Vladimir Putin vlada Rusijom praktično od 2000. godine.
Nakon što ga je njegov prethodnik Boris Jeljcin naimenovao za vršioca dužnosti predsednika, prve izbore je osvojio u martu 2000. godine.
Između 2008. i 2012. godine zamenio je uloge, postavši premijer, ali zadržavši potpunu kontrolu nad državom.
U ono vreme, ruski ustav je dozvoljavao predsedniku da služi samo dva uzastopna mandata, ali ovaj potez mu je dozvolio da resetuje brojač vlasti i ponovo se kandiduje.
Ustav je 2020. godine izmenjen i sada se očekuje da će Putin ostati na vlasti do 2036. godine.
U tom trenutku bi postao ruski vladar sa najdužim stažom, premašivši komunističkog vođu Josifa Staljina i carica Katarinu Veliku iz 18. veka, od kojih su oboje bili na vlasti duže od 30 godina.
- Izbori u Rusiji: Putin apsolutni favorit
- „Ko, ako ne Putin“: Kako Rusi gledaju na predstojeće predsedničke izbore
- Kontrolisani izbori koji će Putinu doneti peti mandat
Znak podrške
Izbori u Rusiji su retko uzbudljivi, neizvesni događaji, ali su važni za legitimizaciju osoba na vlasti i demonstraciju da mišljenje naroda nešto znači.
Ovaj put je posebno važno za Vladimira Putina ne samo da pobedi, već i da vidi visoku izlaznost na biralištima i veliki procenat podrške, jer zemlja učestvuje u otvorenom ratu koji će imati trajne posledice i po Rusiju i po ostatak sveta.
Za državne zvaničnike, izbori će služiti kao test njihove sposobnosti da iskoriste resurse administracije i dovedu do ubedljive izborne pobede za predsednika.
Ruski nezavisni informativni medij Meduza izvestio je da se Kremlj nada da će postići izlaznost od najmanje 70 odsto sa oko 80 odsto glasova za Vladimira Putina.
To bi nadmašilo njegov rezultat od 76,7 odsto iz 2018. godine.
Vlastito istraživanje BBC-ja pokazalo je da, kako bi postigla te rezultate, vlast želi da mobiliše zaposlene u državnom sektoru – one koji rade za centralne i lokalne vlasti, kao i korporacije u vlasništvu države – koji će biti snažno podsticani da učestvuju u izborima i podrže aktuelnog predsednika.
Na izborima pravo glasa ima oko 112,3 miliona ljudi.
Ova cifra obuhvata i ljude koji žive na okupiranim teritorijama u Ukrajini – na Krimu i u delovima Donbasa, koje je Rusija ilegalno zauzela 2014. godine, kao i u drugim delovima istočne i južne Ukrajine okupiranim od februara 2022. godine.
Pravo glasa ima još 1,9 miliona ruskih građana koji žive u inostranstvu, među njima 12.000 u susednom Kazahstanu, gde Rusija iznajmljuje kosmodrom Bajkonur.
Rat i izbori
Vladimir Putin se pojavio na mnogim događajima tokom kampanje, prevashodno susretima sa studentima i radnicima u različitim ruskim oblastima.
Iako je izbegavao da govori o „specijalnoj vojnoj operaciji“ – izraz Moskve za invaziju – rat je sveprisutan u ruskom životu: međunarodne sankcije, ograničene putne opcije, manji izbor strane robe i osećaj izolacije, makar od Evrope i Severne Amerike.
Rat je odneo živote desetine ako ne i stotine hiljada ruskih vojnika.
Stotine hiljada drugih Rusa, uglavnom mladih, obrazovanih i situiranih, napustilo je zemlju u poslednja 24 meseca, ili zato što se nisu slagali sa ratom ili zato što nisu želeli da budu regrutovani za borbe.
Čak i kad je izostavljen iz kampanje, rat je bio ključna komponenta medijskih narativa i Rusi ne mogu da ga izbegnu.
Visoka izlaznost i velika podrška predsedniku pojačaće legitimitet njegovih naknadnih odluka, od kojih će mnoge biti direktno povezane sa invazijom.
Ko su kandidati?
Pored Vladimira Putina, ima još tri druga registrovana kandidata: Leonid Slucki, nacionalistički konzervativac, kandidat Komunističke partije Nikolaj Haritonov, i Vladislav Davankov, biznismen iz nedavno osnovane partije Novi ljudi, koja ima malu zastupljenost u Državnoj Dumi, donjem domu ruskog parlamenta.
