„Da li se Netanjahu vraća na vlast?“. Pitam aktivistu njegove stranke Likud dok razvija veliki transparent na ulazu u užurbanu jerusalimsku pijacu Mahane Jehuda.
„Da!“, odgovara ona oduševljeno dok prolaznik diže palac.
Predizborne ankete u petak pokazale su da bi izraelskom desničarskom bivšem premijeru Benjaminu Netanjahuu moglo nedostajati samo jedno mesto od potpune većine u njegovom nastojanju da se vrati na vlast.
Izraelci u utorak ponovo glasaju. To su peti izbori za manje od četiri godine.
Zemlja se nalazi u do sada nezabeleženom periodu političkog zastoja od 2019. godine, kada je Netanjahu, političar sa najdužim premijerskim stažom, optužen za mito i prevaru, što on poriče.
- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
Netanjahu je bio primoran da napusti funkciju sredinom 2021. godine, kada je centristički političar Jair Lapid sastavio iznenađujuću koaliciju sa liberalnim, desničarskim i arapskim strankama, čiji je zajednički imenitelj bilo upravo protivljenje Netanjahuu.
Uprkos očekivanjima da neće trajati dugo, koaliciona vlada je izdržala do juna, ali je onda pala.
Jair Lapid je sada privremeni premijer i glavni Netanjahuov konkurent koji se kandiduje za rekordni šesti mandat.
Ono što bivšem premijeru daje podsticaj na ovom glasanju je dogovor Likuda i krajnje desničarske stranke Verski cionizam, čija je popularnost naglo porasla.
Njegovi lideri, Itamar Ben-Gvir i Bezalel Smotrič, otvoreni su jevrejski suprematisti.
Prvi je bio sledbenik pokojnog, eksplicitno rasističkog, ultranacionaliste Meira Kahanea, čiju je organizaciju američki Stejt department označio kao terorističku grupu.
Ako uspeju da formiraju novu koalicionu vladu, to bi mogao da bude izazov za međunarodne saveznike Izraela.
Ali među kupcima na tržištu postoji dosta podrške za takvu liniju.
„Evropske zemlje i Amerika razmišljaju uglavnom iz ekonomske perspektive“, kaže mi Tehila, dok gura bebu u kolicima.
„Potreban nam je premijer koji je u stanju da se založi za našu bezbednost. Mislim da je Netanjahu taj neko“.
Jonatan podržava religiozni cionizam i optimistično gleda na izbore.
„Ovog puta ima manje podela na desnici“, kaže on, napominjući da su levičarska Merec partija i podeljene arapske stranke u opasnosti da ne pređu izborni prag.
„Nadam se da neće proći, a desnica bi možda uspela da napravi stabilnu vladu“, dodaje.
Da ili ne
Nekoliko anketa glavnih izraelskih TV kanala objavljenih krajem prošle nedelje pokazalo je da će Netanjahuov blok, u kojem su i ultraortodoksne jevrejske partije Šas i Ujedinjeni Tora Judaizam, osvojiti 60 od 120 mesta u parlamentu.
Prema anketama, rivalski blok protiv Netanjahua će dobiti 56 mesta, a savez Hadaš-Taal predvođen Arapima, koji je isključio mogućnost pridruživanja koaliciji, četiri.
Uoči ovih izbora, cilj Jaira Lapida, lidera, kako izgleda, druge najveće stranke, Ješ Atida (Postoji budućnost), jeste da ostane premijer i u tome ima podršku dela birača.
Tokom poslednja četiri meseca na funkciji, komentatori su uglavnom saglasni da nije pravio pogrešne korake.
Naredio je trodnevno bombardovanje ekstremista Islamskog džihada u Gazi i potpisao sporazum o pomorskoj granici sa susednim Libanom, neprijateljskom državom.
„Glasam za Lapida jer mi se dopalo ono što je radio do sada“, kaže Eti.
„Trebalo bi da ostane premijer. Moramo da mu damo šansu jer je Netanjahu [imao] 12 godina i nije ništa uradio“.
Kao i u prethodna četiri izborna procesa, i ovaj više liči na referendum o Netanjahuu nego na glasanje o najvažnijim bezbednosnim i diplomatskim pitanjima Izraela, posebno o nuklearnim ambicijama Irana i sukobu sa Palestincima.
Uz to, uoči izbora zabeležen je porast nasilja na okupiranoj Zapadnoj obali.
Prošle nedelje, Izrael je ubio tri vođe nove palestinske oružane grupe u Nablusu poznate kao Lavlje jame.
U subotu je palestinski naoružani napadač ubio Izraelca u jevrejskom naselju gde živi lider desničarske stranke Verski cionizam Ben-Gvir.
„Tradicionalna podela između levice i desnice, koja se nekada odnosila na palestinsko pitanje, jednostavno je stavljena u stranu zbog borbe između tabora ‘da’ ili ‘ne Bibi’ (nadimak Benjamina Netanjahua)“, kaže Tal Šalev, glavna politička dopisnica Vesti.
Ona napominje da se čini da se aktuelni opozicioni lider najbolje kotira u preidzbornim anketama.
„Netanjahu je u mnogo boljoj situaciji od Lapida, ne samo matematički – njegov blok levog centra je mnogo podeljeniji“, kaže ona.
„Kakav će biti odziv birača? To je pitanje od milion dolara.“
- Sukob Izraela i Palestinaca – sve što treba da znate
- Ko su izraelski Arapi
- Izraelska politika prema Palestincima je aparthejd, optužuje Amnesti
- Šta je izraelska Gvozdena kupola
Saveznici posmatraju
Do sada je izlaznost bila relativno visoka – na izborima 2021. godine glasalo je 67,4 odsto birača.
Međutim, glasanje među izraelskim Arapima ili palestinskim građanima Izraela, koji čine oko petinu stanovništva, bilo je samo 44,6 odsto prošle godine.
Očekuje se da će izgledi da Ben-Gvir uđe u vladu, koji je ranije pozivao na proterivanje „nelojalnih“ arapskih građana, samo donekle povećati odziv.
Kritičari Netanjahua izražavaju zabrinutost da bi, ako njegov blok pobedi, uključivanje ultranacionalista u novu vladu moglo da zaoštri veze sa zapadnim i arapskim zemljama sa kojima Izrael ima nove odnose, kao i Palestincima.
Plaše se i da će to izvršiti pritisak na izraelski pravni sistem da spreči donošenje osuđujuće presude protiv Netanjahua.
S obzirom da se očekuju tesni izbori, malo je verovatno da će konačni rezultat biti jasan odmah.
A posle iskustva poslednjih godina, malo je izraelskih analitičara spremno da odbaci izglede za još jedan ćorsokak, što bi moglo da znači da će Izraelci ponovo izaći na izbore.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
