Samo pet meseci po zatvaranju birališta na lokalnim izborima, birači u Crnoj Gori opet uzimaju olovke i izborne listiće u ruke – ovog puta na predsedničkim, koje mnogi nazivaju jednim od najneizvesnijih u poslednjim decenijama.
Dolaze posle nekoliko politički i te kako burnih godina, koje je obeležio pad sa vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) aktuelnog predsednika Mila Đukanovića, napetosti na nacionalnom nivou, kao i institucionalni problemi.
Pored Đukanovića, kandidati su Jakov Milatović iz Pokreta Evropa sad, Andrija Mandić ispred koalicije Za budućnost Crne Gore, Jovan Radulović kao nezavisni kandidat, Goran Danilović (Ujedinjena Crna Gora), Aleksa Bečić (Demokratska Crna Gora) i Draginja Vuksanović Stanković (Socijaldemokratska partija Crne Gore).
Nekolicina kandidata još su bili deca kada je Đukanović počeo političku vladavinu koja traje tri decenije, ali koja je znatno okrnjena posle gubitka vlasti na parlamentarnim izborima 2020. i slabih rezultata na lokalnim 2022. godine.
- Vodič kroz predsedničke izbore u Crnoj Gori: Nova lica protiv starih
- „Čiji si ti mali“: Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
- Vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori 11. juna, odlučio predsednik
Pravo glasa ima 542.154 birača, saopštila je Državna izborna komisija Crne Gore.
Biračka mesta otvorena su od sedam sati ujutru do 20 časova.
Predsednik Crne Gore biće kandidat (ili kandidatkinja) koji u prvom krugu osvoji više od polovine glasova.
Ukoliko niko to ne uspe, održava se drugi krug u kome se nadmeću dvoje najuspešnijih – on će, ako to bude potrebno, biti održan 2. aprila.
Predsednik države bira se na petogodišnji mandat.
Birači u Crnoj Gori poslednji put su na drugi krug predsedničkih izbora izlazili 1997, kada je Đukanović pobedio Momira Bulatovića, nekadašnjeg saborca iz socijalističke ere bivše Jugoslavije, iako je izgubio u prvom krugu.
Procene su da bi i ovog puta lako moglo da dođe do drugog kruga.
Šta god da se dogodi, građani Crne Gore će svakako uskoro ponovo na glasanje – u junu.
Posle duge institucionalne krize, Đukanović je neposredno pred izbore raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.
Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su 2020. smenili DPS sa vlasti, iako su se oni u nju ubrzo vratili manjinskom podrškom narednoj vladi Dritana Abazovića, lidera pokreta Ura.
Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
Ona vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
