U severnom delu Atlantskog okeana nalazi se grupa vulkanskih ostrva poznatih po divljoj lepoti. Farska Ostrva svake godine privlače svi više turista, a nedavno su pojedini delovi bili „zatvorena“ na dva dana.
Prvo što vam zapadne za oko kada doputujete na ova ostrva je vreme.
Monstruozni udari vetra dočekuju avione na aerodromu Vagar. A čim izađete iz aerodromske zgrade može da vam se desi da vas jak vetar obori na zemlju.
Kada su lokalne vlasti objavile da će 11 popularnih turističkih lokacija biti zatvorene na dva dana, istovremeno su pozvale dobrovoljce u pomoć.
„Zatvoreno zbog održavanja, otvorene za volonturizam“, glasila je igra reči u video poruci koju su objavile vlasti.
Na kraju su odabrali 100 dobrovoljaca uzrasta od 18 do 75 godina. Došli su iz različitih zemalja, a najudaljenija je bila Australija.
Ovi „volonturisti“ pristali su da sami plate avionske karte i da dva dana rade na različitim lokacijama. Zauzvrat su dobili hranu i smeštaj.
Po dolasku su bili podeljeni u grupe, a svaka je nosila naziv po jednoj boji.
Braon grupa se brzo bacila na posao u selu Kirkjobur koje ima oko 50 stanovnika. To je najveće selo na ostrvu Strejmoj.
U toj grupi bilo je Britanaca, Norvežana, Danasa i Iraca. Nisu znali šta da očekuju.
Pred njima je bio zadatak izgradnje krivudave staze od sedam kilometara koja je vodila preko brda prekrivenih maglom. Zadatak dobrovoljaca uključivao je i prenošenje teškog kamenja.
Do kraja dana svi u ekipi su se žalili na umor i bolove u mišićima za koje nisu ni znali da imaju.
Ali su istovremeno bili zadovoljni i razvili osećaj pripadnosti.
Danas Kasper Abent je na Farska Ostrva došao u potrazi za izazovom. Inače celu nedelju provodi na poslu u kancelariji.
„Imali smo težak posao – bili smo napolju, mnogo je kamenja za poneti, a ovde je vetar tako jak“, rekao je Abent.
- Koja su najjeftinija evropska letovališta
- Pakistansko pleme i balkanski narodi
- Kako se prevodi svadbarski kupus, a kako Fruška gora
Drugog dana nastavili su sa zadatkom.
Zelena grupa dobrovoljaca radila je na ostrvu Sandoj preko puta.
U selu Skarvanes na pomenutom ostrvu živi samo 10 ljudi.
U grupi dobrovoljaca našli su se Nemci i Amerikanci, a njihov zadatak je bio da poprave kapije i postave ograde.
Ostale grupe dobrovoljaca bile su angažovane na drugim projektima poput izgradnje vidikovaca.
Kakva je budućnost Farskih Ostrva?
Posle dvodnevne radne akcije ogranizatori su se zahvalili voloneterima što su uradili veliki posao i nadmašili očekivanja.
„Bilo je divno videti toliko ljudi iz svih delova sveta kako zajedno sa domaćim stanovništvom rade na zajedničkom zadatku“, rekao je jedan od zvaničnika Gunvin Ojgard.
On je najavio sličan projekat i za sledeću godinu.
Postavlja se pitanje da li je ovaj model primer odgovornog turizma ili pametna kampanja za privlačenje turista?
Stanovnici ostrva kažu da su učestvovali u osmišljavanju projekta.
U nekim oblastima planovi su morali da budu promenjeni da se ne bi oštetio krhki eko sistem.
„Ovaj je jedna od akcija u kojoj smo morali da učestvujemo“, rekao je lokalni farmer Džejkob Martin Debs.
Kaže da ovo nije bila samo marketinška kampanja za prilačenje turista.
Nije novi Island
Najvažnije pitanje je kako pronaći ravnotežu između privlačenja većeg broja turista sa jedne, i očuvanja eko sistema i tradicionalnog načina života, sa druge strane.
Farska Ostrva imaju autonomiju u okviru Danske, ali su u turističkom smislu poprilična nepoznanica čak i u Skandinaviji.
„Lako napravite reklamu jer se Farska Ostrva nalaze u sred ničega“, kaže volonter iz Švedske Hakan Johanson.
Problem za turiste predstavlja i put do tamo. Ima malo direktnih letova na Farska Ostrva.
Pojedini stanovnici Farskih Ostrva vide Island kao „starijeg brata“. A upravo je taj „stariji brat“ postao veoma popularan među turistima, pošto ga godišnje obiđe dva miliona posetilaca.
Ostrva beleže rast od 10 posto u broju turista u 2018. u odnosu na prošlu godinu.
„Nećemo da postanemo novi Island. Želimo da sačuvamo Farska Ostrva onakva kakva su“, rekao je jedan lokalni turistički radnik.
„Ne želimo da ružni hoteli i apartmani unište naša ostrva. Cilj je da sačuvamo lokalne farmere i njihove ovce“.
Glavni grad Toršavn ima 20.000 stanovnika i samo dva hotela. Doduše, grade se još dva u prestonici.
Premijer Aksel Johansen rekao je da je svestan odgovornosti u borbi za očuvanje lokalne zajednice i prirodnog okruženja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
