Brojanje glasova posle izbora u Bosni i Hercegovini, poznatih po složenosti, uglavnom dugo traje, ali će se ovog puta dodatno odužiti – i čak završiti pred kamerama.
Deset dana po zatvaranju biračkih mesta, trka za predsednika Republike Srpske (RS) i dalje izaziva dosta političke bure u BiH.
Pobedu su proglasili i Milorad Dodik, lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Jelena Trivić, kandidatkinja opozicije.
Centralna izborna komisija (CIK) BiH zato će u četvrtak u Sarajevu imati kontrolno ponovno brojanje glasačkih listića u trci za predsednika i potpredsednike RS, čemu mogu da prisustvuju posmatrači političkih stranaka, nezavisni posmatrači, kandidati i – kamere.
„Mislim da je to dobro i transparentno, jer nema povrede tajnosti glasanja i sve je po zakonu“, smatra Vehid Šehić, bivši član Centralne izborne komisije BiH, koji danas nadgleda održavanje izbora kroz koaliciju nevladinih organizacija „Pod lupom“.
- Zašto su neizvesni izbori za predsednika Republike Srpske
- Šta su novo doneli izbori u Bosni i Hercegovini
- Kristijan Šmit za BBC na srpskom: „Želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik u BiH“
Posle izbora, iz CIK-a je objavljeno da Dodik ima oko 30.000 glasova više od Trivić, ali je opozicija izrazila sumnju u regularnost izbora i organizovala dva protesta na ulicama Banjaluke.
Ponovno brojanje sva tri javna servisa – Republike Srpske, Federacije, kao i na nivou cele države – i sve druge televizije koje to žele, mogu „uživo, u celosti“ prenositi, naveli su iz CIK-a u saopštenju.
„To se nikada pre nije desilo, ali i Bosna i Hercegovina je specifična država, ovde može sve… Kada ste u BiH ništa vas ne treba iznenaditi“, dodaje Šehić u razgovoru za BBC.
Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta: Federaciju BiH – u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati – i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.
Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995, kojim je posle raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.
Predsednik Republike Srpske bira se u jednom izbornom krugu, a pobednik postaje kandidat sa najviše glasova birača.
Zašto se glasovi ponovo broje pred kamerama?
Veče po zatvaranju birališta, ispred sedišta opozicione Partije demokratskog progresa (PDP), čija je zvaničnica Jelena Trivić, slavilo se proglašenje izborne pobede.
Do jutra, preliminarni rezultati su pokazivali da je Dodik dobio nekoliko desetina hiljada glasova više od protivnice.
Trivić i drugi predstavnici opozicije ubrzo su održali konferenciju za medije tvrdeći da je došlo do krađe glasova.
Kao jedan od navodnih primera, naveli su da Trivić nije dobila nijedan glas u selu iz kog je poreklom.
Iako su tokom dana sa terena stizali izveštaji o nepravilnostima širom BiH, predstavnici CIK-a naveli su da je izborni dan protekao uspešno.
U toku izbornog dana zabeležena su 52 incidenta na biralištima, od toga 26 u Federaciji BiH, 21 u Republici Srpskoj i pet u Distriktu Brčko.
Osam dana od održavanja izbora, predsednik CIK Suad Arnautović saopštio je da će, posle razmotrenog većeg broja primedbi i prigovora, ponovo biti izbrojani glasovi za predsednika i potpredsednika RS.
„Imali smo na uvid određene materijalne dokaze kao što su video i dokumenti koji nedvosmisleno pokazuju da je proces kontaminiran da ne onemogućava pravovremeno utvrđivanje rezultata izbora u skladu sa zakonom“, rekao je Arnautović, prenelo je sarajevsko Oslobođenje.
Potpredsednica SNSD-a Željka Cvijanović – buduća članica Predsedništva BiH – izjavila je da je do odluke o ponovnom brojanju „došlo manipulativno, pod pritiskom stranaca i opozicije RS“ i najavila da će njena stranka tražiti da se ponovno brojanje odvija pred kamerama i prenosi na javnim servisima.
Zbog svega toga, na osnovu naredbe CIK-a, u Glavnom centru za brojanje u Sarajevu, otvaranje vreća i kontrolno ponovno brojanje glasačkih listića počeće u četvrtak u 15.30 časova.
Medijima će biti dozvoljeno snimanje, a javni servisi su pozvani da prenose proces ukoliko su zainteresovani.
