Berlin, 3. novembar 2022.

ANFREAS GORA/POOL/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Manuel Zaracin (levo) i nemački kancelar Olaf Šolc

Manuel Zaracin dobio je posao specijalnog predstavnika nemačke vlade za Zapadni Balkan samo sedam dana posle početka agresije Rusije na Ukrajinu.

Osam meseci kasnije, Beograd i Berlin i dalje različito gledaju na pitanje sankcija Rusiji, a Srbija se odlukom da ih ne uvodi dodatno udaljila od usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije (EU).

„Pitanje je za Srbiju šta će biti sa zemljom ako ostane na pogrešnoj strani, šta to znači za srpsko društvo, za imidž zemlje, samopouzdanje i ulogu u regionu.

„Želimo da se Srbija uskladi sa EU i problem je ako to ne učini, ali isto tako Srbija nije ključna zemlja za to pitanje – EU je mnogo snažnija, pa je ovo pitanje mnogo važnije za samu Srbiju“, kaže Zaracin u intervjuu za BBC na srpskom.

Njegovi česti dolasci u Beograd i ostale regionalne prestonice obojene su i drugim temama – dijalogom Srbije i Kosova, funkcionisanjem sistema u Bosni i Hercegovini, regionalnim inicijativama za saradnju.

Iako na mnoga pitanja ni posle osam meseci od dolaska u region nije pronašao odgovor, Zapadni Balkan neće oslikati samo pesimističnim tonovima.

„Neverovatno je da u istom trenutku imate ogroman problem sa registarskim tablicama, a onda premijeri Srbije i Kosova sede za istim stolom i potpisuju sporazume o regionalnoj saradnji.“

Ana Brnabić i Aljbin Kurti potpisali su sporazume o kretanju u regionu samo sa ličnim kartama, priznavanju fakultetskih diploma i licenci za lekare i arhitekte u okviru Berlinskog procesa, nemačke inicijative za saradnju zemalja Zapadnog Balkana i njihovog približavanja EU.

Samit je održan u vreme intenziviranja krize nastale zbog odbijanja Srba sa Kosova da zamene registarske tablice koje izdaje Srbija, u skladu sa odlukom kosovske Vlade, i novog roka koji je za to propisan.

Manuel Zaracin bio je dugogodišnji poslanik Bundestaga, nemačkog parlamenta, kao deo stranke Zelenih.

Od 1. marta 2022. nalazi se na poziciji specijalnog predstavnika nemačke vlade za Zapadni Balkan, a sopstveni glavni zadatak opisuje kao pomoć ovim državama na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

‘Suverena zemlja čini grešku’

„Srbija mora da odluči da li želi da se pridruži Evropskoj uniji ili da uđe u partnerstvo sa Rusijom, poručila je Nemačka zvaničnom Beogradu“, a agencija Rojters prenela je tvrdnje neimenovanog zvaničnika nemačke vlade prvog dana novembra.

Predstavnik vlade tvrdi da bi Berlin podržao odluku koja bi vodila približavanju stavu EU, ali ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić „odluči drugačije, takva odluka imaće suprotne posledice“.

O tome koje bi to konkretne posledice mogle biti, Manuel Zaracin odgovara da preciznog spiska nema.

„To je pitanje za Srbiju, koje svakako nosi političke konsekvence, ali koje ne moraju biti nužno definisane.

„Pitanje je kako se gleda na Srbiju u EU, u nemačkom društvu i poslovnoj zajednici – ljudi sve to mogu da vide, a mislim da i do sad nije bilo spiska pretnji iz Nemačke, pa zašto bi ga bilo sad.“

Beograd, 10. maj 2022.

Getty Images
Zaracin (drugi zdesna) često se u Beogradu sastaje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem (drugi sleva)

Na pitanje može li se desiti da Nemačka izgubi strpljenje zbog stava Srbije, Zaracin kaže – „i da, i ne“.

„Mislim da smo bili iskreni. Nama se pozicija Srbije ne sviđa, ali nije na nama da je ispravljamo – u pitanju je suverena zemlja koja čini grešku.“

BBC: „U kom trenutku Nemačka može izgubiti strpljenje?“

Zaracin: „Ako bi i postojao takav trenutak, bilo bi zaista glupo objaviti ga unapred.

„Nema nikakvog roka i ne mora sve da se učini odjednom, ali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zahteva usklađivanje sa spoljnom politikom EU, dok vidimo sasvim drugačiji, negativni trend.“

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU, objavljenom u oktobru 2022, navodi se da je usklađenost spoljne politike Srbije sa evropskom, umesto da raste, opala sa 64 odsto u 2021. na 45 odsto – pre svega zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

Nemačko-francuska inicijativa o Kosovu: Od tajnosti do rokova

Nemačko strpljenje na testu je i u pregovorima Srbije i Kosova, pa se već nekoliko meseci govori o tajnoj diplomatskoj inicijativi Berlina i Pariza koja bi trebalo da u najkraćem roku dovede do sporazuma o odnosima Beograda i Prištine.

