslanike da ne glasaju za usvajanje Zakona, a u MCP su naveli da ponuđena rešenja predviđaju „otimačinu“ crkvene imovine. Crnogorska Vlada je to demantovala.
Predstavnici Kotorske biskupije katoličke crkve tražili su da Vlada produži dijalog i pronađe zajedničko rešenje u saradnji sa verskim zajednicama.
Mitropolija crnogorsko-primorska je objavila i da je papa Franja, u odgovoru patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Irineju, rekao da je za donošenje zakona potrebna saglasnost svih verskih zajednica.
Iz Islamske zajednice je saopšteno da je zakon potreban, ali je predloženo i nekoliko izmena.
„Ono na šta smo mi od početka ukazivali je kontinuitet verskih zajednica, a naročito Islamske verske zajednice u Crnoj Gori. Taj deo amandmana Vlada nije bila prihvatila, ali je Venecijanska komisija neke naše prigovore na Zakon usvojila i vidimo da je to Vlada Crne Gore prepoznala kao ispravno.
„Zakon je prepoznao i regulisanje verskih škola, kao i onaj deo da se verska delatnost odvoji od privredne delatnosti i ne podleže porezu. Generalno, zakon je prilično dobar, ima nekih stvari koje treba da se regulišu dodatnim aktima, ali otvoriće se i ta pitanja“, rekao je sekretar mešihata Islamske zajednice u Crnoj Gori Fuada Čekića za Slobodnu Evropu.
Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) podržala je usvajanje novog zakona. Ova crkva u Crnoj Gori postoji od 1993, a zvanično je registrovana kao nevladina organizacija. Ne priznaje je ni jedna kanonska crkva, ali ima podršku Kijevske patrijaršije.
CPC za sada vrši službu u nekoliko kapela na Cetinju i jednoj crkvi u Kotoru, ali ima pretenzije da preuzme sve crkve i manastire na teritoriji Crne Gore koje su u vlasništvu SPC.
Šta kažu političari?
Uoči skupštinske sednice, srpski patrijarh Irinej blagoslovio je lidere opozicionog Demokratskog fronta da se „na svakom mestu i u svakoj prilici bore i ne odustanu od odbrane Srpske Pravoslavne Crkve“, saopšteno je iz SPC.
„Posućemo klupe (poslaničke), posuti se i mi ako treba da se i mi zapalimo. Ako treba i Skupštinu da zapalimo“, rekao je nedavno poslanik Demokratskog fronta Milan Knežević.
Poruke slične oštrine imao je i njegov stranački kolega Slaven Radunović.
- „On voli nas pravoslavce“: Kako se Srbija spremala da dočeka Putina
- Zašto je patrijarh Irinej otišao u Siriju
„Mi vam garantujemo da nećemo dozvoliti da se u ovom domu, preko nas živih glasa o tom zakonu. Možete da nas pobijete, možete da nas pohapsite, dovedite specijalne jedinice“, poručio je Radunović.
Taj savez tražio je od vlade da povuče zakon iz procedure, što je izvršna vlast odbila uz poruku da je zakon usaglašen sa najvišim međunarodnim standardima.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da predlog zakona neće biti povučen, kao i da je o njemu razgovarano sa svim zainteresovanim stranama i da veruje da tenzije „ne mogu da odu daleko“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se ne slaže sa Đukanovićem, ali da nema prava da se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore.
„Mi nemamo prava da se mešamo, svakako ne na direktan način. Ja sam Đukanoviću izneo moju brigu, on stvari posmatra drugačije.
„Naš pogled na donošenje tog zakona je različit, ali se to dešava u zemlji u kojoj je on predsednik. Moram da poštujem prava druge države, a moje je da pokažem i brigu prema opstanku srpskog naroda i crkve“, rekao je Vučić dan pre rasprave u crnogorskoj skupštini.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
