U Bosni i Hercegovini su zatvorena glasačka mesta na Opštim izborima, na kojima je izlaznost, prema podacima Centralne izborne komisije BiH, izlaznost bila oko 50 odsto.

Stranačke procene na osnovu dosad prebrojanih glasova uglavnom se slažu i pokazuju da će članovi Predsedništva BiH biti Denis Bećirović (Socijaldemokratska partija), Željko Komšić (Demokratska fronta) i Željka Cvijanović (Savez nezavisnih socijaldemokrata).

Razlike u procenama postoje kada su u pitanju izbori za predsedničko mesto u Republici Srpskoj.

U SNSD tvrde da njihov kandidat Milorad Dodik vodi, dok iz opozicione Partije za demokratske promene navode da je u prednosti kandidatkinja Jelena Trivić.

Nekoliko sati pošto je Jelena Trivić proglasila pobedu, poručivši da će biti predsednica svih građana i da „pod zastavom RS ima mesta za sve“, u sedištu SNSD isto je učinio i Dodik:

Проглашавам побједу за Предсједника Републике Српске. pic.twitter.com/XkVuKjRdde
— Милорад Додик (@MiloradDodik) October 3, 2022

Nedugo po zatvaranju birališta, Kristijan Šmit, visoki predstavnik, saopštio je da je doneo odluku o izmene Izbornog zakona BiH, ali one neće uticati na glasove koje su građani dali na danas održanim izborima, piše sarajevsko Oslobođenje.

Iako su tokom dana sa terena stizali izveštaji o brojnim nepravilnostima širom BiH, predstavnici CIK naveli su da je izborni dan protekao uspešno.

U toku izbornog dana zabeležena su 52 incidenta na biralištima, od toga 26 u Federaciji BiH, 21 u Republici Srpskoj i pet u Distriktu Brčko.

Politički sistem BiH jedan je najkomplikovanijih u Evropi – zemlja ima 14 vlada i 136 ministara – pa birači uvek imaju pune ruke posla.

To znači ukupno 7.257 kandidata i 127 političkih subjekata, saopštili su iz Centralne izborne komisije BiH, a oni se mogu naći na zajedničkoj listi koja ima više od 150 stranica.

Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta: Federaciju BiH – u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati – i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.

Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.

Procene rezultata

Izborni štabovi vodećih stranaka koje su učestvovale na današnjim opštim izborima u BiH objavile su prve podatke po kojima za tročlano Predsedništvo BiH sa liste bošnjačkih kandidata vodi Denis Bećirović, kandidat ujedinjene opozicije, Željko Komšić (DF) je u prednosti za hrvatskog člana, dok Željka Cvijanović ima najveće šanse da u predstavlja Srbe.

Prema informacijama iz izbornog centra SDA u Sarajevu, a prema obrađenih 48,45 odsto glasačkih listića, za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda vodi Denis Bećirović kandidat ujedinjene opozicije sa 146.663 glasova dok je iza njega Bakir Izetbegović (SDA) sa 115.068 glasa.

U štabu SDA, kako javlja reporter BBC-ja, atmosfera je mirna i nema gužve, na jednom monitoru se prate rezultati, a visokih partijskih zvaničnika nema.

U trci za hrvatskog člana Predsedništva BiH prednjači Željko Komšić (Demkratska fronta) u u odnosu na Borjanu Krišto (HDZ BiH).

Nešto posle 22 sata u štabu DF je atmosfera bila veoma vesela, a pobedničkom tonu doprinela je i torta koju je Komšić slavodobitno isekao.

U SNSD tvrde da su obradili oko 23 odsto biračkih mesta, a da je kandidatkinja te stranke za srpskog člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović osvojila više od 60 odsto glasova, dok kandidat opozicije Mirko Šarović ima oko 35 odsto.

I SNSD i PDP tvrde da njihovi kandidati vode u trci za predsednika Republike Srpske.

Izborni štab SNSD-a je saopštio da na osnovu 51 posto prebrojanih glasova njihov kandidat Milorad Dodik ima osvojenih 54 posto glasova, a njegov protivkandidat Jelena Trivić 45 posto.

Oni su naveli da je, prema tim podacima, Dodik osvojio 134.000 glasa, a Trivić 110.000 glasova.

Iz PDP-a su saopštili da njihova kandidatkinja Jelena Trivić na osnovu 40 posto prebrojanih glasova u celoj RS ima prednost od 13.000 glasova i da je ta prednost nedostižna.

„Idemo ka velikom porazu SNSD, jer u tradicionalno jakim uporištima te stranke stvari ne stoje dobro po Dodika“, tvrdi Igor Crnadak iz PDP-a.

Da li je bilo nepravilnosti?

Pravni tim Koalicije za slobodne i demokratske izbore „Pod lupom“ registrovao je 65 težih kršenja Izbornog zakona BiH, a njihovi posmatrači su danas do 14.30, uložili ukupno 14 primedbi na nepravilnosti uočene u procesu glasanja.

U Novom Gradu je uhapšeno pet osoba, koje su na jedno biračko mesto pokušale da unesu popunjene glasačke listiće, a u Doboju je fizički napadnut posmatrač OEBS-a, državljanin Nemačke, prenela je agencija Beta.

Najviše informacija o izbornim neregularnostima stizalo je iz Doboja i Zvornika.

Vladio Rogić, član CIK, izjavio je da je izborni dan protekao uspešno i da su članovi CIK-a zadovoljni tokom izbornog procesa i svim onim što se događalo na biračkim mestima u BiH.

„Ako uzmemo u obzir desetak vanrednih situcija o kojima smo informisani koji mogu u jednom slučaju biti krivično delo, a u ostalih osam ili devet samo narušavanje javnog reda i mira, možemo reći da je izborni dan protekao uspešno“, rekao je Rogić.

