Daft Pank je 28 godina zamućivao granice između čoveka i mašine u hitovima kao što su „Da Funk“, „One More Time“ i „Get Lucky“. Danas, kada se okrenuo baletu, jedan iz ovog dvojca ima za nas upozorenje o veštačkoj inteligenciji i „prevaziđenosti čoveka“.
U vreme kad se Daft Pank raspao 2021. godine, Tomas Bangalter i Gaj-Manuel De Homem-Kristo neopozivo su promenili zvuk savremenog popa.
Svi od Madone do Kanjea Vesta kopirali su njihov prepoznatljivo iscepkani i filterisani zvuk.
Oni su (netačno) okrivljavani za uspon potrošnog euro-densa.
A onda, u tipično odvažnom koraku, prebacili su se na analogni zvuk.
- Kraj za Daft Pank posle 28 godina
- Devet muzičkih zvezda koje su mrzele vlastite albume
- Zašto je Majli Sajrus ultimativna pop zvezda današnjice
Objavljen 2013. godine, njihov poslednji album, Random Access Memories, bio je bogata, živopisna posveta soulu, disku i soft roku na kojima su odrasli.
Snimljen od početka do kraja uz pomoć živih muzičara, osvojio je Gremi za album godine.
A onda, samo su stali.
Bend je najavio da sa raspada u tipično enigmatičnom videu.
Obučeni kao dva robotska lika koja su glumili još od 1999. godine, Bangalter i De Homem-Kristo mahnuli su u pozdrav, izašli iz kadra i jedan od njih se samouništio.
Daft Pank, potvrdio je njihov publicista, završio je svoje.
I šta dalje?
Za Bangaltera, odgovor se krio u njegovom detinjstvu.
Njegova majka i tetka bile su balerine, a njegov ujak učitelj plesa.
I zato kad ga je najslavniji francuski koreograf Anželen Preljokaž zamolio da komponuje muziku za novu baletsku predstavu, odgovor je bio jednostavno: da.
„Ovaj projekat bio je način da se vratim u okruženje koje sam upoznao još kao veoma mlad“, objašnjava on.
„Moja majka je preminula pre dvadesetak godina i povratak u taj svet povezan je sa određenim periodom mog života. I zato u svemu ima i malo nostalgije, ali je to istovremeno bila veoma nova avantura.“
Mitologije, koja je imala premijeru u Francuskoj u julu prošle godine, okupila je balerine iz Baleta Preljokaž i Nacionalne opere Bordoa, pričajući priče iz drevnih predanja, od Ikara i Zevsa do Afrodite i Amazonki.
Kombinujući pristup dva ansambla – jedan klasični, drugi savremeni – cilj je bio da se istraži koliko istorijski sukobi oko rodnog identiteta, seksualnog nasilja i rata nastavljaju da ostavljaju posledice i danas.
Koncept bi naizgled zahtevao muziku koja meša drevne i savremene pristupe.
Preljokaž, koji je već koristio pesme Daft Panka u ranijim predstavama, svakako je mislio tako.
Ali Baltanger je imao neke druge ideje.
„Dopala mi se ideja da pišem muziku koja nije priključena na pojačala, koja ne zahteva nikakvu električnu energiju“, kaže on.
„Bili smo tu samo ja i notna sveska“.
Pogledajte video: K-pop – uspon virtuelnih ženskih bendova
Rad je započeo 2019. godine, samo da bi ga ubrzo prekinuo kovid-19.
„Taj proces bio je nekako kompatibilan sa zaključavanjem“, kaže Bantalger, koji je koristio višak vremena da se upusti u „ubrzani kurs orkestracije“.
„Prvi korak bio je da pročitam traktate o orkestraciji Rimskog-Korsakova i Berlioza i da shvatim pravila koja sam želeo da sledim, ne sledim i kršim.
„Bio je to svakako proces koji me je naučio poniznosti.“
Baletska struktura mu je pomogla u tome.
Umesto dugih simfonijskih radova sa prepoznatljivim stavovima i motivima, Mitologije funkcionišu gotovo kao pop album, sa 16 odvojenih „fresaka“, od kojih je svaka tražila vlastito muzičko okruženje.
Les Amazones, na primer, ritmički je razigrana vežba za gudače; dok se Minotaure šunja po orkestru sa zlokobnim, podrhtavajućim bas notama čela i limenih duvačkih instrumenata.
„Kao novajliji, dopala mi se ideja eklekticizma i raznovrsnosti, i što imam slobodu u celokupnoj strukturi“, kaže on.
Iako je već pisao za orkestar, najistaknutije za filmsku muziku za Tron: Nasleđe iz 2010. godine, neke od Bangalterovih ideja nisu imale smisla kad su predstavljene sviračima.
„Priroda onoga što sam tražio od njih da sviraju, čak i u kontekstu raspoređivanja daha, nije bilo praktična.“
Dirigent Romejn Dima bi ga upozoravao kad je preterao.
„Onda bih morao da se vratim i pronađem neko drugo rešenje“, kaže on.
„Kao proces, bilo je to naprosto fascinantno.“
Bantalger je kanalisao to učenje u kompoziciju po imenu L’Accouchement, ili rođenje.
Umesto da se pozove na iskustva oca (ima dva sina sa francuskom glumicom Elodi Buše), napravio je od toga meditaciju o kreativnom procesu.
„To je nešto sa mnogo napetosti, što na kraju nekako dovede do spokojnog trenutka sreće. Bila je to dobra metafora za to kako sam pristupio ovom projektu, dok sam bio pomalo uplašen.“
https://www.youtube.com/watch?v=2mYXwuD_c0g
Pišući u izolaciji, Bantalger često nije imao predstavu kako napreduje koreografija, što je od proba činilo veliko otkriće.
