Peljesac bridge, Croatia

BBC
Most do Pelješca u Hrvatskoj koji su gradili Kinezi

Za glavnog projektanta „životno delo“, za Hrvatsku „generacijski projekat“, a za pojedine zvaničnike Bosne i Hercegovine (BiH) – povod za tužbu.

Pelješki most, koji spaja najjužniji deo Hrvatske sa ostatkom države, i jedan od najvećih projekata u Evropskoj uniji, posle četiri godine izgradnje zvanično je otvoren uz vatromet, znjonjavu svih zvona u tom regionu i bakljadom sa privatnih čamaca na moru.

Most je dug 2,4 kilometra, visok 55 metara i širok 23,6 metara. Za njegovu izgradnju bilo je potrebno gotovo 70.000 hiljada tona čelika i isto toliko betona.

Najveći deo novca obezbedila je Evropska unija, hrvatska vlada finansirala je pristupne saobraćajnice, a izgradila ga je kineska kompanija za četiri godine.

„Ovo je istorijski dan za Hrvatsku, obuzimaju me osećaji radosti, ponosa i zahvalnosti.

„Ostvarili smo državni, strateški i svehrvatski projekat, projekt ponosa, zato što smo deo generacije koja je spojila hrvatsku teritoriju“, poručio je Andrej Plenković, hrvatski premijer na svečanoj ceremoniji povodom otvaranja mosta.

Dodao je da Pelješki most ne bi bio sagrađen da Hrvatska nije članica Evropske unije.

Za Zorana Milanovića, predsednika Hrvatske „most je rezultat želje da se spoje ljudski životi“.

Vožnja iz pravca Splita prema Dubrovniku prethodno je podrazumevala prolaz kroz Neum, jedini grad u BiH koji izlazi na Jadran, što je značilo da se prolazilo i kroz dva granična prelaza.

Zahvaljjući Pelješkom mostu to će se zaobići, jer on spaja Komarnu, mesto na kopnenoj strani Hrvatske, a u blizini granice sa BiH, i Brijest, grad na poluostrvu Pelješac.

Ova građevinska konstrukcija dužine 2,4 kilometra, postavljena na šest armiranobetonskih stubova visine 33 metra, deo je projekta „Putna povezanost s južnom Dalmacijom“, a njegova izgradnja koštala je ukupno 526 miliona evra.

Evropska unija finansirala je 85 odsto projekta, dok je ostatak novca platila Hrvatska.

Radovi su počeli 2018. a glavni izvođač radova bila je Kineska korporacija za puteve i mostove.

Pelješac

BBC

Bojazan da će most smanjiti broj gostiju u jedinom gradu BiH na moru, načelnik ove opštine Dragan Jurković ne oseća.

„Samo otvaranje mosta smanjiće gužvu u Neumu posebno u letnjim mesecima, kada smo praktično blokirani po nekoliko sati, pa se ne može sa jednog na drugi kraj grada.

„Potencijalni nedostatak jeste što će objekti koji su uz samu magistralu imati manje prihoda nego što su imali ranije, ali mislimo da ćemo oni koji žele da posete i proputuju Neum to svakako i uraditi“, kaže Jurković za BBC na srpskom.

Deo političkog vrha BiH se od početka protivio gradnji upozoravajući da će se time narušiti pravo ove države na izlaz na otvoreno more, što su hrvatski političari pokušavali da umire rečima da prava BiH ni na koji način nisu ugrožena, kao i da ovo nije most koji razdvaja, već spaja.

„Ovaj most biće simbol prvih sedam godina članstva Hrvatske u EU i simbol novog strateškog partnerstva Hrvatske i Kine.

„Most se gradi i s punim uvažavanjem susedne države BiH, tako 55 metara visine omogućava plovni put koji funkciju luke u Neumu osigurava na najkvalitetniji način, dopuštajući time sva prava koja ima BiH“, rekao je Andrej Plenković, hrvatski premijer.

Najava tužbe i osporavanje rezultata konkursa

Pre četiri godine, kineski radnici zvanično su krenuli da grade najveći infrastrukturni projekat Hrvatske, kako ga nazivaju u ovoj državi,

Početku gradnje prethodila su negodovanja bosanskohercegovačkih političara i osporavanje rezultata konkursa za glavnog izvođača.

Ideja o izgradnji ovog mosta prvi put se pominje 1997. ali će tek Ivo Sanader, hrvatski premijer, 2003. i zvanično obećati njegovu izgradnju.

Početak radova svečano je označio dve godine kasnije, što je ponovio pred parlamentarne izbore 2007.