„Prvi put tokom izbornog procesa u BiH su na terenu bili i tužioci Tužilaštva BiH, koji su pratili izbore iz regionalnih sedišta Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA).

Za krivična dela izbornih prevara predviđene su kazne zatvora od tri do pet godina.

Promene izbornog zakona

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je po završetku glasanja odluku o izmeni Izbornog zakona BiH.

Cilj ove odluke je, kako je saopšteno iz OHR, poboljšanje funkcionalnosti Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i obezbeđivanje blagovremene implementacije rezultata danas održanih izbora.

Ovim merama, tvrdi Šmit, uspostavlja se ambijent za dalju izbornu i ustavnu reformu, uključujući i ispunjavanje obaveza koje je Bosna i Hercegovina preuzela na putu integracije u EU i rešavanje konkretnih problema sa kojima se ova zemlja suočava.

Takođe, navodi se, da ove mere jačaju ustavne zaštitne mehanizme za konstitutivne narode koje su osigurali Dejtonski mirovni sporazum i Ustav, uz istovremeno sprečavanje zloupotrebe ili paralize sistema.

Kako je protekao izborni dan?

Jovana Georgievski i Slobodan Maričić, BBC novinari

U banjalučkom naselju Borik, glasači su od jutra strpljivo čekali pred vratima učionica na biračkom mestu osnovne škole Vuk Karadžić u Boriku.

Nešto posle devet ujutro, najviše je bilo penzionera i ljudi sa malom decom, a od mlađih glasača tek poneko.

„Od jutros je vanredno velika gužva, odziv je odličan, ja sam iznenađena“, kaže Jelena Radovanović, jedna od posmatračica na izborima.

Kako dodaje, glasači su „još pre sedam ujutro zauzeli mesta i čekali otvaranje biračkih mesta.

Među njima je i sedamdesetosmogodišnji Danilo, koji kaže da redovno izlazi na izbore „još od vremena Jugoslavije“.

„Nadam se da će biti bolje i da će pobediti narod“, kaže penzioner za BBC na srpskom.

Bilo je i onih koji su na glasanje u Banjaluci izašli u foto-finišu.

„Ceo dan sam razmišljala da li da izađem ili da ne izađem, u mojim godinama nemam više šta da dočekam. Ali izašla sam zbog moje dece“, rekla je za BBC Ana, 82-godišnja penzionerka.

Početak izbornog dana u Sarajevu je protekao uglavnom bez problema.

„Sve protiče kako treba, jutros nije bilo gužve, ali sada već ljudi polako pristižu u većim brojevima… Nedelja je, neradan dan, da dok se probude“, kaže uz osmeh Samira Hot, članica biračkog odbora na glasačkom mestu na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Glasanje u Sarajevu u Prvoj ekonomskoj školi u Sarajevu

Ipak, u glavnom gradu BiH je zabeležen i nesrećan slučaj – starija žena preminula je na biračkom mestu u sarajevskom naselju Grbavica, posle čega je ono privremeno bilo zatvoreno.

Ona je preminula posle epileptičnog napada na samom ulazu u biračko mesto.

Na licu mesta su stigli Hitna pomoć i policija, ali je lekari nisu uspeli spasiti ni posle sat vremena pokušaja reanimacije, objavio je Dnevni avaz.

Glasanje na tom biračkom mestu će biti produženo i posle 19 časova.

Za šta se glasalo?

U oba entiteta se glasa za članove Predsedništva BiH.

Bosna ima tri predsednika – po jednog iz redova Bošnjaka, Hrvata i Srba, koji čine tri konstitutivna naroda.

Članovi Predsedništva BiH biraju se na mandat od četiri godine, drugog kruga nema, a na mestu predsedavajućeg menjaju se na svakih osam meseci.

Potom se bira 57 delegata Parlamentarne skupštine BiH, koja takođe funkcioniše na nivou čitave zemlje.

Ona je podeljena na dva doma – Predstavnički dom (42 člana, od čega se 28 bira u Federaciji, a 14 u Republici Srpskoj) i Dom naroda (15, biraju se indirektno u entitetskim parlamentima).

Članovi Parlamentarne skupštine posle formiraju Veće ministara ili Savet ministara, organ je izvršne vlasti u BiH – de fakto Vlada BiH.

Čini ga devet ministarstava i ministara, od kojih je jedan predsedavajući.

Potom ide entitetski nivo.

Oni koji žive u Federaciji biraju članove Parlamenta Federacije, koji ima 156 delegata i poslanika.

U zavisnosti od toga gde žive, glasaju i za članove skupštine jednog od 10 kantona na koje je Federacija podeljena.

Svaki od tih kantona ima zasebnu vladu, što znači i trku za funkcije još 10 premijera, 95 ministara i 289 poslanika kantonalnih skupština.

Republika Srpska (RS) za to vreme bira predsednika i potpredsednike RS, kao i Narodnu skupštinu RS, koja ima 83 poslanika.

Usred svega toga je i Distrikt Brčko, zasebna teritorijalna jedinica unutar BiH, koja funkcioniše samostalno i ima izvršnu i zakonodavnu vlast.

Dejtonskim sporazumom ovo područje podeljeno je između Republike Srpske i Federacije BiH, mada su obe strane tvrdile da Brčko pripada njima.

Arbitražnom odlukom, donetom uz posredovanje američke vlada, Brčko distrikt je u martu 2000. uspostavljen kao posebna teritorijalna jedinica u sastavu nezavisne Bosne i Hercegovine.

BBC serijal – tri decenije od početka rata u Bosni i Hercegovini