Redovno konzumiranje mesnih prerađevina poput slanine i kobasica može da poveća rizik od raka dojke, pokazuju istraživanja.
Pregled istraživanja pokazuje da žene koje jedu veće količine mesnih prerađevina imaju devet odsto više šansi za dobijanje raka dojke.
Podaci potvrđuju rezultate ranijih istraživanja Svetske zdravstvene organizacije koji pokazuju da mesne prerađevine izazivaju rak.
Stručnjaci kažu da ove rezultate treba uzeti s rezervom, dodajući da je pravi rizik kod pojedinačnih žena „veoma mali“.
Gde je rizik?
Otprilike 14 od 100 Velike Britanije će dobiti rak dojke u nekom trenutku života.
To znači da povećanje rizika od devet odsto znači još jedan dodatni slučaj kancera na 100 žena.
Kako bi se ovo stavilo u kontekst, Britanski centar za istraživanje raka procenjuje da 23 odsto karcinoma može sprečiti.
Svake godine u Srbiji od raka dojke oboli oko 4.600 žena, dok od te bolesti umre njih 1.600, izjavila je 2017. za N1 predsednica udruženja Evropa Dona Srbija Stanislava Otašević.
Istakla je da je Srbija na drugom mestu u Evropi po smrtnosti od raka dojke.
Procenjuje se da je u osam odsto slučajeva uzrok povećana gojaznost, a u drugih osam odsto glavni uzrok je alkohol.
Autori ovih istraživanja, objavljenih u Međunarodnom žurnalu za kancer, kažu da je veza koju su pronašli tiče samo mesnih prerađevina, a ne i crvenog mesa.
SZO označava mesne prerađevine kao kancerogene, prvenstveno zbog dokazane veze o povećanom riziku oboljevanja od karcinoma debeleog creva, dok se crveno meso smatra „verovatno kancerogenim“.
Šta su mesne prerađevine?
Mesne prerađevine su modifikovane kako bi im se produžila svežina ili promenio ukus, obično sušenjem ili dodavanjem soli i konzervansa.
Tu spadaju slanina, kobasica, viršle, salama, šunka i sušeno meso.
Postoje različite teorije zbog čega mesne prerađevine povećavaju rizik od raka, uključujići i to da so reaguje sa proteinima u mesu i čini ih kancerogenim.
Koliko su pouzdana otkrića?
Istraživanja, koja su obuhvatila više od milion žena, pokazuju povezanost između konzumiranja mesnih prerađevina i rizika od raka dojke, ali nije utvrđeno da li ga hrana zapravo izaziva.
Takođe treba uzeti u obzir i druge okolnosti.
Petnaest različitih studija sadrži različite definicije prekomernog konzumiranja.
Na primer, u jednoj od studija se prekomernim konzumiranjem smatra više od devet grama po danu – što ispada dva ili tri režnja slanine nedeljno – dok je kod ostalih istraživanja dozvoljen unos mnogo veći.
Većina ovih istraživanja je posmatračkog tipa, tako da ne mogu da dokažu uzrok i posledice oslanjajući se na sećanja ljudi o tome šta i koliko često jedu.
Istraživači su beležili šta su žene jele, a zatim pratili da li će se kod neke od njih javiti rak dojke.
Međutim, problem je u tome što ljudi koji jedu više ili manje mesnih prerađevina takođe mogu da imaju druge različite postupke i navike koji mogu da objasne razlike u riziku od oboljevanja od karcinoma dojke.
Da li treba da izbacimo mesne prerađevine iz ishrane?
Glavni istraživač doktor Marjam Farvid sa Harvard TH škole javnog zdravlja, preporučuje smanjivanje unosa mesa, a ne potpuno izbacivanje.
Trenutno, Nacionalna zdravstvena služba preporučuje konzumiranje ne više od 70 grama crvenog i prerađenog mesa dnevno.
Doktor Kunle kaže da je „pitanje“ da li ljudi treba da smanje unos mesnih prerađevina i crvenog mesa nakon ovih istraživanja.
Dodaje da je rizik „jako mali“ kada su u pitanju pojedinci i značajniji kada se govori o čitavoj populaciji.
Ipak, dodao je treba istražiti vezu između mesnih prerađevina i raka i videti da li rizici mogu da se smanje, na primer, drugačijim metodama obrade mesa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
