Indija i porodica: Nestao im je sin – a onda je uljez živeo sa njima 41 godinu

Indijski sud poslao je u zatvor čoveka proglašenog krivim za lažno predstavljanje kao sin bogatog zemljoposednika 41 godinu.

BBC novinar Soutik Bisvas sastavio je deliće slagalice ove potresne priče o prevari i zadocneloj pravdi.

U februaru 1977, nestao je tinejdžer na putu do kuće od škole u istočnoj indijskoj državi Bihar.

Kanhaija Sing, sin jedinca imućnog i uticajnog zamindara (zemljoposednika) u distriktu Nalanda, vraćao se sa drugog dana ispita.

Porodica je prijavila njegov nestanak policiji.

• „Prvi slučaj koji sam istraživala kao pravnica bilo je ubistvo mog oca“
• Da li imate izgubljenog blizanca
• „Vratite mi moju bebu“ – skandal koji je izazvao politički zemljotres u Indiji

Napori da se pronađe Kanhaija nisu urodili plodom.

Njegov ostareli otac pao je u depresiju i počeo je da posećuje šarlatane.

Seoski šaman rekao mu je da mu je sin živ i da će se uskoro „pojaviti“.

U septembru 1981, čovek u ranim dvadesetim stigao je u jedno selo, jedva 15 kilometara od mesta na kom je živeo Kanhaija.

Bio je obučen u kašmir i rekao je da peva pesme i prosi da bi preživeo.

Meštanima je rekao da je „sin istaknute osobe“ iz Murgavana, sela nestalog dečaka.

Šta se dalje dešavalo nije sasvim jasno.

Ono što se zna je da kad su glasine da se njegov nestali sin vratio stigle do Kamešvara Singa, on je odmah otputovao do sela da se u to lično uveri.

Neki od komšija koji su pošli sa Singom uverili su ga je to zaista njegov sin i on ga je poveo sa sobom kući.

„Moj vid me izdaje i ne mogu dobro da ga vidim. Ako kažete da je on moj sin, zadržaću ga“, rekao je Sing tim ljudima, prema policijskim izveštajima.

Četiri dana kasnije, vest o povratku njenog sina stigla je do Singove supruge Ramsaki Devi, koja je bila u poseti prestonici države Patna, zajedno sa ćerkom Vidjom.

Ona je požurila nazad u selo i, po povratku, odmah shvatila da taj čovek nije njen sin.

Kanhaija, rekla je ona, „ima ožiljak na levoj strani glave“, koji je nedostajao tom čoveku.

On takođe nije prepoznao nastavnika iz dečakove škole.

Ali Sing je bio uveren da je taj čovek njegov sin.

Svega nekoliko dana posle ovog događaja, Ramsaki Devi je policiji prijavila slučaj lažnog predstavljanja i čovek je nakratko uhapšen, i proveo je mesec dana u pritvoru pre nego što je pušten uz kauciju.

• „Pronašli smo bebu u podzemnoj železnici – sada je naš sin“
• „Ako vas muž udari, napustićete ga, ali šta ćete ako vas udara dete“

Naredne četiri decenije odvijala se jeziva priča o prevari u kojoj se jedan čovek pretvarao da je nestali sin zemljoposednika i uspeo je da se uvuče u njegovu kuću.

Čak i dok je bio na uslovnoj slobodi, on je preuzeo novi identitet, studirao, oženio se, osnovao porodicu i obezbedio nekoliko lažnih identiteta.

Koristeći te lične karte, on je glasao, plaćao porez, dao biometrijske podatke za nacionalnu ličnu kartu, dobio dozvolu za oružje i prodao 37 jutara Singovog imanja.

Uporno je odbijao da da uzorke DNK koji bi se poklopili sa ćerkom zemljoposednika i dokazali da su oni zaista brat i sestra.

I u potezu koji je zapanjio sud, čak je pokušao da „ubije“ vlastiti originalni identitet lažnom umrlicom.

Priča o uljezu sumorna je ilustracija nesposobnosti vlasti i indijskog presporog pravosuđa: skoro 50 miliona slučajeva čeka na suđenje po sudnicama u ovoj zemlji, dok više od 180.000 njih čeka na njega više od 30 godina.

U zvaničnim spisima, čovek je neobično registrovan kao Kanhaija Ji – što je indijska počasna titula.

Ime i prezime su opšteprihvaćeni oblik identifikacije u ovoj zemlji.

Osim što je, prema sudijama koji su čoveka proglasili krivim za lažno predstavljanje, prevaru i zaveru i poslali ga u zatvor na sedam godina, njegovo pravo ime Dajanand Gosain, i potiče iz sela u distriktu Džamui, stotinak kilometara od njegovog „prisvojenog“ doma.

Crno-bela fotografija Dajananda Gosaina sa njegovog venčanja iz 1982, godinu dana nakon što je ušao u domaćinstvo Singovih – prikazuje lepuškastog čoveka sa tankim brčićima.

On nosi prozirni dekorativni veo i zagledan je u daljinu.

