Kada mu je bilo četiri godine, upisao je osnovnu školu, ali je pre drugara iz razreda upisao srednju. Loran Simons će dobiti fakultetsku diplomu sa devet godina.
Trebalo mu je godinu dana da završi prvi razred u osnovnoj školi. U naredne dve godine, završio je šest školskih.
Kada je napunio šest godina, krenuo je u srednju školu i ono što se uči šest godina, naučio je za samo 18 meseci.
- Neprekidna borba za osmeh na Reljinom licu
- Male boginje, a sve veći problemi
- Niški srednjoškolci zamenili uloge sa profesorima
Onda se kratko odmarao.
Sa osam godina uzeo je šest meseci odmora, a potom se vratio kući. Nakon toga je upisao i fakultet.
Diploma za devet meseci
Nakon devet meseci učenja, dobiće diplomu elektrotehničkog fakulteta.
Nije siguran kako je uspeo u ovom neverovatnom podvigu.
Kada su ga u programu BBC-ja pitali o tome kako izgleda imati diplomu sa devet godina, odgovorio je da „nema pojma“.
Inženjer, medicina ili oba?
Zanima ga kako tehnologija može da pomogne ljudskom telu. Njegov diplomski rad je o električnom čipu koji je povezan s mozgom.
Čip može istovremeno da meri i nadgleda hiljade neurona.
Dolazi iz porodice doktora i sada želi da studira medicinu i završi doktorat.
Njegove ambicije su veće od akademskog zvanja.
„Moj cilj je da napravim veštačke organe“, rekao je devetogodišnjak.
Veštački organi bi jednog dana mogli da funkcionišu u sklopu ljudskog tela i isključe potrebu za davaocima.
„Želim da učinim da život traje duže“, kaže Loren.
Lovci na talente
Njegov cilj je da sa veštačkim organima produži životni vek i poboljša kvalitet života.
„Želim da svima produžim život, uključujući i dedi i babi“, kaže.
U stvari, oni su bili prvi koji su uočili Loranov potencijal, čak i pre nego što je krenuo u školu.
„Često ga čuvamo, pa smo primetili da je poseban i često smo razgovarali o tome. Mislili smo da smo samo isuviše ponosni na unuče, pa nismo pridavali tome neki veliki značaj“, rekao je deda Hans Simons.
Teško dešifrovati
Ali kada su i učitelji u osnovnoj školi rekli isto, roditelji su pokušali da odgonetnu zašto je tako napredovao. Čak su se i stručnjaci divili njegovom razvoju.
Pored fotografskog pamćenja i visokog koeficijenta inteligencije – 145, dečak je pokazao da je i dobar analitičar. Od početka je pokazao interesovanje za matematiku i nauku, ali ne i prema jezicima.
Njegov otac kaže da je bilo dana kada dečak nije želeo da ide u školu i da je samo hteo da uživa, ide na plažu i igra se. Ali kada je krenuo na fakultet, učenju je pristupio metodički.
Njegova svakodnevnica je tada bila intenzivna.
„U ponedeljak se upoznaje sa gradivom, utorak je u laboratoriji, sreda je rezervisana za predavanja. Onda je kod kuće i čita osam sati. U četvrtak se sastaje sa ljudima s fakulteta, a u petak polaže ispite“, kaže njegov otac.
„Drugim studentima je potrebno čak devet do 12 nedelja da završe ovaj ciklus“, dodaje.
Detinjstvo
Loran uživa da uči na svoj način i većinu vremena provodi u sobi, daleko od drugih studenata.
Njegov otac kaže da zbog učenja nije izgubio sve što donosi detinjstvo i da niko ne vrši pritisak na njega.
Slavan je, pa na Instagramu ima više od 35.000 pratilaca.
Postavio je fotografije na kojima je sa psom, na kojima pliva i daje intervjue.
„Hvali se drugarima, zbog pojavljivanja na televiziji“, rekao je njegov otac.
Čudo
Mocart je komponovao muziku sa pet godina. Pikaso je prvu sliku završio kada je imao devet godina. Ali mnogi koji su se rodili kao dete čudo, „nestali“ su nakon što su odrasli.
Da li će Loran biti drugačiji?
„Uvek uradi ono što kaže da će uraditi“, rekao je njegov otac.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
