Migrants and refugees sit on a rubber boat before to be rescued by the ship Topaz Responder run by Maltese NGO Moas and Italian Red Cross off the Libyan coast in the Mediterranean Sea, on November 3, 2016

Getty Images
Međunarodna organizacija za migracije (IOM), agencija UN, procenjuje da je od 2014. skoro 50.000 migranata umrlo ili nestalo pokušavajući da stignu do destinacija poput SAD ili Evropske unije

U svega nekoliko dana, dve tragedije sa smrtnim ishodom pogodile su ljude koji pokušavaju da pređu međunarodne granice.

Najmanje 23 ljudi umrlo je krajem juna kad je ogromna masa pokušala da pređe graničnu ogradu iz Maroka u špansku severnoafričku enklavu Melilja.

Samo par dana kasnije, policija u američkom gradu San Antoniju pronašla je u napuštenom kamionu tela najmanje 46 ljudi, migranata koji su ilegalno prešli u SAD iz Meksika.

Čini se da je broj putovanja duž najvećih svetskih migracionih maršruta u porastu posle prekida izazvanog pandemijom kovida-19, koja je navela brojne zemlje da uvedu stroga ograničenja ulazaka.

To će verovatno dovesti i do povećanog broja smrti, upozoravaju stručnjaci.

Međunarodna organizacija za migracije (IOM), agencija Ujedinjenih nacija, procenjuje da je od 2014. godine skoro 50.000 migranata poginulo ili nestalo dok su pokušavali da stignu do odredišta kao što su SAD ili Evropska unija.

Agencija veruje da bi pravi broj mrtvih i nestalih mogao da bude još veći.

Ali koje su najopasnije svetske rute za migrante?

I zašto?

Centralni Mediteran

A boat full of migrants is seeing on the Mediterranean Sea

Getty Images
Ovo je najsmrtonosnija maršruta za migrante na svetu

Prema IOM-u, ovo je najsmrtonosnija maršruta za migrante na svetu.

Procenjuje se da je više od 19.500 ljudi poginulo pokušavajući od 2014. godine da pređe Mediteransko more iz Severne Afrike u Evropu.

Prelasci se često pokušavaju u improvizovanim i pretovarenim plovilima kao što su gumeni čamci, što putovanje čini opasnim i potencijalno smrtonosnim.

Tim plovilima često upravljaju kriminalne bande i trgovci ljudima.


Pogledajte video: Dramatična akcija spasavanja 300 migranata iz hladnog mora

Dramatična akcija spasavanja 300 migranata iz hladnog mora
The British Broadcasting Corporation

U Tunisu, koji je pored Libije glavna tačka polaska na putu do Evrope preko centralne mediteranske maršrute, postoji čak i groblje izdvojeno za one koji se udave u moru.

„Kad vidim ove grobove, veoma se rastužim“, rekla je za novinsku agenciju AFP Viki, nigerijska migrantkinja koja se nada da će poći na to putovanje iz Tunisa.

„Kad vidim ove grobove, nisam sigurno da želim da pređem na drugu stranu“, dodala je ona.

Agencije kao što su IOM strahuju da drugi migranti neće biti tako obeshrabreni.

„Prelasci migranata preko centralnog Mediterana se nastavljaju. Najveći razlog za zabrinutost je stalno visoki broj smrti na ovoj najopasnijoj morskoj trasi na svetu.

„Ona nastavlja da uzima živote u odsustvo konkretnih mera država“, kaže Safa Mseli, portparol IOM-a.

Fronteks, Evropska agencija za granice i obalsku stražu, u svojim izveštajima navodi da je od 2015. godine spaseno skoro 300.000 ljudi dok su pokušavali da iskoriste ovu rutu.

Afričke interne maršrute

Sahara dunes

Getty Images
Prelazak Sahare predstavlja veliku opasnost za migrante koji pokušavaju da stignu do severne Afrike

Za mnoge afričke migrante, san o dolasku u Evropu počinje putovanjem preko njihovog vlastitog kontinenta koje često podrazumeva dugo prelaženje pustinje Sahare na putu do severnoafričkih zemalja.