Veći deo detalja o njemu pre nego što je ušao u domaćinstvo Singovih je maglovito.

Njegovi zvanični dokumenti poseduju različite datume rođenja – u dokumentima iz srednje škole to je januar 1966, u nacionalnoj ličnoj karti februar 1960, a u njegovoj glasačkoj kartici 1965.

Kartica lokalnih vlasti iz 2009. za pristup sledovanjima hrane navodi se da ima 45 godina, što bi značilo da je rođen 1964.

Gosainova porodica rekla je da on ima „oko 62 godine“, što bi se poklopilo sa njegovim datumom rođenja iz nacionalne lične karte.

• „Ostala sam na ulici trudna, sa detetom u kolicima i 150 dinara u džepu“
• „Bili smo studenti koji pregovaraju o životu mog oca“

Ono što su istražitelji mogli da potvrde jeste da je Gosain najmlađi od četiri sina zemljoradnika iz Džamuija, da je pevao i prosio da bi preživeo i da je napustio dom 1981.

Čitarandžan Kumar, viši policijski službenik iz Džamuija, kaže da se Gosain oženio rano, ali da ga je žena napustila ubrzo posle toga.

„Njih dvoje nisu imali dece i njegova prva žena se preudala i skrasila“, kaže Kumar.

On je u selu pronašao i čoveka koji je identifikovao Gosaina na sudu tokom procesa.

„Prilično je dobro poznato u njegovom rodnom selu da Gosain živi sa porodicom zemljoposednika u Nalandi“, napisao je sudija Manvednra Mišra u presudi.

Sing je ugovorio brak za Gosaina sa ženom iz njegove vlastite kaste zemljoposednika godinu dana nakon što ga je doveo kući.

Prema dokumentu koji poseduje porodica, Gosain ima diplomu iz engleskog, politike i filozofije sa lokalnog fakulteta, koji je njegovo ponašanje ocenio kao „zadovoljavajuće“.

Tokom godina, Gosain je dobio dva sina i tri ćerke.

Posle Singove smrti, nasledio je polovinu skoro sto godina stare dvospratne vile u Murgavanu.

Druga polovina, odvojena niskim zidom, pripada drugoj grani Sinove porodice.

• „Pronašla sam otetog sina – nakon 32 godine“
• „Nakon što je majka umrla, niko o njoj nije pričao 15 godina“

Nadvijena nad veliki vodeni rezervoar, okružena drvećem manga i guave, opasana neokrečenom železnom ogradom i zidovima od cigala, kuća odaje utisak propadanja.

Sa tri generacije koje žive pod njenim krovom, ova kuća sa 16 soba nekada je odisala životom.

Danas mestom vlada sablasna tišina.

Dvorište je neodržavano, a u ćošku trune mašina za mlevenje pšenice.

Stariji Gosainov sin Gautam Kumar kaže da je njegov otac uglavnom ostajao kod kuće i starao se za oko 30 jutara obradivog zemljišta.

Na zemlji su uspevali pirinač, pšenica i jestivo semenje, a obrađivali su ga uglavnom sezonski radnici po ugovoru.

Gautam Kumar kaže da porodica nikad nije razgovarala o „slučaju lažnog predstavljanja“ sa ocem.

„On je naš otac. Ako ga je moj deda prihvatio kao sina, ko smo mi da sumnjamo u njega? Kako da ne verujete rođenom ocu?“, kaže on.

„Sada, nakon svih ovih godina, naši životi i identiteti vise o koncu zato što je oduzet identitet mom ocu. Živimo u stalnoj strepnji.“

Na sudu, Gosaina je sudija Mišra pitao gde je živeo i sa kim tokom četiri godine koliko je bio odsutan kad je nestao.

Gosain je izbegavao da daje direktne odgovore.

Sudiji je rekao da je boravio sa svetim čovekom u njegovom ašramu u Gorakpuru, gradu u susednoj državi Utar Pradeš.

Ali nije mogao da dovede nijednog svedoka koji bi potvrdio tu njegovu tvrdnju.

Gosain je takođe sudijama rekao da nikad nije tvrdio da je zemljoposednikov izgubljeni sin.

On je rekao da ga je Sing „prosto prihvatio kao svog sina i odveo me kući“.

„Nisam nikoga obmanuo lažno se predstavljajući. Ja sam Kanhaija“, rekao je on.

Na njegovoj jedinoj postojećoj fotografiji – crno-beli studijski portret, unakažen spajalicama sudskih spisa – Kanhaija Sing, sa urednim razdeljkom u kosi i u svetloj košulji, zuri pravo u foto-aparat.

Ironija je da je Kanhaija, koji je imao 16 godina kad je nestao, praktično bio zaboravljen u Murgavanu, uspavanom seocetu sa oko 1.500 hindusa uglavnom više kaste nekih 100 kilometara od Patne.

Gopal Sing, viši advokat Vrhovnog suda i rođak, priseća se Kanhiaje kao „pitomog, stidljivog i srdačnog“ dečaka.