Međutim, tri godine kasnije, radovi su stali, a u tom trenutku svega tri odsto posla je bilo završeno – dva stuba.

Ideja je opet zaživela 2017. kada je EU odobrila 357 miliona bespovratnih sredstava za izgradnju, što je 85 odsto potrebnog kapitala, dok je ostatak novca platila Hrvatska.

„Projektom će se uvećati teritorijalna i privredna kohezija cele regije – pojačaće se njen privredni razvoj, omogućiće razvoj turizma i poboljšaće pristup zdravstvenoj nezi, obrazovanju i drugim važnim socijalnim uslugama“, izjavili su iz EU uoči otvaranja mosta.

Predviđa se da će preko mosta prelaziti oko 7.800 vozila dnevno, a da će se do 2046. taj broj udvostručiti.

Pelješac Bridge, Croatia

BBC
Most Pelješac, u Hrvatskoj, u izgradnji

Gradnja Pelješkog mosta podelila je, pak, Bosnu i Hercegovinu.

Deo bosanskohercegovačkih političara uputio je protestne note EU, ističući da se izgradnjom mosta ugrožava pravo ove države na izlaz na otvoreno more, dok su iz entiteta Republike Srpske ovom projektu pružili punu podršku.

Bosna i Hercegovina, bivša republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Dejtonskim sporazumom, kojim je okončan građanski rat u ovoj državi 1995. godine podeljena je na dva entiteta – Federaciju BiH, Republiku Srpsku, uz distrikt Brčko.

Radovi na Pelješkom mostu ostali su u fioci sve do 2018. godine, kada kineska državna kompanija Korporacija za puteve i mostove pobeđuje na tenderu.

Njen ponuda na tenderu bila je 20 odsto jeftinija od najbližeg konkurenta – austrijske firme.

Evropski rivali ukazivali su na neregularnosti, ali nisu mogli da zaustave potpisivanje sporazuma.

Lu Šengvei, predstavnik kineskog izvođača radova, obećao je tada da će projekat biti napravljen na vreme i kvalitetno, uz angažovanje lokalnih preduzeća, kao što rade u međunarodnim poslovima.

Hrvatski premijer Plenković nazvao je to strateškim nacionalnim interesom, koji je ostvaren uz pomoć Evrope i Kine.

„Most je na najvišem nivou. Ispod njega bi prošao i Titanik! Hrvatska je ostvarila strateški cilj i on će biti zajedničko dobro. Ovaj most povezuje. Ovo nije trenutak koji deli, nego spaja“, dodao je tada.

Skraćuje put, pospešuje hrvatsku ekonomiju

Marko Šoštarić, profesor Fakulteta za saobraćaj i transport u Zagrebu kaže da će se ovim mostom put od Zagreba do Dubrovnika skratiti za dva sata, a samim tim i čekanje na graničnom prelazu u Neumu.

„Pored ovog rasterećenja u saobraćaju, dobrobit će se osetiti i u drugim granama.

„Uticaće na saobraćaj poljoprivrednih dobara, ali i na druge industrijske grane, jer će roba brže putovati do južnog dela države“, kaže Šoštarić za BBC na srpskom.

On smatra da će ovim, kako kaže, važnim projektom, na dobitku biti celokupna privreda države.

Vest o izgradnji mosta, visokog 55 metara sa četiri saobraćajne trake, sa radošću su pozdravili stanovnici mesta Komarna na ostvru Pelješac.

Komarna je mesto na kopnenom delu Hrvatske sa 200 stanovnika.

Slično raspoloženje vlada i u opštini Ston, na jugu Dalmacije, nedaleko od granice sa Bosnom i Hercegovinom.

U ovom gradu, smeštenom na obali Stonskog zaliva koji spaja poluostrvo Pelješac sa kopnom, nadaju se brojnim koristima, pre svega u turizmu.

Za Marjana Pipenbahera, glavnog i odgovornog projektanta ovog projekta, ovo je „životno delo“.

„Taj most je ipak most koji je most svetskog kalibra, on spada ne samo po dužini, među pet mostova koji su izvedeni početkom 21. veka, on je u konstrukcijskom smislu inventivan, to su dobra rešenja, manji troškovi održavanja, veća trajnost, a drugo sve oni problemi koji su povezani sa ovom lokacijom.

„Znači – visoka seizmička ugroženost i vetar, bura i jugo“, izjavio je Marjan Pipenbaher, glavni i odgovorni projektant mosta 2018. na početku radova.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.