Fridom haus i Balkan: „Postoji šansa za demokratske promene “ – Srbiji kritike, regionu bolje ocene

Srbiji kritike zbog „provladine propagande koja je doprinela ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke (SNS) na parlamentarnim izborima“, ali i ocena da na Balkanu „postoji šansa za demokratske promene“ – što dokazuju pobede koje su opozicione snage ostvarile u regionu tokom protekle godine.

To su neki od glavnih zaključaka novog izveštaja organizacije za ljudska prava i promociju demokratije Fridom haus (Freedom House) – „Nacije u tranzitu 2021″ (Nations in Transit 2021).

Ipak, iz organizacije ocenjuju da „još nije jasno“ da li će smena vlasti u Crnoj Gori i na Kosovu dovesti do „poboljšanja demokratskih institucija“.

Mediji su pod rastućim pritiskom u Mađarskoj, a u „nešto manjoj meri“ i u Srbiji, što se naročito odnosi na medije koji su kritički nastrojeni prema vlasti, navodi se u izveštaju.

Istaknute su aktivnosti ekoloških aktivista iz Srbije koji su stali na put izgradnji malih hidroelektrana, kao i predstavnika civilnog društva koji rade sa izbeglicama i migrantima u Bosni i Hercegovini.

• „Fridom Haus“: Srbija i dalje „delimično slobodna“ država
• Novi ekološki protest u Beogradu – „bez vode nema slobode“
• Šta je moglo, a nije se desilo u 2020. godini na Balkanu

Stanje demokratije: U Srbiji pad, u regionu pozitivni pomaci

„Kampanje diskreditacije i provladina propaganda putem najčitanijih medija dešavale su se pod budnim okom vladajuće Srpske napredne stranke“, navodi se u izveštaju.

To je doprinelo „ubedljivoj pobedi SNS-a“ na parlamentarnim izborima 2020. godine i formiranju „neprezentativnog parlamenta“, dodaju iz Fridom hausa.

SNS je na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila 60.65 odsto glasova i time ostvarila dvotrećinsku većinu u parlamentu – rezultat kakav nije imala nijedna politička partija od socijalista 1990. godine, i nijedan lider od Slobodana Miloševića.

Zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, Srbija je i dalje u kategoriji hibridnih režima, u koju je Fridom haus svrstao prethodne, 2020. godine.

• Šta sve mogu naprednjaci sa dvotrećinskom većinom
• Šta je non-pejper i koliko je važan u diplomatiji
• Mali vodič kroz ljudska prava – šta sve može da se zabrani tokom pandemije
• Da li izveštaji EU i SAD o stanju u Srbiji zaista mogu nešto da promene

Ipak, izveštaj beleži i pozitivne pomake u regionu – bolje rezultate nego prošle godine imaju Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

„Vlada premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva popravila je deo institucionalne štete koju je naneo njegov populistički, desničarski prethodnik i još ima šansu da ostvari blagodati demokratije“, ističe se u izveštaju.

Iz Fridom hausa ocenjuju da je Balkanu, gde demokratija nazaduje u većini zemalja, potrebna priča o uspehu.

Građani Crne Gore su prošlog avgusta, prvi put od uvođenja višestranačja 1990. godine, većinski glasali za Demokratsku partiju socijalista – stranku koju ne vodi Milo Đukanović.

Đukanović je do sata šest puta bio premijer i dva puta predsednik.

Kosovo je, takođe, nakon vanrednih parlamentarnih izbora u februaru, dobilo stabilnu vladu predvođenu Aljbinom Kurtijem i njegovom strankom Samoopredeljenje.

„Iako su se važni prenosi moći izvršili u Crnoj Gori 2020. godine i na Kosovu 2021. godine, još je nejasno da li će oni dovesti do poboljšanja demokratskih institucija“, navode iz Fridom hausa.

• Dritan Abazović: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka“
• Da li je nestabilna Crna Gora ili stolica premijera Krivokapića
• Ko su ljudi u vrhu dosadašnje crnogorske opozicije
• Šta je Milo Đukanović Nikšiću, a šta Nikšić Milu Đukanoviću

„Vreme je da borci za demokratiju izađu na teren“

Okretanje od demokratije ka antidemokratskim alternativama u regionu imaće globalne implikacije, a lideri i stranke otvoreno pokazuju da odbacuju demokratske norme i usvajaju „autoritarne kontranorme“, navodi se u izveštaju.

Ukoliko se antidemokratskim normama dozvoli širenje, dodaje se, one će legitimisati širok spektar zloupotreba i otežati život milionima ljudi – ne samo u autokratijama, već i u sivoj zoni između demokratije i diktature, ističu.

„Vreme je da borci za demokratiju izađu na teren“, smatraju iz Fridom hausa.

Između demokratije i autokratije nalaze se zemlje u kojima demokratija opada i one predstavljaju „sivu zonu“, a stepenicu niže takozvani hibridni režimi.

Kako podsećaju, Kosovo je godinama u „sivoj zoni“, dok su Srbija, Crna Gora i Mađarska u kategoriji hibridnih režima.

Jedna od glavnih odlika hibridnih režima, objašnjavaju, jeste što vlast omogućava održavanje izbora na kojima ima kakvu-takvu konkurenciju.

