Izbori u Srbiji 2023: Opozicija traži od EU da ne prizna rezultate i da pokrene istragu, Vučić kaže da je „glasanje bilo najpoštenije do sada“

Četvrtog dana posle izbora u Srbiji, opoziciona lista Srbija protiv nasilja obratila se Evropskoj uniji tražeći da ne priznaje rezultate i da, kako navode, pokrene sveobuhvatnu istragu o neregularnostima.

Zvanični organi saopštili su da je pobedu na izborima za Skupštinu Srbije odnela vladajuća Srpska napredna stranka SNS), kao i da ima prednost na izborima za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodina, kao i u većini gradova i opština, između ostalih i u Beogradu.

Međutim, opozicioni blok Srbija protiv nasilja saopštio je da ne priznaje rezultate, pre svega u Beogradu, tvrdeći da je bilo mnogo nepravilnosti, optužujući vlast da je naprasno upisala dodatnih 40.000 glasača iz inostranstva u srpskoj prestonici.

Srbija protiv nasilja potom je pozvala na proteste ispred sedišta Republičke izborne komisije u centru Beograda koji se održavaju svako veče.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i doskorašnji lider SNS, odbacio je primedbe opozicije, ocenjujući da su ovo bili „do sada najčistiji i najpošteniji izbori“.

U pismu organima Evropske unije, opozicioni blok je zatražio da ne priznaju rezultate parlamentarnih, pokrajinskih, a posebno lokalnih izbora u Srbiji, dok se ne završi potpuna međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima.

Srpska opozicija očekuje da nezavisni izveštaj bude podnet najkasnije do 15. februara, prenosi televizija N1.

• Kako se mogu poništiti izbori u Srbiji
• Izbori u Beogradu: Naprednjaci imaju prednost, a šta kaže doktor Nestorović
• Zašto su važni izbori u Beogradu

Međunarodni i domaći posmatrači izbora prethodno su izrazili zabrinutost za regularnost vanrednih izbora u Srbiji, a posebne sumnje iznete su na račun izbornog procesa u Beogradu.

Posmatračka organizacija Crta saopštila je odmah posle izbora u Beogradu da oni „ne odražavaju volju birača“.

U međuvremenu, lideri koalicije Srbija protiv nasilja provode dana u zgradi Skupštine Srbije u kojoj se nalazi sedište RIK-a u znak protesta, ali i načina pritiska da im bude udovoljeno zahtevima.

Marinika Tepić, nositeljka ove liste na republičkim izborima, štrajkuje glađu dok izbori ne budu poništeni.

„Pravnici naše liste tražiće poništavanje izbora na svim nivoima – parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim“, rekao je Miroslav Aleksić okupljenima ispred RIK-a treće večeri protesta.

Dodao je da je „sve više informacija o izbornim neregularnostima, poput dovođenja ljudi van Beograda da glasaju na beogradskim i drugim lokalnim izborima“.

Grupa koja sebe naziva „Studenti protiv nasilja“ podnela je zahtev Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za otvaranjem i revizijom biračkog spiska.

Ako taj zahtev ne bude ispunjen, na dve lokacije u gradu će biti blokada, saopšteno je na skupu u sredu uveče.

Protesti su „neprimeren i neprihvatljiv pritisak“, rekao je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević.

On kaže da RIK nije ovlašćen da raspisuje ili sprovodi nove gradske izbore.

Šta je rekao Vučić?

Ocenjujući da se opozicija „ponaša kao dete koje se igra pa traži beogradske izbore, pa sve izbore ponovo“, Vučić im je poručio da se „uozbilje i pripreme za važne lokalne izbore na proleće“.

Dodao je da poštuje skoro 900.000 glasova koje je dobila opozicija, ali da mora da poštuje i 1.8 miliona glasova koje je dobila lista čiji je on bio nosilac.

Odbacio je i tvrdnje opozicije da su izbori u Beogradu neregularni.

„Svi znate da pričaju gluposti, ni na jednom zapisniku u Beogradu nemaju primedbe zato što su očekivali pobedu.

„Gde nestade onih 40.000 glasača iz Republike Srpske, na kraju ih nije bilo ni 6.000 kao u vreme kad su im oni dali dvojno državljanstvo i mogućnost da glasaju“, rekao je Vučić, prenosi agencija Beta.

Povodom tvrdnji da nije dobio mnogo čestitki posle izbora, Vučić je rekao da to nije tačno i da je najlepšu dobio od francuskog predsednika Emenuela Makrona.

Pošto izbori nisu predsednički, več parlamentarni, evropski zvaničnici čekaju završetak celog izbornog procesa, dodao je.

Jedan od prvih evropskih lidera koji je čestitao Vučiću i SNS bio je mađarski premijer Viktor Orban.

NAJVAŽNIJE O IZBORIMA U SRBIJI 2023.

• PARLAMENTARNI IZBORI: KAKO JE GLASALA SRBIJA
• KO JE KO NA LISTAMA ZA IZBORE U SKUPŠTINI SRBIJE
• IZBORI U BEOGRADU: KO OSVAJA VLAST U GLAVNOM GRADU
• KO UČESTVUJE NA IZBORIMA ZA VLAST U BEOGRADU
• KOLIKO ĆE SE PROMENITI VOJVOĐANSKA SKUPŠTINA

Tokom samog izbornog dana, na društvenim mrežama pojavili su se navodi o organizovanom dovođenju glasača iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, ispred Štark arene u Beogradu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvinio se u sredu građanima Republike Srpske zbog, kako je rekao, „strašne kampanje koju protiv njih vodi jedan deo političke javnosti u Beogradu“, poručivši da će izborna volja građana biti odbranjena.

