Iran: Ilegalni svet rejvova i dve Iranke za di-džej pultom koje drmaju plesni podijum i tabue

Iranska Islamska revolucija iz 1979. godine okrenula je kulturni život zemlje naglavačke.

Pop muzika odmah je proglašena nerevolucionarnom i zabranjena, pa su mnogi muzičari pobegli – živahna pop i kabaretska scena zgasnule su maltene preko noći.

Istovremeno je proglašeno grešnim, ili haramom, da žene pevaju.

Međutim, iza zatvorenih vrata, neke stvari su bile kao pre.

„Nepristojna“ muzika je krijumčarena u zemlju iz inostranstva, a ilegalne kasete i diskovi su u tajnosti isporučivani u domove ljudi.

A onda, kad bi završili sa večerom, svetla bi se prigušivala i dnevne sobe bi postajale plesni podijumi.

• Žene ne odustaju od otpora dok Iran održava izbore
• Iranske vlasti nemilosrdne: Nova zatvorska kazna dobitnici Nobelove nagrade za mir
• Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije
• Jedan brat pogubljen, drugi oslobođen, treći hiljadu dana u samici u Iranu

„Bila sam plesna zvezda na svakom mehmuniju [porodična proslava]“, kaže Paramida, sada berlinska di-džejka, producentkinja i vlasnica diskografske kuće.

Paramidina majka je prethodno napustila Iran.

Nije želela da njena ćerka živi u zemlji „u kojoj se prema ženama ophode toliko loše“.

Obavezno nošenje hidžaba bilo je samo jedno od mnogih nametnutih ograničenja.

Skrasila se u Nemačkoj, ali je 2002. morala da se vrati iz porodičnih razloga i Paramida je četiri godine išla u školu u Teheranu.

Ubrzo, ne samo plesala kod kuće, već i počela da ide i ilegalne žurke.

„Podelili bismo se u automobile, momci u neka kola, devojke u druga. Vozili bismo se van grada. A onda bismo samo namestili muziku i svetla, svi bi plesali, i to bi bilo to“, kaže Paramida.

Krajem 1990-ih i početkom dvehiljaditih, u Iranu je počela da se razvija nova vrsta plesne kulture.

Sa ilegalnim satelitima, stigli su i muzički kanali poput MTV-ja, a uskoro i ilegalna rejv scena.

„Prvi put sam otišla na žurku i di-džej je puštao haus muziku“, priseća se Nesa Azadikah, 40-godišnjakinja i di-džej rođena i odrasla u Teheranu.

„Bilo je uzbudljivo. Gledala sam u di-džeja sve vreme i mislila u sebi: ‘Volela bih da imam taj posao.'“

Nekoliko godina kasnije, Nesa je bila jedna od prvih Iranki koja je puštala muziku na ilegalnim „slobodnim žurkama“.

Reč je o okupljanjima u privatnim prostorima, uz haus i tehno muziku, koja su bili besplatna, ali se dolazilo samo uz pozivnicu.

Žurke su u početku održavane samo u skijaškom selu Šemšak, koje nosi nadimak „Šibica“, po španskom ostrvcetu Ibici i njegovoj svetski slavnoj klupskoj sceni.

Ali odlasci na žurke u Iranu su zločin.

Iako to nije eksplicitno navedeno u krivičnom zakonu, ljudi su često hapšeni zbog ilegalnih okupljanja, optuživani za konzumiranje ili obezbeđivanje alkohola, ili mešanje sa ljudima suprotnog pola.

To su sve prekršaji za koje je predviđena novčana kazna, zatvor ili bičevanje.

Ne zna se koliko takvih hapšenja ima svake godine, ali 300 posetilaca jednog ilegalnog događaja bilo je privedeno prošlog novembra, prema izveštajima lokalnih novinskih agencija.

A pre svega nekoliko dana, 5. marta, javljeno je da je najmanje 11 studenata uhapšeno na jednoj mešovitoj žurci, zbog čega su suspendovani na i do tri semestra.

„Roditelji su mi uvek govorili da ako me policija uhapsi na žurci, imaću problema. Zbog toga sam bila veoma oprezna“, kaže Nesa.

Ni ona ni Paramida nikad nisu bile uhapšene zbog rejvova.

Međutim, odrastanje uz stalni osećaj opasnosti oblikovao je živote iranskih muzičarki.

To je jedan od razloga zašto se njih dve danas osećaju toliko povezano sa ženskim pokretima koji su poslednjih 45 godina bili deo progresivnih poziva na promenu u Iranu.

Baš kao i posle smrti Mahse Amini, mlade žene optužene da je pogrešno nosila hidžab, koja je umrla u policijskom pritvoru.

Paramida kaže da je bila ganuta kad je 2022. hiljade demonstranata širom Irana skandiralo: „Žena, život, sloboda“.