„Moj omiljeni trenutak bio je kad sam video da je nešto što je bio veoma usamljenički višemesečni proces u mojoj radnoj sobi dovelo do toga da 55 muzičara izvodi muziku a 20 plesača pleše na nju na sceni.“
„Bilo je fantastično ponovo videti pozorište uživo, nakon perioda izolacije i samoće.“
Kritika je, međutim, bila pomešana.
„Iscepkanu, napetu, moćnu“ koreografiju osvetlila je Bantalgerova „nervozna, ali lirska“ muzika, napisao je Amauri Žake u Publikartu.
Francuski radio bio je manje impresioniran, opisavši muziku kao „lošu holivudsku filmsku muziku u najgorem slučaju, a ritmički orkestrirani pop u najboljem.“
Ne, ne, ne, bilo je to „prelepo i savršeno“, tvrdio je Gijom Monije iz Monnier in Le Bonbon Nuit.
Međutim, dodaje on, „muzika kao da ne želi da se izdvaja u odnosu na ples… Suviše kontemplativna, možda?“.
Slušaoci će moći da presude sami kad muziku u petak objavi Erato/Vorner klasiks.
Kad je odvojena od baleta, možete da čujete odjeke Vivaldija, Monteverdija, američkog minimalizma i filmskih kompozitora kao što su Bernard Herman, dok ispod površine žubori duh i toplina Daft Panka.
- Zvanična top lista singlova puni 70 godina: Sedam istorijskih kontroverzi
- Madona ide na svetsku turneju: Kraljica popa slavi 40 godina od debitantskog singla
- Oejzis ponovo na okupu: Nikad ne reci nikad, tvrdi stariji Galager
Sasvim slučajno, album izlazi istovremeno kad i specijalno izdanje za desetogodišnjicu od objavljivanja albuma Random Access Memories, prepuno neobjavljenih i demo verzija.
Među njima je fascinantni, „krišom napravljeni“ snimak kako Bantalger i američki pevač Tod Edvards pišu „Fragments of Time“ u studiju.
„Bilo je zabavno, jer je prilično neočekivano“, kaže Bantalter.
„Tod i ja nismo znali da inženjer zvuka snima sesiju, tako da smo mogli da budemo veoma spontani.“
Na snimku, njih dvojca improvizuje muziku, razmenjujući ideje dok pesma poprima konačni oblik.
Kad Edvards otpeva „Faces that I’ve seen in dreams“ (Likovi koje sam video u snovima), Bantalter predlaže impresionističku verziju: „Familiar faces I’ve never seen“ (Poznata lica koja nikad nisam video).
Edvardsu se toliko dopadne stih da počne da se kikoće.
Posle toga, pesma kao da se počne sama da se piše.
„Bio je to predivan trenutak… veoma veseo.“
https://www.youtube.com/watch?v=CYKekR6661o
Odluka da se ukloni zavesa mogla je da se donese samo nakon raspada benda, kaže on.
„Daft Pank je bio projekat koji je brisao granicu između stvarnosti i fikcije sa tim robotskim likovima. Bilo je veoma važno za mene i Gaja-Manuela da ne kvarimo taj narativ dok se dešava.“
„Sada kada je priča okončana, bilo je zanimljivo otkriti deo kreativnog procesa koji je veoma ljudski i ni na koji način nije algoritamski.“
To je, kaže on, bila centralna teza Daft Panka: da granica između čovečanstva i tehnologije treba da ostane apsolutna.
„Bilo je to istraživanje, rekao bih, koje je počelo od mašina i udaljavalo se od njih. Volim tehnologiju kao oruđe, ali nekako sam prestrašen prirodom odnosa između mašina i nas.“
- „To je lakrdija“: Nik Kejv o programu koji je napisao pesmu u njegovom stilu
- Dejvid Geta: Veštačka inteligencija je budućnost muzike
- Guglov pandan ČetGPT-u za starije od osamnaest godina
On govori o ovome u jeku rasprave o upotrebi veštačke inteligencije u stvaranju muzike.
Dejvid Geta je to nazvao „budućnošću“ , dok je Nik Kejv to nazvao „travestijom“.
Kojoj strani se priklanja Bantalger?
„Moja zabrinutost oko uspona veštačke inteligencije odlazi mnogo dalje od stvaranja muzike“, kaže on, najednom se uozbiljivši.
„2001: Odiseja u svemiru je možda moj omiljeni film i način na koji je Stenli Kjubrik to predstavio izuzetno je relevantan danas – zato što on upravo postavlja pitanje koje mi moramo da postavimo sebi o tehnologiji i prevaziđenosti čoveka.“
To je oduvek bio njegov stav, ističe on.
Ljudi su samo ponekad pogrešno tumačili estetiku benda kao nekritičko prihvatanje digitalne kulture.
„Ja, maltene, doživljavam naše robotske likove kao umetničku instalaciju Marine Abramović koja je potrajala 20 godina“, kaže on.
„Pokušali smo da iskoristimo mašine da izrazimo nešto izuzetno potresno što mašina ne može da oseti, ali čovek može. Uvek smo bili na strani čovečanstva, a ne na strani tehnologije.“
Zbog toga je 2021. godina bila pravi trenutak da se ugasi projekat.
„Koliko god voleo tog lika, poslednja stvar na svetu koju bih voleo, u svetu u kom živimo, ove 2023. godine, jeste da budem robot.“
Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