Surovi uslovi terena predstavljaju ogromnu pretnju: IOM procenjuje da je prelazak Sahare zaslužan za smrt skoro 5.400 ljudi između 2014. i 2022. godine.

„U pustinji vidite ljude kako umiru. Neki su ovde umrli od iscrpljenosti. Neki zato što im je nestalo vode“, pričao je za AFP Abdulah Ibrahim o svom iskustvu prelaska pustinje.

Druga velika pretnja po migrante su brojne bande trgovaca ljudima aktivne u regionu.

„Nasilje krijumčara, trafikanata i graničnih zvaničnika u regionu takođe izazivaju značajan procenat smrti na migrantskim maršrutama zabeleženim u Sahari“, saopštio je IOM u najskorijem izveštaju o ovom pitanju.

Granični prelaz SAD-Meksiko

Migrants trying to cross into the US via Mexico

Getty Images
Migranti pokušavaju da pređu američko-meksičku granicu koristeći mnoge rute, ali neki pokušavaju da to učine peške

Iako nije svim migrantskim rutama u Amerikama cilj da stignu do SAD-a, to jeste krajnji cilj za većinu ljudi koji traže novi dom u regionu.

Granica između SAD-a i Meksika predstavlja ogroman izazov: region je slavan po nepristupačnoj geografiji, među kojima su i pustinjske oblasti, a migranti često pokušavaju da pređu u SAD preko opasne reke Rio Grande koja teče uz deo granice.

Utapanje je jedan od glavnih uzroka smrti na ovoj maršruti, za koju IOM procenjuje da je oduzela živote više od 3.000 ljudi od 2014. godine.

Oni koji pokušaju da izbegnu prirodne katastrofe skrivanjem u vozilima suočavaju se sa drugačijom vrstom opasnosti poput onih koje su dovele do smrti u San Antoniju.

„Nedavno je bilo i drugačijih vrsta incidenata sa ogromnim gubicima života na migrantskim rutama ka SAD“, kaže Safa Mseli, portparol IOM-a.

U decembru 2021. godine, 56 migranata poginulo je u Čiapasu, u Meksiku, nakon što se sudario kamion u kom su putovali.

„IOM je i dalje zabrinut zbog opasnosti koje sa sobom nosi migracija iz Latinske Amerike u SAD“, dodaje Mseli.


Pogledajte video: Kako žive migranti na američko-meksičkoj granici

Migranti iz Meksika na američko-meksičkoj granici.
The British Broadcasting Corporation

Azijske maršrute

migranti

Getty Images

IOM kaže da je više od 4 od svakih 10 migranata širom sveta 2020. godine rođeno u Aziji, a ovaj kontinent ima nekoliko glavnih migrantskih maršruta.

Prema agenciji UN-a, skoro 5.000 ljudi umrlo je ili nestalo u Aziji u poslednjih osam godina.

Većina tih smrti uključuje pripadnike naroda Rohindža i migrante iz Bangladeša koji koriste morske rute preko Bengalskog zaliva i Andamanskog mora da bi stigli na sigurno u obližnjim zemljama ili čak na kraju pokušaju da dođu do Evrope.

Nedaće sa kojima se suočavaju tokom prelaska umeju da budu ogromne.

„Bili smo gladni. Nisam mogao da pijem, nije bilo pijaće vode.

„Nije bilo hrane, nije bolo pirinča, nismo mogli da jedemo. Tako nam je bilo na moru mesec dana“, ispričao je za AFP Muhamed Iljas, tridesetsedmogodišnji izbeglica i pripadnik naroda Rohindža, nakon što ga je spasla indijska mornarica posle kvara brodića kojim je putovao.

Kao i na drugim rutama, ovi migranti su često žrtve iskorišćavanja bandi trafikanata.

Druga problematična ruta je granica između Irana i Turske, koja je doživela do sada neviđen priliv avganistanskih migranata otkako su talibani preuzeli vlast u zemlji u avgustu prošle godine.

Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) kaže da su u Iranu i obližnjim zemljama registrovani kao izbeglice više od dva miliona Avganistanaca.


Pogledajte video: Migrantkinja se sama porodila na pustoj grčkoj plaži

Obalska straža spasila ženu koja se sama porodila na plaži u Grčkoj
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.