Akcija crnogorske policije

Vijesti CG
Akcija crnogorske policije

Odnosi Rusije i Crne Gore dodatno su se pogoršali posle odluke Podgorice da protera šest ruskih diplomata iz zemlje – poteza koji je došao u isto vreme kada i opsežna istraga zbog špijunaže.

Broj osoba pod istragom nije saopšten, ali je iz Specijalnog državnog tužilaštva u Crnoj Gori saopšteno da policija pretresa „stanove i druge prostorija više građana, zbog sumnje da su učinjena krivična dela stvaranja kriminalne organizacije i špijunaže.“

„Nakon pretresanja, dva lica su lišena slobode i protiv njih je policija podnijela krivične prijave Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici“, navodi portparol tužilaštva Vukas Radonjić u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

U poslednjih nekoliko meseci vlasti Crne Gore su tri puta proglašavale ruske diplomate nepoželjnim.

Na poslednju odluku o proterivanju aAmbasada Rusije u Podgorici odgovorila je zatvaranjem Konzularnog odeljenja na neodređeno vreme.

Šta znamo do sad?

Agencija za nacionalnu bezbednost Crne Gore i Specijalno državno tužilaštvo pokrenuli su istragu o stvaranju kriminalne organizacije i špijunaže.

„U toku je hapšenje desetina ruskih špijuna u Crnoj Gori. Desetina u maloj zemlji. Po glavi stanovnika, najveće hapšenje u svetu“, rekao je ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić na sednici Vlade u četvrtak.

Dodao je da u odnosu na veličinu Crne Gore ovo jedno od najvećih hapšenja u nekoj od NATO država.

Dritan Abazović, premijer Crne Gore u tehničkom mandatu rekao je da je istraga „međunarodna“ i da su vlasti spremne „da štite nacionalni interes Crne Gore u svakom segmentu.“

„Čestitam svima koji su učestvovali u akciji i nadam se da će to rezultirati da imamo manje malignog uticaja u državi“, rekao je on novinarima 29. septembra.

Iste večeri, crnogorsko ministarstvo spoljnih poslova proglasilo je šest diplomata ruske ambasade u Podgorici nepoželjnim osobama.

Kako se navodi u njihovom saopštenju na zvaničnom Tviter nalogu, odluka o proterivanju ruskih diplomata iz Crne Gore je doneta, zbog aktivnosti „koje su u suprotnosti sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima“.

Ambasada Rusije u Crnoj Gori je odgovorila zatvaranjem Konzularnog odeljenja Ambasade na neodređeno vreme.

„Zbog neprijateljskih postupanja crnogorske vlasti protiv Ambasade Ruske Federacije u Crnoj Gori obustavljen je rad konzularnog odeljenja na neodređeno vreme,“ navodi se u saopštenju upućenom stanovnicima Rusije koji žive u Crnoj Gori i koje ambasada upućuje na konzulate u susednim državama.

Nepoželjne diplomate, državni udar i sajber napad

Ovo je treći put da ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ruske diplomate proglašava nepoželjnim u poslednjih nekoliko meseci.

Pre mesec i po dana ruskom ambasadoru u Crnoj Gori Vladislavu Maslenikovu uručena je formalna nota o proterivanju jednog od diplomata ruske ambasade.

Marija Zaharova, portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije, tu odluku je osudila, smatrajući da je u pitanju deo kampanje koju Zapad vodi protiv Moskve.

„Zadržavamo pravo da preduzmemo uzvratne mere u skladu sa opšteprihvaćenom praksom“, dodala je tada.

Crna Gora: Na protestu protiv ruske invazije Ukrajine 2022. (levo) i protiv ulaska zemlje u NATO 2016. (desno)

Empics
Crna Gora: Na protestu protiv ruske invazije Ukrajine 2022. (levo) i protiv ulaska zemlje u NATO 2016. (desno)

Prošlog meseca informaciona infrastruktura Vlade Crne Gore bila je meta sajber napada.

Agencija za nacionalnu bezbednost izjavila je tada da iza napada stoje ruske službe, ali premijer Abazović tada je rekao da nisu mogli da potvrde da li je u pitanju pojedinac, grupa ili država.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore prethodno je u aprilu naložilo četvorici ruskih diplomata da napuste zemlju u roku od sedam dana.

Dan kasnije Crna Gora se nekoliko dana kasnije pridružila državama koje su i formalno uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara.

Rusija je zatim, krajem maja, uzvratila istom merom i proglasila nepoželjnim službenika crnogorske ambasade u Moskvi.

Nekada prijateljski, odnosi Moskve i Podgorice postepeno su se pogoršavali tokom poslednjih deset godina.

Događaj koji je imao najdalje odjeknuo jeste navodni pokušaj državnog udara na crnogorsku vlast 2016. godine i umešanost ruskih državljana.

Pod aferom državni udar se u Crnoj Gori podrazumeva skup događaja koji se povezuju sa navodnim stvaranjem kriminalne organizacije koja je imala za cilj da nasilno sruši vlast u zemlji na dan parlamentarnih izbora.

Epilog tog slučaja je da je Viši sud u Podgorici odlučio 2019. da su ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov krivi za pomaganje i stvaranje kriminalne organizacije koja je pokušala da izvede državni udar u Podgorici.

Osuđeni su na 15 i 12 godina zatvora, ali je odlukom Apelacionog suda, ukinuta prvostepena odluka i postupak vraćen na novo suđenje koje je četiri puta odlagano.


U Crnoj Gori mnogi Rusi i Ukrajinci su pronašli beg od rata:

„Mi smo porodica“ – Ruskinja, Ukrajinka i Beloruskinja u Budvi besplatno šišaju izbeglice
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.