„Odrasli smo zajedno, igrali smo se zajedno. Kad je nestao, bilo je mnogo halabuke i plakanja“, kaže on.

„A kad se čovek pojavio četiri godine kasnije, uopšte nije ličio na Kanhaiju. Ali njegov otac je insistirao da je to njegov izgubljeni sin. I šta smo mi mogli?“

• „Osećala sam se kao da umirem“: Ostrvo na kom žene otimaju da bi bile neveste
• „Tešio sam majku dok je umirala – preko video poziva“

Kamešvar Sing, koji je umro 1991, bio je uticajni zemljoposednik, koji je u vlasništvu imao, prema jednoj proceni, više od 60 jutara zemlje.

Bio je izabrani vođa seoskog saveta skoro četiri decenije, a među njegovom bliskom rodbinom bili su pravnici Vrhovnog suda i jedan član parlamenta.

Sing je imao sedam ćerki i jednog sina (Kanhaija) iz dva braka – dečak je bio najmlađi i, prema svim svedočanstvima, njegov miljenik i prirodni naslednik.

Da sve bude zanimljivije, onemoćali zemljoposednik nikad nije otišao na sud da brani Gosaina.

„Kazao sam seljanima“, rekao je Sing policiji, „ako se pokaže da taj čovek nije moj sin, mi ćemo ga vratiti.“

Slučajem je tokom četiri decenije predsedavalo najmanje desetak sudija.

Konačno je prvostepeni sud održao ročišta 44 dana bez pauze, počev od februara ove godine, i početkom aprila izrekao presudu.

Sudija Mišra je proglasio Gosaina krivim.

U junu je viši sud potvrdio presudu i izrekao kaznu od sedam godina „strogog zatvora“ za Gosaina.

Sud je proglasio svih sedam svedoka odbrane nepouzdanim.

„Nikad nismo shvatili ovaj slučaj ozbiljno. Trebalo je bolje da prikupimo dokaze.“

„Nikad nismo mislili da postoji ozbiljna sumnja u identitet mog oca“, izjavio je Gautam Kumar.

Sudska drama doživela je vrhunac kad je odbrana prikazala umrlicu prema kojoj je Dajanand Gosain mrtav.

Ali umrlica je bila puna nedoslednosti.

Izdata je u maju 2014, ali na njoj piše da je Gosain umro u januaru 1982.

Policijski službenik Čitarandžan Kumar kaže da kad je proveravao lokalnu evidenciju, nije naišao na podatke o Gosainovoj smrti.

Lokalni zvaničnici su mu rekli da je umrlica „očigledno lažna“.

Kumar je rekao: „Ovde je veoma lako doći do falsifikovanih dokumenata.“

Sud je pitao odbranu zašto je umrlica izdata 32 godine posle smrti osobe i odbacila ju je kao falsifikat.

„Da bi dokazao da je Kanhaija, Gosain je ubio samog sebe“, izjavio je sudija Mišra.

• „Zašto su me roditelji ostavili na brdu da umrem“
• „Otac mi je dao bubreg i spasao mi život“

Ključni dokaz protiv Gosaina bilo je njegovo odbijanje da da uzorak svoje DNK, koju je tužilaštvo prvi put zatražilo 2014. godine.

Osam godina je odugovlačio sa odgovorom i tek je ovog februara izdao pisano saopštenje u kom odbija da da uzorak.

„Sada nam više ne treba drugi dokaz“, rekao je sud.

„Optuženi zna da bi test na DNK razotkrio njegovu lažnu tvrdnju.“

„Teret dokazivanja leži na optuženom i on je taj koji mora da dokaže svoj identitet“, dodao je sudija.

Presuda protiv Gosaina mogla bi da bude samo vrh ledenog brega, tvrde pravnici.

Sud veruje da je postojala šira zavera, uključujući nekoliko ljudi u Murgavanu koji su pomogli da se Gosain „posadi“ u porodicu Singovih kao njegov nestali sin.

Sudija sumnja da su ti ljudi kupili zemlju u vlasništvu Singa i da ju je kasnije Gosain prodao kao njegov prirodni naslednik.

Obe tvrdnje tek treba da budu istražene.

„Postojala je ogromna urota protiv moje porodice da se preotme njen posed, iskoristivši narušeno zdravlje i loš vid mog muža“, rekla je na sudu Ramsaki Devi, koja je preminula 1995.

Mnoga pitanja i dalje su bez odgovora u ovoj tragičnoj priči o prevari i pretvaranju.

Šta će se desiti sa zemljom koju je prodao Gosain uz pomoć lažnog identiteta?

Hoće li zemljište biti oduzeto kupcima i podeljeno među preživelim ćerkama koje su prirodne naslednice?

Kako će se sud ophoditi prema svim Gosainovim lažnim identitetima?

I najvažnije od svega, gde je pravi Kanhaija?

Prema indijskom zakonu, osoba koja se smatra nestalom duže od sedam godina proglašava se mrtvom.

Zašto policija onda nije zaključila njegov slučaj?

Da li je on još uvek živ?

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]