Čitav proces protiče daleko od javnosti, a jedna od retkih potvrda da inicijativa uopšte postoji stigla je od nemačkog kancelara Olafa Šolca na samitu Berlinskog procesa.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dodala je tom prilikom da je ta inicijativa čak postala deo pregovora pod okriljem Evropske unije.

„Nisam u poziciji da sada otvorim tu kutiju i dozvolim javnosti da ima uvid u nju.

„Mislim da je važno da će, štagod proistekne iz ove inicijative, biti od pomoći – za iznošenje ideja na sto, doprinosa da obe strane budu strateški iskrenije i otvorenije jedna prema drugoj o konačnom ishodu.“

Na pitanje zašto je proces obavijen velom tajnosti, Zaracin kaže da se iz takve strategije očekuje bolji rezultat.

„Možda i pomaže to što nema nečega na šta svako može da reaguje u stilu Zapadnog Balkana i ubije ga u javnosti.

„Glasine često teraju strane da reaguju i time neki predlog može biti uništen i pre nego što je formulisan.“

BBC: „Ali da li će ljudi na Balkanu prihvatiti ideje u kojima nisu učestvovali? Da li je to fer tretman javnosti?“

Zaracin: „Nisam odgovoran za to pitanje, ali razumem da je problem za ljude ako ne znaju o čemu se razgovara, a može biti važno za njihove živote.

„Međutim, kad izvagate sve, morate nekako da odlučite.“

Berlin, 17. jul 2015.

Getty Images
Pre imenovanja na mesto specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, Zaracin je 13 godina bio poslanik nemačkog parlamenta iz redova stranke Zelenih

Berlin i Pariz odlučili su da povedu inicijativu da se razgovara o najkrupnijim pitanjima o kojima do sada nije bilo reči u dijalogu u kome ni mnoga, naizgled jednostavnija pitanja nisu mogla da budu rešena.

„Ponekad morate da počnete nešto, a da ne znate kako ćete doći do cilja – ako ne znate sve korake u celom procesu, ne znači da ga nećete započeti.

„I za fudbalsku utakmicu spremite plan, ali ne znate da li ćete moći da ga primenite.“

Očekivanja kancelara Šolca da će biti moguće videti napredak „uskoro“, za Manuela Zaracina nemaju vremensku odrednicu.

„Raspored i rokovi zavise od političke volje.

„Mislim da svi treba da budu svesni i da, ako se suviše čeka sa političkom voljom, na kraju možemo doći u situaciju da je sve prekasno.“

Za ovaj nivo dijaloga zvanični Berlin odredio je još jednog predstavnika: u rad na pitanjima Zapadnog Balkana uključio se i Jens Pletner, savetnik kancelara Šolca za spoljnu politiku.

Zaracin kaže da se tako jasno vidi koliko je Zapadni Balkan važan za nemačku vladu.

„Jens i ja imamo različite poslove, ali zajednički gledamo na region i blisko sarađujemo.

„Trebalo bi svima u regionu da bude jasno da smo čak i prijatelji.“


Ko je Manuel Zaracin?

  • Rođen je 6. februara 1982. u Dortmundu, Nemačka;
  • U Bremenu i Hamburgu studirao istoriju, studije Istočne Evrope i prava;
  • član stranke Savez 90/Zeleni;
  • 2004 – 2008. poslanik u skupštini Hamburga;
  • 2008 – 2021. poslanik u Bundestagu, nemačkom parlamentu;
  • od 1. marta 2022. specijalni predstavnik nemačke vlade za Zapadni Balkan.
Beograd, 2022.

FoNet Arhiva
Manuel Zaracin

Tablice na Kosovu: Fleksibilnost i principi

Čak i dok se iza diplomatske scene vode pregovori, u životu na Kosovu problema nije manje.

Vlada Kosova još jednom je pomerila rok do kada svi koji imaju registarske oznake kosovskih gradova koje je izdala Srbija moraju da ih zamene tablicama na kojima stoji oznaka RKS (Republika Kosovo).

Zamena je trebalo da se desi do 1. avgusta, pa do 1. novembra, da bi sada rok bio produžen do proleća 2023. godine, ali uz pretnju kaznama od 21. novembra.

„Ja bih situaciju oko tablica shvatio veoma ozbiljno, iako ona Nemcima možda ne izgleda tako, ali tu postoje i mnoge stvari u pozadini.

„Rešenje treba tražiti držeći se principa, ali priznati i da pitanje nije veće od principa – fleksibilnost će na kraju pokazati političku moć, a ne slabost“, tvrdi Zaracin.

Berlin, 21. oktobar 2022.

