Rat u Etiopiji, između federalne vlade i Tigrajskog narodnooslobodilačkog fronta (TPLF), nastavio se u punom jeku.
Povratak pregovorima u najmanju ruku je neizvestan.
Obe strane se slažu da su prvi hici ispaljeni u ranim jutarnjim časovima 24. avgusta na južnoj granici Tigraja sa susednom Amharom kod grada Koboa.
Međutim, međusobno se optužuju da je druga strana ispalila prve hice.
Ono što se zaista zna, na osnovu informacija dobijenih od zapadnih diplomata, jeste da su Etiopske nacionalne odbrambene snage i njihov saveznik amharska milicija, poznata kao Fano, prethodnih nedelja na toj lokaciji mobilisali ogromne snage.
- Sukobi u Etiopiji – šta je pozadina građanskog rata
- Dokazi sugerišu: Etiopska vojska izvršila masakr
- U Etiopiji ima gladnih, kaže šef humanitarne pomoći UN-a
Za to vreme, masovna regrutacija TPLF-a pojačala je njegove redove i on je izdvojio veći deo vlastitih resursa na obuku i naoružavanje, mada je negirao prisilnu regrutaciju.
Tokom prošlogodišnjih borbi, front je zaplenio ogroman arsenal od federalne vojske, a kolaju glasine i da je kupio novo oružje iz inostranstva.
Napetost raste.
A opet, pre samo nekoliko nedelja, vladao je optimizam da bi uskoro mogli da otpočnu mirovni pregovori.
Premijer Abij Ahmed ovlastio je zamenika, Demekea Mekonena, da predvodi mirovni odbor, koji je otpočeo sa radom u julu.
Čak i pre toga, Abij je navodno poslao više zvaničnike da se u tajnosti sastanu sa TPLF-om.
Na sastancima na Sejšelima i u Džibutiju čini se da je bio postignut sporazum da etiopske snage ukinu blokadu Tigraja, da Eritreja povuče trupe koje je poslala u podršci vladi i da dve strane otvore potpune pregovore u kenijskom glavnom gradu Najrobiju, sa domaćinom predsednikom Uhurom Kenjatom.
Prva tačka dnevnog reda trebalo je da bude trajna obustava vatre.
Iza kulisa, SAD su snažno podržavale ove pregovore i sarađivale u partnerstvu sa Kenijom.
U poseti tigrajskoj prestonici Mekeleu 2. avgusta, specijalni američke izaslanik Majk Hamer i izaslanici Evropske unije i Ujedinjenih nacija pozvali su na „brzi povratak struje, mobilne mreže, bankarstva i drugih osnovnih usluga“ kao i „neometani humanitarni pristup“, nagovestivši da je Abij pristao na sve to.
Međutim, izaslanik Afričke unije Olusegun Obasandžo nije se izjasnio o opsadi.
U svom brifingu sa izaslanicama, general Obasandžo insistirao je da je on jedini ovlašćeni posrednik i iznenadio sve predlogom da se na pregovore pozove etiopski saveznik Eritreja.
TPLF optužuje vlast da nije ispunila svoje obaveze.
Vlada ne priznaje da je došlo do bilo kakvih susreta.
Međunarodni izaslanici takođe se nisu izjašnjavali o tome zašto su tačno pregovori propali.
Tokom čitavog jula i avgusta, Adis Abeba je uglavnom zadržavala blokadu osnovnih usluga, dozvoljavajući prolazak samo skromnih isporuka hrane, lekova i đubriva za ovu sezonu useva.
TPLF nije impresioniran međunarodnim pohvalama na račun petomesečnog „humanitarnog primirja“, koje je omogućilo Svetskom programu za hranu (VFP) da nastavi operacije u Tigraju, iako ograničenih razmera.
On insistira da produžena blokada Adis Abebe praktično znači korišćenje gladi kao oružja u ratu i da je humanitarna pomoć bila krajnje nedovoljna.
VFP kaže da je uspevao da dopre do „desetina hiljada ljudi“.
To je trebalo da bude samo početak, ali mnogo manje od 4,8 miliona ljudi kojima je pomoć potrebna.
U otvorenom pismu međunarodnim liderima pred početak borbi, vođa TPF-a Debrecion Gebremajkl je rekao: „Ubrzano se približavamo tački u kojoj se suočavamo sa smrću gde god da se okrenemo. Naš izbor je samo da li ćemo skončati od izgladnjavanja ili ćemo umreti u borbama za naša prava i dostojanstvo.“
Masovna glad desetkuje Tigrajce.
Niko ne zna koliko ih je tačno umrlo do sada, ali istraga belgijskog akademskog tima početkom godine procenila je da je čak 500.000 Tigrajaca umrlo od gladi i srodnih uzroka otkako je rat počeo 2020. godine, posle velikog neslaganja između regionalne vlade pod kontrolom TPLF-a i Abijeve federalne administracije.
- Ko je bio Hajle Selasije – „crni Mesija“, Titov saigrač i prvi rastafarijanac
- Zemlja u kojoj godina traje 13 meseci
Uz jedini izuzetak francuske televizijske ekipe sa kanala ARTE, nije bilo stranih dopisnika u Tigraju otkako je TPLF preuzeo kontrolu nad većim delom regiona u junu 2021. godine.
