Italijani odlučuju da li će izabrati prvu krajnje desnu vladu od Drugog svetskog rat na izborima koji se sa pažnjom prate širom Evrope.

Đorđija Meloni vodi krajnje desnu partiju Braća Italije i njen je cilj da postane prva premijerka u istoriji zemlje, u koaliciji sa druge dve desničarske stranke.

Ona je ublažila imidž koji je prati i ne voli da je povezuju sa italijanskom fašističkom prošlošću.

Skoro 51 milion Italijana ima pravo glasa. Biračka mesta se zatvaraju u 23 časa.

Do podneva je izlaznost bila 19 odsto, što je slično izborima pre četiri godine, a u Rimu su primećeni dugački redovi ispred biračkih mesta.

Glavni protivkandidat Melonijeve je Enriko Leta i dolazi sa levog centra – glasao je u glavnom gradu, dok njen je saveznik sa desnice Mateo Salvini glasao u Milanu.

Ove godine će 2.6 miliona ljudi imaju pravo prvi put da glasaju, dok je 4.7 miliona onih koji to pravo mogu ostvariti u inostranstvu.

Izlazne ankete će biti objavljene po zatvaranju birališta, a rezultati će stići nekoliko sati kasnije.

U oblasti Gavratela, u južnom Rimu – gde je liderka Braće Italije odrasla – jedan glasač hvali njen „snažan karakter“, dok druga kaže da je glasala kako krajnja desnica ne bi došla na vlast.

„Ne radi se o tome ko želim da pobedi, već ko želim da ne pobedi“, rekla je Ema.

Đorđija Meloni podržava sankcije Zapada Rusiji i ublažila je retoriku protiv Evrope.

Ali i dalje se vodi sloganom Musolinijevih fašista: „Bog, otadžbina i porodica“. Takođe je govorila protiv „LGBT lobija“ i pozvala na pomorsku blokadu Libije kako bi se zaustavile migracije.

Na sat južno od Rima, u gradiću Latina, posmatrači veruju da će desnica preuzeti grad od levice.

Latina – koju je osnovao Musolini 1931. – i dalje ima mesta koja podsećaju na diktatora, ali nedostatak sredstava poslednjih godina ostavio je trag.

„Pogledajte na šta liči, to je katastrofa“, kaže jedan prolaznik.

Poslednjih godina grad vodi levičarski gradonačelnik, ali sada desnica ima namere da preuzme vlast.

Mateo Salvini je bio ovde prošle nedelje u okviru kampanje njegove partije Liga. I partija desnog centra Napred Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija članica je desničarske koalicije.

Gianluca Atlante

BBC
Kancelarija Đanluke Atlante je dačno preko puta zgrade sagrađene u čast Musolinija

„Meloni se pogađa osećanja naroda“, kaže Đanluka Atlante, novinar regionalnog lista.

Iza njega se nalazi impozantna Palazzo Emme, zgrada sagrađena u obliku slova M, posvećena Musoliniju. Danas se koristi kao lokalno sedište inspekcije ministarstva finansija.

Italijanska privreda bila je u rastu posle pandemije Kovida-19, ali onda je energetska kriza – nastala pre svega ruskom invazijom na Ukrajinu – povisila cena u nebesa.

Dok se političari ovih dana svađaju oko Rusije i Evrope, Italijane najviše brine kako će platiti račune.

Poslednjih godinu i po dana Italiju vodi vlada jedinstva pod Marijom Dragijem, naširoko poštovanim bivšim direktorom Evropske centralne banke. Đorđa Meloni je jedna od retkih lidera partije koji su odbili da učestvuju u vlasti.

Glavni zadatak Dragijeve vlade bio je da izgura reforme dogovorene kao deo paketa grantova i pozajmica Evropske unije u vrednosti od 200 milijardi evra.

Vlada je pala u julu i Meloni sada traži da se te reforme revidiraju u svetlu nove energetske krize. Govorila je i o potrebi za većim naporima kako bi se „branili“ nacionalni interesi Italije u EU.

Nije ni čudo što mnogi evropski lideri pažljivo prate izbore.

Matteo Salvini of "Lega" political party, Silvio Berlusconi of "Forza Italia" party and Giorgia Meloni of "Fratelli d'Italia" party attend a rally on 22 September in Rome

Getty Images
Đorđija Meloni je napravila savez sa Silvijom Berluskonijem i Mateom Salvinijem

Partije levice i centra nisu uspele da zajednički odgovore na koaliciju desnice.

Centralno-levi Enriko Leta nudi nekoliko sličnih politika kao i Pokret Pet Zvezda Đuzepea Kontea, ali oni se nisu našli zajednički jezik.

Koja god koalicija da izađe kao pobednik izbora možda će imati koristi od novih parlamentarnih promena kojima je za trećinu smanjena veličina oba doma: Dom poslanika će sada imati 400 mesta, dok će Senat imati 200.

Italija ima mešoviti izborni sistem, u kome se tri osmine (oko 36 odsto) članova biraju prema većinskom izbornom sistemu u izbornim jedinicama sa jednim jedinim zastupnikom.

Ostali se biraju proporcionalnim zastupanjem sa izborne liste stranaka, sa određenim poslaničkim mestima rezervisanim za glasače iz inostranstva.

Glasači moraju da imaju 18 godina i glasaju jednom za Dom poslanika i jednom za Senat.

Stranke moraju da obezbede najmanje tri odsto glasova da bi ušle u parlament, a Italija je podeljena u 27 izbornih distrikta.

Analitičari veruju da ovaj sistem i manji broj poslaničkih mesta može da znači da će koalicija koja osvoji 40 odsto glasova kontrolisati i 60 odsto parlamenta.

Ako krajnja desnica pobedi, to može da znači da će se sledeći predsednik birati po novim pravilima koje predlažu – direktnim glasanjem.

Čak i ako Braća Italije pobede, a saveznici Đoriđije Meloni joj obezbede potrebnu većinu, odluka o tome ko će postati premijer je na predsedniku Serđiju Matareliju, nezavisnoj ličnosti koju bira parlament.

Zamena takvog sistema sa direktno izabranim predsednikom možda zvuči više demokratski, ali postoji razlog zašto neki Italijani brinu o mogućnosti da šef države ima više moći u rukama, a to je iskustvo koje ova zemlja ima sa fašizmom.

U Latini ove izbore ne posmatraju samo kao političku borbu između levice i desnice, postoji još nešto što je ljudima na umu.

Za Senat se kandidovala i jedna od najcenjenijih italijanskih zvezda, Đina Lolobriđida. Sada ima 95 godina, legenda filma postala je 1960-ih, a u izbornu trku se upustila i pored polomljene butne kosti.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.