„CIK kao institucija odgovorna za zakonito sprovođenje izbora po zakonu ima pravo da izda naredbu da se na određenim biračkim mestima ponovo prebroje glasovi u vreći, a ta odluka je doneta za sva biračka mesta u Republici Srpskoj“, kaže Šehić.
„Nemam ništa protiv toga, samo da se sve smiri, jer je kod nas uvek vanredna situacija kad su izbori… Transparentnost bi trebalo da onemogući bilo kakve malverzacije“, dodaje.
On smatra da je posle izbora došlo do „nekih neprimerenih stvari i pritisaka“, kao i da „nikome nije dobro kada je atmosfera takva“.
A kako će ponovno brojanje pred kamerama izgledati u praksi? Ne zna se.
„Oni su dužni zbog posmatrača da pokažu svaki glasački listić i kažu ‘taj i taj kandidat je dobio glas’, što će televizija sve snimati, ali da li će sve ići u program je već njihova stvar“, kaže Šehić.
Šehić ističe da je važno da se brojanje glasova što pre završi, jer dok se to ne dogodi, CIK ne može da objavi preliminarne rezultate izbora u Republici Srpskoj.
Bez preliminarnih rezultata nezadovoljni politički subjekti ne mogu da ponesu prigovore, dodaje.
Ostala ponovna brojanja
Šehić kaže da i u drugim državama posle izbora može da dođe do novog brojanja, što naziva praksom koja „nije neobična, iako se ne dešava često“.
On ipak navodi da birački odbori u drugim zemljama „rade odgovorno i savesno, pa ne postoje sumnje u rezultate izbora“.
Instituciju ponovnog brojanja glasova poznaju Australija, Kanada, Irska, Novi Zeland, kao i Amerika, gde je takođe bilo dosta bure posle predsedničkih izbora 2020. godine.
Tada su u trci bili Džozef Bajden i dotadašnji predsednik Donald Tramp, koji nije uspeo da odbrani mesto u Beloj kući.
Ipak, posle izbora Tramp je bio nezadovoljan, tvrdeći da je došlo do izborne prevare.
Do ponovnog brojanja došlo je na nivou čitave savezne države Džordžije, gde je je potvrđena Bajdenova pobeda, kao i u delovima Milvokija i Viskonsina.
Ponovnog brojanja svih glasova bilo je i posle izbora na Kosovu 2004. godine, a delimičnog posle izbora 2019. godine, posle afere „otrovane koverte“.
Tada je 12 verifikatora glasova hospitalizovano na Infektivnoj klinici u Prištini zbog alergije nakon kontakta sa kovertama u kojima su bili glasovi iz Srbije.
Medicinske analize su pokazale da se ne radi o zaraznoj bolesti, a pacijenti su se žalili na „svrab ruku niskog intenziteta“.
Otvaranja džakova bilo je i u Srbiji 2012, kada je politička scena doživela zaokret.
U drugi krug trke za predsednika otišli su Boris Tadić, tada lider vladajuće Demokratske stranke (DS) i Tomislav Nikolić iz tada opozicione Srpske napredne stranke (SNS).
Tadić je u prvom krugu imao prednost od deset hiljada glasova, ali je pre drugog odlaska na birališta SNS objavio aferu džakovi.
Ispred Narodne skupštine javnosti su pokazali glasačke listiće iz prvog kruga za koje su tvrdili da su odneseni sa glasačkog mesta, bačeni u kontejner i zamenjeni drugim listićima.
Nikolić je tada tvrdio da su izbori u prvom krugu pokradeni.
Porazom dotadašnjeg predsednika Borisa Tadića Demokratska stranka (DS) je posle 12 godina u vlasti izgubila gotovo sve poluge moći, a na vlast dolazi SNS.
Republičko javno tužilaštvo je potom saopštilo da nije bilo falsifikovanja izbornih rezultata, kao i da je sporni džak iznet sa biračkog mesta pošto su svi glasovi evidentirani, a zapisnik upućen Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) bez ikakvih izmena.
Objašnjeno je da su listići, umesto u šest, nemarom spakovani u tri vreće, kao i da se potom pojavila četvrta, koju je čistačica bacila u kontejner misleći da je otpad.
Utvrđeno je da su članovi biračkog odbora u radu postupali nesavesno, ali je krivična prijava odbačena, jer nisu mogli da dokažu da je materijal nestao namerno.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