Ono malo humanitarnih radnika kojima je dozvoljen ulaz nisu uspeli da sakupe osnovne podatke o smrti dece, a portparolka VHP-a priznala je da „prosto ne znamo“ da li je bilo gladi ili ne.
Na kratke staze, humanitarna katastrofa može samo da se produbi.
Te ograničene humanitarne operacije sada su potpuno obustavljene.
Prvi skromni prinosi neće biti ubrani duže od mesec dana, a borbe će dovesti do dodatnih razaranja.
Etiopske vazduhoplovne snage prošle nedelje su bombardovale Mekele, pogodivši jedan vrtić i ubivši sedmoro ljudi, uključujući troje dece, prema tvrdnjama medicinskog osoblja.
Vlada negira da se to desilo i insistira da je gađala samo vojne ciljeve.
Drugi vazdušni napad na Mekele prijavljen je u utorak uveče.
Tigrajci su rekvirirali 12 tankera sa gorivom od Ujedinjenih nacija, izazvavši ljutitu osudu viših humanitarnih zvaničnika.
TPLF je saopštio da je pre nekoliko meseci Ujedinjenim nacijama pozajmio gorivo koje sada samo uzima nazad, ali način i vreme njihovih dela ukazuju da to nije bilo za rutinske usluge, kao što je tvrdio njihov portparol.
Etiopske vazduhoplovne snage tvrdile su da su oborile avion koji je nosio oružje u Tigraj iz sudanskog vazdušnog prostora.
TPLF je to negirao.
Postoje izveštaji o velikom pokretu trupa u Eritreji – i eritrejskih i etiopskih – na položajima kod tigrajske granice.
Eritrejska vlada se, karakteristično, nije izjašnjavala.
U sredu su prijavljene borbe u zapadnom Tigraju prema granici sa Sudanom.
Kroz maglu rata, vesti koje su se probile ukazuju na to da je bitka za Kobo bila masovna.
Tigrajski izvori govore o ubedljivoj pobedi nad velikom silom od 20 divizija, u kojoj je zarobljen ogroman arsenal.
Nema nezavisne potvrde ovoga.
Etiopska vlada poriče da je pretrpela bilo kakve gubitke.
Ona je i izdala uputstvo medijima da „obrate pažnju na svoje izveštavanje i pristup informacijama u vreme krize u skladu sa nacionalnim interesima zemlje“.
Vlada kaže da je evakuisala Kobo, a izveštaji iz grada Voldije, 50 kilometara južno, ukazuju na to da nigde nije viđena vojska.
Do sada TPLF nije pomerao svoje snage na jug, rekavši da nema nameru da ponovi prošlogodišnji prodor koji je stigao na 200 kilometara od glavnog grada.
Štaviše, portparol fronta istakao je da izveštaji da su zauzeli Voldiju nisu tačni.
Pogledajte video: Škola mira – gde đaci uče zajedno, umesto da ratuju
TPLF-ov deklarisani stav je da želi momentalne mirovne pregovore.
Iako ima formalnu koaliciju sa Oromskom oslobodilačkom vojskom, koja vodi žestoki rat protiv federalne vlade na jugu i zapadu Etiopije, TPLF nema koaliciju koja bi mogla da vlada čitavom zemljom.
A sentiment većine Tigrajaca je da treba da se bore samo za domaći region.
U ovom trenutku ne postoji nikakav kredibilan proces.
Godinu dana posle njegovog naimenovanja, bez ikakvog napretka, neke afričke i zapadne diplomate suptilno nagoveštavaju da je položaj generala Obasandža neodrživ iako on tvrdi da i dalje uživa podršku etiopske vlade.
Ali američko-kenijska inicijativa je posustala sredinom avgusta kad je Vilijam Ruto proglašen pobednikom izbora u Keniji, porazivši kandidata kog je podržavao Kenjata, Raila Odingu.
Plan je zavisio od ličnog učešća Kenjate i iako je moguće da Ruto ipak imenuje Kenjatu za predvodnika mirovnih pregovora, mnogo je drugih neizvesnosti u kenijskoj politici pre nego što to može da se dogodi.
Čini se da Amerikanci nisu imali pripremljen „plan B“.
Državni sekretar Entoni Blinken pozvao je na povratak pregovorima „bez ikakvih preduslova“.
Malo je verovatno da će bilo koja strana poslušati njegove reči.
Abij neće želeti da izgleda slabo ako pristupi pregovorima posle gubitaka na bojnom polju.
Adis Abeba se vratila rečniku koji osuđuje TPLF kao „teroriste“.
TPLF zahteva ukidanje opsade – koju naziva ratnim zločinom – kao preduslov za bilo kakav početak pregovora.
On insistira da federalna vlada ne sme da dobije blanko oproštaj za neispunjenje obaveza na koje je već pristala.
Patnja i smrti iz prošle nedelje do sada su samo pokazali nešto što je Etiopljani i međunarodna zajednica već odavno trebalo da znaju – nema vojnog rešenja za rat u Tigraju.
Aleks De Val je izvršni direktor Fondacije za svetski mir pri Flečerovom fakultetu za pravo i diplomatiju na Univerzitetu Tafts, u SAD
Pogledajte video: Skrivena strana građanskog rata u Etiopiji
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
