Dok je u Srbiji silovanje i dalje krivično delo samo onda kada je učinjeno uz primenu ili pretnju silom, srpska forenzičarka je na listi deset najboljih stručnjaka u ovoj oblasti – zahvaljujući istraživanju koje može da doprinese bržoj identifikaciji počinitelja seksualnog nasilja.
Zajedno sa kolegama sa Odeljenja za forenzičke nauke i kriminalistiku policije Dubaija, Dragana Zgonjanin-Bosić, forenzičarka Instituta za sudsku medicinu Kliničkog centra Vojvodine razvila je moćno sredstvo koje može doprineti lakšem i bržem prikupljanju muških DNK tragova.
Mogućnosti koje forenzika do sada nije imala
„Kod slučajeva silovanja, uzorci se najčešće uzimaju sa tela žene. Smesa se mahom dobija iz vaginalnih briseva i u njoj dominira ženska DNK. Problem je osetljiva detekcija muške DNK koja je prisutna u maloj količini“, kaže doktorka Zgonjanin.
Na uzorcima uzetim od stanovnika Srbije, ispitivala je stepen mutacije novih brzomutirajućih markera koji pomažu lakšem prepoznavanju DNK muškaraca. Slična sredstva se već koriste na tržištu, ali je vrednost rada, za koji je usledilo i priznanje na Svetskom kongresu forenzičara u Seulu 2017. godine, povećanje broja tih markera.
„Sredstva koji se sada koriste za detekciju muške DNK ne daju rezultate u 20 do 30 procenata slučajeva seksualnog nasilja“, kaže doktorka Zgonjanin.
Šta to znači žrtvama silovanja
Pored naučnog rada, Zgonjanin je i sudski veštak forenzike. Najveći deo radnog vemena provodi baveći se stvarnim slučajevima. Svakodnevni rad uključuje analizu forenzičkih uzoraka sa mesta zločina, humanu identifikaciju i utvrđivanje spornih roditeljstva.
Rezultati istraživanji mogli bi da se primenjuju i kod uništenih, ili, kako doktorka Zgoljanin kaže, ponekad i ubuđalih dokaza.
„Iz njih je moguće izvući DNK, ali su to primeri gde bi sredstvo poput ovog moglo biti od velike pomoći“, kaže.
Novo sredstvo moglo bi da pomogne i kod prikazivanja rezlutata forenzičkih nalaza sudijama.
„Kada prezentujem sudiji nalaz oba brisa, muškog i ženskog, u kojima dominira ženska DNK, kada bi bilo moguće primeniti nove instrumente, lakše bi bilo izvojiti mušku DNK“, kaže Zgoljanin.
Potreba za novim sredstvom postoji, ali se, nažalost, ni postojeći ne upotrebljavaju onoliko često ni brzo koliko bi trebalo.
„Ne radi se DNK analiza kod nas tako lako, jer su to ipak skupe stvari“, kaže Zgoljanin.
Nelogična procedura
Autonomni ženski centar, nevladina organizacija koja pruža podršku ženama, već 25 godina vodi SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja.
One pozdravljaju svaki iskorak na polju nauke koje bi ubrzao identifikaciju počinilaca seksualnog nasilja, ali upozoravaju na ogroman broj sistemskih problema.
Pregled žrtve bi trebalo da bude prva mera koja se preduzima u slučajevima silovanja.
„Ako prođe dvanaest i više sati od silovanja do pregleda, onda se mnogi tragovi, nažalost, izgube. To je nešto što mora da se promeni“, kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
I nakon izmene Krivičnog zakona prošle godine ostale mnoge nepravilnosti kada je u pitanju tretman žrtava seksualnog nasilja, naglašava Macanović.
Tri glavna problema sa kojima se suočavaju žrtve seksualnog nasilja
- Neverovanje žrtvama
- Nedostatak dokaza
- Sekundarna viktimizacija žrtve
„Nelogično je da se silovatelj prvo prijavljuje policiji, a onda policija traži nalog od tužilaštva da se ide na pregled“, kažu u Autonomnom ženskom centru.
Za razliku od Beograda gde se ovakvi pregledi vrše samo u jednoj bolnici, GAK Narodni front, u Vojvodini su pri pojedinim ginekološkim klinikama dostupni krizni centri za žrtve silovanja.
„To još uvek nije idealni sistem, ali su se ipak pomakli sa mrtve tačke“, kaže Macanović.
Evo kako izgleda seksualno zlostavljanje
U paklu seksualnog zlostavljanja
Najveći problem sa kojima se žrtve silovanja i seksualnog nasilja susreću je različita procedura kada su u pitanju krivična dela sa poznatim ili nepoznatim počiniocem.
„Nažalost, praksa je pokazala da policija mnogo više saoseća sa žrtvom kada su u pitanju nepoznati počinioci“, kaže Vanja.
Žrtve silovanja iskaz daju nekoliko puta, pred policijom, tužilaštvom i na kraju, pred sudom.
Macanović kaže da mnoge žrtve koje se za pomoć jave Autonomnom ženskom centru odustaju od prijavljivanja silovanja kada im se predoči šta ih sve čeka kada jednom uđu u sistem.
„Jako bih volela da vidim osobu koja bi lažno prijavila silovanje i prošla kroz torturu krivično-pravnog sistema Srbiji. Niko sebe ne bi izložio takvom mučenju „, kaže Vanja.
Definicija silovanja
Srbija je još 2013. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o suzbijanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici. Krivični zakon Srbije silovanje predmetom i dalje definiše kao „nedozvoljenu polnu radnju“.
„Silovanje je u Srbiji nažalost i dalje teško dokazivo ako žrtva nije povređena. Teško je i kada jeste“, kaže Macanović.
Autonomni ženski centar se godinama zalaže za izmenu definicije silovanja.
„Mi želimo da postane jasno da je silovanje silovanje svakog oblika, ne samo kada dođe do odnosa. Znate, silovanje može da se izvrši i rukom i predmetom“, kaže Macanović.
Ali i sistemom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
