Skoro 300 učenica, koje su došle u školu noseći dugu muslimansku odeću – abaju, vraćene su kući, saopštio je ministar obrazovanja Francuske, gde je ova odeća prošle nedelje zabranjena u obrazovnim ustanovama.
Većina je pristala da se presvuče u drugu odeću.
Prema zvaničnim podacima, 298 devojčica – od 15 godina pa naviše, došlo je u školu u abajama, uprkos zabrani.
- Učenica lagala o nastavniku ubijenom zbog karikature proroka Muhameda
- „Da deca ne kupuju brendiranu odeću“: Žena francuskog predsednika za uvođenje uniformi u školama
- Salman Ruždi: Pisac koji je prestao da se skriva
Školsko osoblje razgovaralo je sa njima, u skladu sa preporukama Ministarstva obrazovanja, a većina devojaka pristala je da se drugačije oblači i može da pohađa časove, dodali su.
Međutim, 67 devojaka je odbilo da se presvuče i poslato je kući, a uslediće razgovori sa njihovim porodicama.
Ukoliko dijalog ne urodi plodom, devojke će biti isključene iz škole.
U francuskim državnim školama je od 4. septembra zabranjeno nošenje abaje, duge haljine koja pokriva celo telo osim glave, stopala i ruku, izjavio je ministar obrazovanja.
U toj zemlji važi stroga zabrana isticanja verskih obeležja u državnim školama i vladinim zgradama, jer se time, kako kažu, krše sekularni zakoni.
„Sekularizam podrazumeva da u školi budete svoji, bez obzira na religiju.
„Abaja je religiozni gest i njime se želi da se testira otpor Republike prema sekularnom utočištu koje škola mora da čini“, rekao je prethodno ministar obrazovanja Gabrijel Atal za TF1.
Nošenje marame je u državnim školama u Francuskoj zabranjeno od 2004. godine.
Odluka je dovela do političkih podela – dok se desničarske partije zalažu za zabranu, dok su one na levici izrazile zabrinutost za prava muslimanskih žena i devojčica.
Francuska je 2010. zabranila nošenje hidžaba, što je izazvalo gnev među muslimanima u toj zemlji u kojoj ih ima pet miliona.
U ovoj državi se od 19. veka strogo zabranjuje isticanje verskih simbola, između ostalog i hrišćanskih krstova, kako bi se sprečio bilo kakav uticaj katoličanstva na javno obrazovanje.
Tokom godina zakon se dopunjavao kako se menjala i struktura stanovništva, te su toj listi pridodate muslimanska marama i jevrejska kipa, ali abaje nisu bile u potpunosti zabranjene.
Debata o islamskim simbolima znatno se intenzivirala otkako je čečenski izbeglica odrubio glavu nastavniku Semjuelu Patiju, koji je učenicima pokazao karikature proroka Muhameda.
Pati je ubijen u blizini njegove škole u predgrađu Pariza 2020. godine.
Zabrana abadže je prva velika politička odluka 34-godišnjeg Gabrijela Atala, koga je predsednik Francuske Emanuel Makron ovog leta imenovao za ministra obrazovanja.
Savet muslimana Francuske (CFCM), nacionalno telo koje okuplja muslimanska udruženja, saopštilo je da delovi odeće „nemaju religiozno značenje“.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
