Dan D: Šta se desilo u Normandiji

Premijerka Britanije Tereza Mej i francuski predsednik Emanuel Makron obeležili su 75. godišnjicu Dana D sa ratnim veteranima na severu Francuske.

Zvuk gajdi simbolično je označio trenutak kada je prvi britanski vojnik zakoračio na obalu.

Mej i Makron prisustvuju ceremoniji otkrivanja spomen obeležja britanskim vojnicima koji su poginuli tokom bitke za Normandiju.

Makron će se zatim sastati sa predsednikom Sjedinjenih Država Donaldom Trampom na američkom vojnom groblju na plaži Omaha.

Šta se tačno dogodilo u junu 1944. godine?

Šta je Dan D?

Britanske, kanadske i francuske trupe napale su nemačke snage na obalama severne Francuske 6. juna 1944.

Ovo je bila najveća vojna operacija do tada u istoriji i označila je početak oslobađanja severo-zapadne Evrope od nacističke okupacije.

• Blajburg: Ljudi u crnom i „vrh hrvatskog ledenog brega“
• Mračna nacistička prošlost nemačkih bogataša

Dan D obuhvata gotovo istovremeno sletanje desetina hiljada vojnika na pet različitih plaža u Normandiji.

Nakon više od godinu dana priprema, Dan D je trebalo da počne 5. juna, jer je procenjeno da je tad najveća verovatnoća da se poklope mirno more, pun mesec i nizak nivo vode u zoru.

Ipak, oluja je operaciju odložila za 24 časa – za 6. jun.

Dan D je vojni termin za prvi dan operacije.

Šta se dogodilo tog dana?

Vazdušno-desantne jedinice spustile su se iza leđa neprijateljskih linija u ranim časovima tog dana, dok je hiljade brodova prilazilo obali Normandije – kako bi izveli glavni napad.

Iako su očekivali invaziju, nemački generali su verovali da je prvobitni napad samo diverzija.

Plan obmane koji je primenjen nedeljama pre napada, naveo je Nemce da pomisle da će glavna invazija biti „dublje“ na obali.

Taj faktor iznenađenja pomogao je britanskim jedinicama da naprave uporište na plaži kodnog naziva Gold.

Zatim su se kanadske snage iskrcale na drugoj plaži – Džuno, a Britanci na Sord.

Američki vojnici uspeli su da se domognu najzapadnije plažu – Juta, bez velikih gubitaka.

Međutim, na obližnjoj Omaha plaži, američke trupe pretrpele su velike gubitke.

Prepreke na moru i bombardovanje Nemaca nisu urodili plodom i Amerikanci su uspeli da slome otpor nacističkih trupa.

Ubrzo posle ponoći, tri britanske i američke vazduhoplovne divizije, koje su brojile više od 23.000 vojnika, sletele su kako bi s boka zaštitile obale.

Bezbroj brodova i plovnih objekata skupilo se na određenom mestu u kanalu Lamanš – svi oni nosili su šifrovano ime Pikadili cirkus.

• Srbija i antifašizam: Šta deca danas uče
• Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba

U 06:30 ujutro prvih pet jurišnih odreda stiglo je do obala, a „pokrivala“ ih je topovska vatra sa brodova.

Tokom dana trupe su sletele na plaže. Do ponoći, Saveznici su napravili mostobrane i potisnuli Nemce sa Golda, Džuna, Sorda i Jute.

Koliko jedinica je učestvovalo?

Skoro 7.000 brodova i desantnih čamaca bilo je uključeno u operaciju.

U iskrcavanju je učestvovalo ukupno 156.000 ljudi i 10.000 vozila.

To verovatno ne bi bilo moguće da nije bilo snažne podrške iz vazduha i sa mora, gde su savezničke snage bile mnogo moćnije od nemačkih.

Ipak, tog Dana D poginulo je 4.400 vojnika, dok je 9.000 ranjeno ili nestalo.

Ukupni gubici na strani Nemaca nisu poznati, ali se procenjuju između četiri i devet hiljada ljudi.

Na hiljade francuskih civila nastradalo je tada u savezničkom bombardovanju.

Šta je bilo posle?

Premda su na Dan D savezničke snage stvorile uporište na francuskoj obali, i dalje je postojala mogućnost da ih Nemci potisnu ka moru.

Trebalo je da sačuvaju položaje i izgrade utvrđenja brže nego što nemački vojnici uspeju da povrate izgubljeno.

Napredovanje kroz uske uličice i dobro branjene gradove Normandije teklo je sporo.

Na kraju, Saveznici su uspeli da nanesu poraz neprijatelju i uz značajnu podršku vazdušnih snaga savladaju jak otpor Nemaca. Cena je bila visoka.

Do oslobođenja Pariza – u avgustu 1944. godine, oko deset odsto vojnika, koji su se iskrcali u Normandiji, poginulo je, nestalo ili su bili ranjeni.