„Ja sam žena i želim da živim, želim da bude slobodna. Taj pokret mi je zapravo ulio nadu da postoji veza između svih nas žena“, kaže ona.

Nesa je saglasna.

„’Žene, život, sloboda’ je za žene iz čitavog sveta“, kaže ona.

Veruje da je iranski pokret učinio da se „svet vidi u drugačijem svetlu“.

Sa koleginicom, Irankom Aidom, započela je Projekat žena, život, sloboda, kompilaciju elektronske muzike grupe iranskih umetnica.

To ide u kompletu sa njenom drugom inicijativom Dip haus Teheran, platformom koja predstavlja radove ilegalnih producenata elektronske muzike u Iranu i na Bliskom istoku.

I Nesa i Paramida veruju da je odlazak žene na ilegalnu žurku elektronske muzike zapravo politička poruka, u jednoj tradicionalnoj i verskoj zemlji kao što je Iran.

„Budući da je većina stvari koje nas zanimaju tabu ili zabranjena, kad se time bavimo mi praktično kršimo tabue i pravila. Ti činovi se pretvaraju u činove neposlušnosti i protesta“, kaže Nesa za BBC 100 žena.

„Činjenica da mogu da radim ono što je zabranjeno za tolike žene u Iranu zapravo čini da ja živim protest“, kaže Paramida.

Svetska muzička industrija poznata je po tome da njom dominiraju muškarci, ali bilo je još mnogo gore tokom 2010-ih, kad su Paramida i Nesa stale za di-džej pult.

„Sećam se da reakcije nisu bile veoma pozitivne“, kaže Nesa.

„Ljudi bi me gledali popreko.“

Taj problem nije potpuno nestao ni do danas.

„Seksizam je i dalje prisutan, samo je drugačiji“, kaže Nesa, koja je godinama, kao prva uspešna žena di-džej u Iranu, gledala kako se scena menja.

Trenutno postoji još najmanje 10 drugih žena u ilegalnom svetu iranskih rejvova, kaže ona.

„Čitav život su mi govorili: ‘Ne možeš da radiš ovo, ne možeš da radiš ono, samo zato što sam žena’ a ja sam bila u fazonu: ‘Mogu i pokazaću vam to'“, kaže Paramida.

„Kad sam imala 25 godina vrtela sam muziku na najboljim ilegalnim žurkama i imala sam vlastitu diskografsku kuću“, dodaje ona.

Trenutno je stalni di-džej u Panorama Baru u Berghainu, međunarodno slavnom tehno klubu u Berlinu.

Nesa sanja da takođe nastupi u Berghainu.

Nekoliko godina su joj prijave za vizu pred put u Evropu odbijane, što se često događa mnogim iranskim umetnicima.

Ipak, počela je da oseća da njena karijera ne bi bila moguća u Iranu.

Pokušala je da se prebaci na dozvoljene događaje u javnim likovnim galerijama, ali kaže da su ti događaji uporno bili otkazivani.

„Uporno su mi otkazivali dozvolu. Postalo mi je jasno da ne mogu da radim u vlastitoj zemlji“, kaže Nesa.

Na kraju joj se ukazala prilika za međunarodnu karijeru.

„Bilo je to 2017. godine, bila sam pozvana da nastupim u Jerevanu, u Jermeniji. Bilo je to za persijsku Novu godinu. Došlo je do fantastične reakcije u klubu, što mi je dalo dobru energiju“, kaže ona.

Sada ima jednogodišnji boravak u Francuskoj, preko programa Globalni talenat.

„Osećam da sada moram da radim jače i brže, ovde ima više komplikacija“, kaže Nesa, dok se priprema za nastup u klubu u Liverpulu.

Mogućnost da radi u inostranstvu joj je takođe usadilo osećaj kolektivne odgovornosti.

„Sada sam ovde, ali mnoge druge di-džejke iz Irana nemaju tu priliku, moja je dužnost da pomognem drugima da nastupaju u Evropi.“

Paramida sada nastupa u klubovima i na festivalima od Japana do Brazila.

Za BBC 100 žena je govorila sa Ibice, gde se pripremala za nastup u jednom od najslavnijih klubova na ostrvu, ali se u Iran nije vraćala od 2006. godine.

„Jedan od mojih najvećih snova je da mogu da se vratim i da organizujem žurku u Teheranu“, kaže ona.

„Koliko bi to samo fantastično bilo!“

Nesa je saglasna.

„Nastupanje van Irana je oslobađajuće, ne moram da se brinem da ću biti uhapšena“, kaže ona.

„Ali nijedno drugo mesto nema atmosferu ilegalnih žurki u Iranu.“

Pogledajte video: Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir čestitala deci rođendan iz zatvora

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]