FILIP SINGER/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Zaracin i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok

Za njega nema dileme čija je pozicija ispravna po ovom pitanju.

„Principijelna pozicija oko tablica Vlade Kosova je ispravna, a ja bih ih pozvao da pokažu više fleksibilnosti u primeni principa jer ponekad se dobije više ako ste fleksibilni.“

Međunarodni predstavnici EU i SAD pozivali su prethodnih dana zvaničnike na Kosovu da odlože rokove za zamenu tablica na godinu dana da bi se proces bolje pripremio, što vlasti u Prištini za sada nisu prihvatile.

Uz napomenu da Srbija dugo nije nudila nikakva rešenja za ovo pitanje, Zaracin vidi prostor za kompromis i sa strane Beograda.

„Onaj koji sada ponudi rešenje, biće na kraju snažniji.

„Konačno, Srbija uvek može da ponudi rešenje da umiri paralelne strukture, ako to želi.“

Na česte izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da zemlje Zapada greše kada tumače dosadašnje sporazume i da Priština nije u pravu po pitanju insistiranja da se Srbima na Kosovu ponude samo tablice sa oznakom RKS, a ne i statusno neutralne KS tablice, Zaracin kaže da su poruke o nepravednom pristupu Zapada primljene.

„On zna da mi čitamo njegove izjave, a ja ih ozbiljno shvatam.

„On greši.“

Beograd, 2022.

FoNet Arhiva
Manuel Zaracin na sastanku sa srpskom premijerkom Anom Brnabić

Na pitanje da li će 21. novembar, dan kada je Vlada Kosova najavila da će početi sa naplatom kazni od 150 evra za sve koji nisu zamenili tablice, biti jednako pun napetosti kao 1. avgust, kada su na severu Kosova postavljene barikade, ili 1. novembar, posle koga su kosovski policajci srpske nacionalnosti odbili da uručuju opomene sugrađanima koji nisu promenili tablice, Zaracin upućuje na – „jedinog pregovarača“.

„O tome morate razgovarati sa Miroslavom Lajčakom – znam da je on veoma posvećen toj temi, a mi podržavamo ono što on radi.“

Iako je srpska premijerka Ana Brnabić rekla da se upravo Miroslav Lajčak i visoki predstavnik EU Žozep Borelj zalažu „za neutralne tablice, ali kažu da ništa ne mogu da učine“, Zaracin razvejava sumnje da postoji nejedinstvo u timu pregovarača.

„Postoji samo jedan pregovarač, Miroslav Lajčak, i štagod on predloži, Nemačka će podržati.

„Ja radim ono što on želi i što naredi, a nemam problem da budem u kuhinji koju vodi Miroslav Lajčak i pomažem u seckanju luka, jer tako bi EU trebalo da funkcioniše: da zemlje članice podržavaju rad Unije“, slikovito zaključuje Zaracin, uz napomenu da „nisu dobra jela koja sprema nekoliko kuvara“.

‘Berlinski proces se vratio’

Sa velikim ambicijama i pod vođstvom tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel 2014. krenulo se u proces koji je trebalo da zbliži zemlje Zapadnog Balkana, kao i da ih približi članstvu u Evropskoj uniji.

Osam godina kasnije, zemlje Zapadnog Balkana nisu mnogo bliže EU, a među njima postoje manje-više iste barijere, dok je Berlinski proces u potpunosti prespavao 2021.

Na samitu u Berlinu u novembru 2022. usvojena su tri sporazuma, što za Manuela Zaracina predstavlja napredak koji pokazuje da je to bio „jedan od najuspešnijih samita Berlinskog procesa“.

„Poslednjih meseci i godina, neke naše poruke, posebno nekih članica EU, nisu bile najjasnije, a mi želimo da region bude deo Unije.

„Nemačka, ali ne samo Nemačka, spremna je da posvećeno radi na tom cilju.“

Berlin, 3. novembar 2022.

Reuters
Zaracin (drugi sleva) bio je desna ruka nemačkog kancelara Olafa Šolca (treći sleva) tokom predsedavanja samitom Berlinskog procesa, uz predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen (desno) i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela (levo)

Kada govori o konkurentnom projektu Otvorenog Balkana, koji okuplja Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, Zaracin će citirati nemačku izreku „da najpre treba počistiti ispred sopstvenih vrata, umesto da govorimo o drugima“.

Dodaje da za regionalno tržište nije problem ako se okupi neka grupa zemalja, uz jasno poštovanje šansi za uključenost i jednakost šestorke na Zapadnom Balkanu.

„Ne znam šta bismo spajali kad su ova dva projekta u pitanju.

„Mislim da je ovako u redu, možemo mirno i dobro da živimo, a svaki proces bi mogao da doprinese približavanju regiona EU“, zaključuje Zaracin.


Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.