Sva trojica su izrazila podršku ruskom ratu u Ukrajini i predsedniku Putinu, i niko od njih mu ne predstavljaju pravu pretnju.
Njegovi pravi izazivači su zatvoreni, eliminisani ili pobegli iz zemlje.
Putinov najljući protivnik, Aleksej Navaljni, umro je u maksimalno obezbeđenom zatvoru u februaru.
Kad ga je BBC-jev Stiv Rozenberg pitao da li misli da bi bio bolji predsednik od Vladimira Putina, Nikolaj Haritonov je odgovorio da nije na njemu da to kaže, da će o svemu „odlučiti glasači“.
Istovremeno, Haritonov traži „levi zaokret u budućnost“.
On je pod zapadnim sankcijama od 2022. godine.
Leonid Slucki, poslanik neodgovarajući nazvane Liberalno demokratske stranke Rusije (LDPR), suočio se sa brojnim optužbama za seksualno zlostavljanje.
Organizovao je državne posete Krimu, a pod međunarodnim sankcijama je od 2014. godine.
Vladislav Davankov, novo lice iz nove stranke, najmanje se pojavljivao u medijima.
Suosnivač kozmetičke kompanije, Davankov je osvojio malo više od 5 odsto glasova na izborima za moskovskog gradonačelnika 2023. godine.
Iako zagovara „mir i pregovore“ u ratu sa Ukrajinom, glasao je za podršku aneksiji ukrajinskih teritorija, što je za posledicu imalo uvođenje međunarodnih sankcija protiv njega.
Antiratna predsednička nada Boris Nadeždin nije uspeo da se registruje kao zvanični kandidat kod vlasti, iako su desetine hiljada Rusa stale u red da mu daju potpis podrške.
Glasački postupak
Prvi put u istoriji predsedničkih izbora, Rusi glasaju tri dana, od 15. do 17. marta.
Ovaj format prvi put je testiran tokom glasanja o dopunama Ustavu 2020. godine kako bi se zaštitilo javno zdravlje tokom pandemije korona virusa.
Trodnevni proces uveden je i za ove izbore, iako su ga nezavisni posmatrači kritikovali, rekavši da komplikuje osiguravanje transparentnosti glasačkog postupka.
Uz to, prvi put će biti dostupan sistem onlajn glasanja na daljinu, prevashodno u oblastima poznatim po glasovima protesta ili gde vlasti imaju problema da osiguraju visoku izlaznost.
Rusija je kritikovana i zbog uključivanja okupiranih ukrajinskih teritorija na ovim izborima, gde je bilo izveštaja o vršenju pritiska na lokalne građane.
Parlamentarna skupština Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) šalje svoje posmatrače u Rusiju od 1993. godine, ali to se prekinulo u poslednje tri godine.
Šta će se najverovatnije promeniti?
U Rusiji ne postoje nezavisna istraživanja javnog mnjenja, a većina Rusa dobija informacije iz državnih medija, koji naglašeno podržavaju Vladimira Putina i njegovu politiku.
A opet stručnjaci veruju da je više Rusa skeptično prema vladi nego što to na prvi pogled izgleda, ali se suviše boje da se javno oglase.
Odvraćeni rizikom od strogih kazni čak i za najblaže znake podrške opoziciji, oni ne iskazuju otvoreno svoje neslaganje.
Udovica Alekseja Navaljnog Julija pozvala je sunarodnike da bojkotuju izbore i strane vlade da ne priznaju rezultate ovih izbora.
Iako je ovo potonje malo verovatno, ovo prvo je sasvim moguće.
Nezavisni medij Meduza pozvao se na izvor blizak Putinovoj predsedničkoj administraciji koji kaže da u njoj vlada iskrena zabrinutost zbog moguće niske izlaznosti.
„Ako ljudi ne sumnjaju da će aktuelni predsednik pobediti, zašto uopšte izaći na izbore?“, kaže izvor.
Najverovatniji ishod ovih izbora je ubedljiva pobeda Vladimira Putina, makar na papiru.
Ali slaba izlaznost će značiti da je podrška predsedniku oslabila, a to bi zauzvrat moglo da dovede do još strože državne kontrole i dodatnog uvođenja Rusije u atmosferu straha i represije.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
