Frilenseri, porez i protesti: Bez dogovora – radnici na internetu odbili predlog Vlade Srbije

Ni nova, februarska runda pregovora predstavnika Vlade Srbije i frilensera o načinu plaćanja poreza nije donela rešenje prihvatljivo za obe strane.

Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar rekao je za agenciju Beta da je predlog Ministarstva finansija katastrofalan jer je ponuđeno da se otpisom kamata na obračunati dug i povećanjem normiranih troškova sa 20 na 43 odsto delom smanji zaduženje.

Normirani troškovi su troškovi poslovanja koji se priznaju, bez dokazivanja da su napravljeni.

Frilenseri su krajem prošle godine dobili rešenja Poreske uprave koja im je za poslednjih pet godina obračunala astronomske poreze koji su, kako tvrde frilenseri, „apsolutno nenaplativi“.

Radnici na internetu, koji nemaju zasnovan stalni radni odnos, tražili su da im se porez obračunava nakon donošenja zakona kojim bi se ti porezi regulisali.

• Zašto su se pobunili frilenseri u Srbiji
• (Ne) plaćanje poreza i „nevidljive“ izmene Krivičnog zakona
• Tri posla koja su procvetala u Srbiji za vreme korona virusa

Kako je protekao sastanak?

„Ministar finansija Siniša Mali je odbio predlog da se porezi frilenserima obračunavaju od oktobra 2020, ali po modelu koji bi bio utvrđen izmenom Zakona o porezu na dohodak građana.

„Samo nudio rastegljiv period od pet do devet godina da se izmiri dug po uručenim rešenjima“, rekao je Pogačar za Betu.

Mali je, prema rečima Pogačara pozvao frilensere da se javno izjasne da li je predlog Vlade i tog Ministarstva razuman.

„Nastavićemo borbu protiv obračunatih poreza“, rekao je Pogačar.

Iz Vlade Srbije se još nisu oglasili povodom poslednjeg sastanka.

Posle sastanka održanog sredinom januara, Vlada je saopštila da je država spremna da radi na sistemskom rešenju oporezivanja za ove kategorije ljudi, ali da, takođe ne može da dozvoli urušavanje poreskog sistema države.

Premijerka je tada pozvala predstavnike Udruženja da se priključe Radnoj grupi koja će se baviti izradom nacrta tog zakona.

Protesti

Sredinom januara, šetnju pod sloganom „Stop pljački radnika na internetu“ organizovalo je Udruženje radnika na internetu.

Okupljanje je počelo ispred Narodne skupštine, odakle su demonstranti prošetali do zgrade Vlade Srbije.

Nosili su transparente na kojima je pisalo „Stop pljački radnika na internetu“, „Zarada 200 evra – dug 9.000 evra“, „Prvo zakon, onda porez“.

U završnici protesta predsednik udruženja Miran Pogačar rekao je da vlasti od frilensera traže „harač“.

„Ne damo godine svog rada u kojima smo se borili sami“, poručio je.

Šta traže frilenseri

Frilenseri okupljeni u Udruženju radnika na internetu su jednoglasni – poreski nameti su previsoki, a nadležni često nisu umeli da objasne kako se porez obračunava i kako mogu da izmire obaveze.

„Mi želimo da plaćamo porez, ali kada bude u razumnim okvirima, od 10 do 14 odsto, kao što je u okolnim državama“, rekao je ranije za BBC Miran Pogačar.

Njihovi zahtevi odnose se na dva problema:

• Visina nameta: Udruženje traži da pregovara sa nadležnima o načinu obračuna poreza
• Naplata poreza i doprinosa pet godina unazad uz zateznu kamatu: Udruženje traži od nadležnih da obustave ovu naplatu

Ministar finansija Siniša Mali rekao je krajem 2020. godine da će razgovarati sa frilenserima o eventualnim promenama nekih zakona.

Međutim, istakao je da treba sagledati sve efekte i da poreske zakone ne bi trebalo često menjati.

„Ne mogu da budem neodgovoran ministar finansija samo zato što je neko propustio nešto da pročita ili neko nešto nije video“, rekao je tada Mali.

Poreska uprava je u oktobru 2020. objavila da veliki broj ljudi koji rade preko interneta za inostrane kompanije ne plaća porez i pozvala ih da obaveze samoinicijativno ispune dok ne počnu kontrole i kažnjavanja.

Zakon o poreskom postupku i administraciji propisuje da se dugovanje za porez može potraživati pet godina unazad.

Zatezna kamata je kaznena kamata koja se primenjuje prilikom kašnjenja u ispunjavanju obaveza, a stopu određuje Narodna banka Srbije.

Uz tu kamatu, sume novca koje bi frilenseri trebalo da plate daleko premašuju primanja većine, upozoravaju u Udruženju radnika na internetu.

Šta ako frilenseri ne plate porez?

Zakon propisuje prekršajne kazne, a u krivičnom zakoniku se navodi i delo poreske utaje.

Kazne mogu biti novčane i zatvorske i kreću se od pet do 150 hiljada dinara ili do 50 odsto utvrđenog poreza.

Krivični zakonik za utaju poreza propisuje novčanu i kaznu od jedne do pet godine zatvora, ukoliko iznos poreza premašuje milion dinara.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]