Sastanak predstavnika Vlade Srbije i Udruženja radnika na internetu danas je završen bez dogovora o načinu plaćanja poreza, o čemu će i dalje pregovarati.
Kako je agenciji Beta rekao Miran Pogačar, predsednik Udruženja, sledeći sastanak bi trebalo da bude krajem ove sedmice, do kada će se pripremiti konkretni primeri zarada za određene poslove koji su obavljani preko interneta.
Sastanku sa predstavnicima Udruženja prisustvovali su premijerka Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali i direktorka Poreske uprave Dragana Marković.
To Udruženje je u subotu organizovalo protest u Beogradu zbog toga što radnicima koji posluju preko interneta Poreska uprava šalje rešenja da retroaktivno plate porez.
Poreska uprava Srbije donela je odluku da retroaktivno pet godina oporezuje prihode frilensera, što je izazvalo njihovo negodovanje.
- Zašto su se pobunili frilenseri u Srbiji
- (Ne) plaćanje poreza i „nevidljive“ izmene Krivičnog zakona
- Tri posla koja su procvetala u Srbiji za vreme korona virusa
Kako je protekao sastanak?
Sastanak frilensera i predstavnika Vlade zakazan je u subotu u toku samog protesta.
„Postoji dobra volja predstavnika Vlade da se obustave poreska rešenja, ali o tome još nije odlučeno – situacija je kompleksna i tek slede detaljniji razgovori“, kazao je predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar.
On je istakao da će to udruženje istrajati u zahtevima da se retroaktivno ne plaćaju porezi na poslove preko interneta i da nisu svi koji rade na taj način na isti način prihodovali.
„Očekujemo da će biti obustavljeni postupci i da će biti vraćen novac onima koji su ušli u reprogram duga koji im je obračunala Poreska uprava“, kazao je Pogačar.
U saopštenju Vlade navodi se da je država spremna da radi na sistemskom rešenju oporezivanja za ove kategorije ljudi, ali da, takođe ne može da dozvoli urušavanje poreskog sistema države.
Brnabić je podsetila i da je Vlada 2018. omogućila olakšice mladim ljudima u Srbiji pri osnivanju vlastitih firmi, oslobađanjem poreza prve godine poslovanja.
Premijerka je dodala da će se raditi na novom zakonu koji će regulisati nestandardne, fleksibilne oblike rada i pozvala predstavnike udruženja da se priključe Radnoj grupi koja će se baviti izradom nacrta tog zakona.
Šetnju pod sloganom „Stop pljački radnika na internetu“ organizovalo je Udruženje radnika na internetu.
Okupljanje je počelo ispred Narodne skupštine, odakle su demonstranti prošetali do zgrade Vlade Srbije.
Nosili su transparente na kojima je pisalo „Stop pljački radnika na internetu“, „Zarada 200 evra – dug 9.000 evra“, „Prvo zakon, onda porez“.
U završnici protesta predsednik udruženja Miran Pogačar rekao je da vlasti od frilensera traže „harač“.
„Ne damo godine svog rada u kojima smo se borili sami“, poručio je.
Šta traže frilenseri
Frilenseri okupljeni u Udruženju radnika na internetu su jednoglasni – poreski nameti su previsoki, a nadležni često nisu umeli da objasne kako se porez obračunava i kako mogu da izmire obaveze.
„Mi želimo da plaćamo porez, ali kada bude u razumnim okvirima, od 10 do 14 odsto, kao što je u okolnim državama“, rekao je ranije za BBC Miran Pogačar.
Njihovi zahtevi odnose se na dva problema:
- Visina nameta: Udruženje traži da pregovara sa nadležnima o načinu obračuna poreza
- Naplata poreza i doprinosa pet godina unazad uz zateznu kamatu: Udruženje traži od nadležnih da obustave ovu naplatu
Ministar finansija Siniša Mali rekao je krajem 2020. godine da će razgovarati sa frilenserima o eventualnim promenama nekih zakona.
Međutim, istakao je da treba sagledati sve efekte i da poreske zakone ne bi trebalo često menjati.
„Ne mogu da budem neodgovoran ministar finansija samo zato što je neko propustio nešto da pročita ili neko nešto nije video“, rekao je tada Mali.
Poreska uprava je u oktobru 2020. objavila da veliki broj ljudi koji rade preko interneta za inostrane kompanije ne plaća porez i pozvala ih da obaveze samoinicijativno ispune dok ne počnu kontrole i kažnjavanja.
Zakon o poreskom postupku i administraciji propisuje da se dugovanje za porez može potraživati pet godina unazad.
Zatezna kamata je kaznena kamata koja se primenjuje prilikom kašnjenja u ispunjavanju obaveza, a stopu određuje Narodna banka Srbije.
Uz tu kamatu, sume novca koje bi frilenseri trebalo da plate daleko premašuju primanja većine, upozoravaju u Udruženju radnika na internetu.
Šta ako frilenseri ne plate porez?
Zakon propisuje prekršajne kazne, a u krivičnom zakoniku se navodi i delo poreske utaje.
Kazne mogu biti novčane i zatvorske i kreću se od pet do 150 hiljada dinara ili do 50 odsto utvrđenog poreza.
Krivični zakonik za utaju poreza propisuje novčanu i kaznu od jedne do pet godine zatvora, ukoliko iznos poreza premašuje milion dinara.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