„Iako izbori nisu uvek slobodni niti pošteni, nisu uvek ni apsolutno lažirani, kao što je to slučaj u autokratskim režimima“, navode iz Fridom hausa.

Zbog toga je, dodaju, u hibridnim režimima „pobeda opozicije moguća“, iako zahteva „mnogo više“ truda nego u demokratskom uređenju.

Primeri takvih pobeda su parlamentarni izbori na kojima je na Kosovu pobedila partija Samoopredeljenje Aljbina Kurtija 2019, a zatim i 2021. godine, pobeda opozicije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori u leto 2020. godine.

• Izabrana nova Vlada Kosova, Kurti drugi put premijer
• Ko je Aljbin Kurti
• Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma“

Ističu se i pobede opozicije na lokalnim izborima u Sarajevu i Banjaluci, gde su partije Bakira Izetbegovića i Milorada Dodika pretrpele udarac.

Fridom haus izdvaja dva osnovna razloga koja su to omogućila: „Glasači su ljuti zbog korupcionih skandala i zloupotreba moći, a izlaznost je bila dovoljno velika da osujeti pokušaje kandidata koji su dugo na vlasti da zastrašuju ili manipulišu“.

Na Kosovu je izlaznost u 2019, porasla za 3,4 odsto, a u 2021 za 7,7 odsto u odnosu na parlamentarne izbore 2017. godine.

Pogledajte video: Kakvi su planovi Vjose Osmani, nove predsednice Kosova

Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori zabeležena je rekordna izlaznost – glasalo je skoro 77 odsto upisanih birača, ističu.

„To su izuzetno visoki procenti, s obzirom na to da je pandemija korona virusa dovela do smanjenja izlaznosti u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Rumuniji ali i na lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini“, navodi se u izveštaju.

Iz Fridom hausa poručuju da iako „postoji šansa za demokratsku promenu, nije realno očekivati da će vladajuće strukture u hibridnim režimima uraditi bilo šta da olakšaju“ smenu vlasti.

Oni su takođe kritikovali odluku dela srpske opozicije da bojkotuje parlamentarne izbore 2020. godine, ocenjujući takve odluke kao „tragične“.

„Iako bojkot oduzima legitimnost pobednicima i skreću pažnju na ozbiljne probleme, takođe ostavlja malo prostora da dođe do promene“, navodi se u izveštaju.

Mediji u Mađarskoj i Srbiji pod rastućim pritiskom

„Nezavisni i kritički nastrojeni mediji su tokom 2020. godine bili pod rastućim pritiskom u Mađarskoj, a u nešto manjoj meri i u Srbiji“, navodi se u izveštaju.

Iz Fridom hausa ocenjuju da se radi o ‘modelu zarobljavanja medija’, gde se pravni i privredni alati koriste se za gušenje kritičkih medija i jačanje izveštavanja naklonjenog vlasti.

• Udar na slobodu medija u Mađarskoj – otkaz cele redakcije zbog smene urednika
• Viktor Orban, političar koji ljuti Evropu

Pravni i ekonomski alati koriste se za gušenje kritičkih medija i jačanje „prijateljskog“ izveštavanja o vlastima, objašnjavaju iz Fridom hausa.

Srbija je u ovogodišnjem izveštaju Indeks slobode, međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica, zadržala 93. mesto od 180.

Pohvala aktivistima

Organizacije civilnog društva su najveći pokretač demokratije u zemljama u tranziciji, smatraju iz Fridom hausa.

Organizacija je pohvalila ekološke aktiviste iz Srbije i one koji pružaju pomoć izbeglicama i migrantima u Bosni i Hercegovini.

Ekološki aktivisti su „kroz uporne proteste podigli pitanja životne sredine na nacionalni nivo, što je dovelo do toga da država obustavi planove za razarajuće mini-hidroelektrane„, navodi se u izveštaju.

Izgradnja malih hidroelektrana je bitka između ekoloških aktivista i finansijskog interesa pojedinaca koja traje godinama.

Osim borbe protiv uništavanja reka i životinjskog sveta u njima, ekološki aktivisti i građani Srbije traže čistiji vazduh.

• „Zaštitite naše vode i šume, hoćemo čist vazduh“
• „Oterali smo strah“: Kako su borci za reke sa Stare planine postali heroji ekološkog bunta u Srbiji

Fridom haus je izdvojio građane u Bosni i Hercegovini koji su se organizovali da svakodnevno isporučuju osnovne potrepštine izbeglicama i migrantima .

Šta je Fridom haus?

Fridom haus (Freedom House) je neprofitna, nevladina organizacija, osnovana sa ciljem da „podržava i brani demokratiju širom sveta“, navodi se na njihovom zvaničnom sajtu.

Osnovana je 1941. godine u Njujorku, a zadatak joj je bio da promoviše američko učešće u Drugom svetskom ratu i borbu protiv fašizma.

„Fridom haus radi na zaštiti ljudskih prava i promociji demokratskih promena, a posebno se bavi političkim pravima i građanskim slobodama“, ističu iz organizacije.

To je ujedno američka nevladina organizacija koja se bavi pitanjem sloboda na globalnom nivou.

Svake godine, Fridom haus objavljuje globalne izveštaje o stanju demokratije i ljudskih prava, ali i slobodi medija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]