U videu snimku objavljenom na Instagram nalogu, Vučić je rekao da je mali broj ljudi iz Republike Srpske glasao, i da je to u skladu sa zakonima i Ustavom Srbije.

Predsednik opozicione stranke Slobode i pravde Dragan Đilas odgovorio je da niko ne vodi kampanju protiv građana Republike Srpske, ali da „oni nemaju pravo da odlučuju u Beogradu gde će ići metro, koliko će imati autobusa, šta će se i šta se neće graditi“.

Prema podacima RIK-a sa gotovo svih biračkih mesta, lista Srpske napredne stranke osvojila je 46,6 odsto glasova, dok je vodeća opoziciona lista Srbija protiv nasilja osvojila 23,7 odsto.

Trka za Beograd je nešto neizvesnija: naprednjaci su u glavnom gradu osvojili 39,4 odsto glasova, a Srbija protiv nasilja 34,3 odsto.

Na sednici RIK-a je u međuvremenu odlučeno da će se glasanje na parlamentarnim izborima ponoviti na oko 28 mesta širom Srbije.

Glasanje će se na tim mestima ponoviti 30. decembra „jer nisu mogli da se utvrde rezultati ili zbog poništavanja glasova“, saopšteno je iz RIK-a.

Izbori u Srbiji ove godine imali su rekordan broj kontrolora, ukupno 5.587 domaćih i stranih posmatrača.

Mnogi od njih izrazili su zabrinutost oko regularnosti izbornog procesa.

„Bila sam kontrolorka na izborima, bilo je previše nepravilnosti da bismo pustili da sve prođe nekažnjeno. Zato sam ovde, moramo da se izborimo za našu izbornu volju“, kaže jedna od učesnica protesta, 22-godišnja Teodora Šulj za BBC na srpskom.

Posmatrači na terenu primetili su radnje koje bude sumnju u narušavanje tajnosti glasanja, kao i sumnju u organizovano dovođenje birača na birališta, naročito u Beogradu, rekao je Klemen Grošelj, šef delegacije Evropskog parlamenta.

Nemačko Ministarstvo inostranih poslova objavilo je na mreži Iks da su nepravilnosti poput zloupotrebe javnih resursa, zastrašivanje birača i kupovine glasova „neprihvatljivi za zemlju koja ima status kandidata za Evropsku uniju“.

Evropska komisija zatražila je od vlasti Srbije da pruže „verodostojne izveštaje o navodnim nepravilnostima“.

Sjedinjene Države razmatraju preliminarne izveštaje posmatrača i traže od Srbije da istraži navode o neregularnostima, saopštio je portparol Stejt Departmenta, a preneo Glas Amerike.

Nevladina organizacija Crta, koja je pokrila više od 1.000 od ukupno nešto više od 8.000 biračkih mesta, ocenila je da rezultati izbora u Beogradu „ne odražavaju volju građana“.

Šta kažu posmatrači?

Učestalost održavanja izbora u Srbiji narušava nivo demokratije, a umešanost predsednika Srbije u kampanju za parlamentarne i lokalne izbore doprinela je nejednakim uslovima, u kojima su se učesnici izbora borili za poverenje glasača, ocenio je Rejnhold Lopatka, jedan od posmatrača misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

„Fundamentalne slobode su generalno poštovane, ali su takođe uočeni pritisci na birače zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa, kao i narušavanje tajnosti glasanja na sam izborni dan“, dodao je.

Ocenio je da korišćenje Vučićevog imena u nazivu jedne od izbornih lista, doprinelo utisku da „politička figura koja ne učestvuje na izborima pokušava da se nametne kao simbol nacionalnog jedinstva“.

Posmatrači na terenu primetili su radnje koje bude sumnju u narušavanje tajnosti glasanja, kao i sumnju u organizovano dovođenje birača na birališta, naročito u Beogradu, rekao je Klemen Grošelj, šef delegacije Evropskog parlamenta.

Grošelj je pozvano nadležne institucije, a naročito istražne organe, da ispitaju ove navode.

Posmatračka misija Crte ocenila je da rezultati beogradskih izbora ne održavaju volju birača koji žive u njemu.

„Došlo je do drastične zloupotrebe prava birača, zakona i institucija eskalirale su na izborni dan“, ocenio je Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije Crte.

Nedeljkov je izrazio i „veliku zabrinutost za kvalitet parlamentarnih izbora“.

Rekao je da je ta organizacija zabeležila „ozbiljne nepravilnosti“ na devet odsto biračkih mesta u Beogradu i pet odsto biračkih mesta na parlamentarnim izborima.

Apelovao je na institucije da se angažuju na utvrđivanju istine o kršenju izbornih zakona, kao što su sumnje u netačno sačinjavanje biračkih spiskova, zloupotrebu ličnih podataka, organizovano dovođenje glasača, povreda tajnosti glasanja, kao i da se ispitaju eventualni pritisci na birače.

Crta je još jednom zatražila izmene Zakona o lokalnim izborima, tako da se pravo na glasanje stiče tek šest meseci nakon promene adrese.

Šta su posmatrači prijavili tokom izbornog dana?

Iz posmatračkih misije CRTA, CeSID i Kreni-Promeni su tokom izbornog dana prijavljivali sumnje na korupciju, kao i niz nepravilnosti na biračkim mestima, poput sumnje na kupovinu glasova i uticaja na birače, napada na posmatrače, povrede tajnosti glasanja, organizovano dovođenje glasača, kao i proceduralne greške.

Iz RIK-a su rekli da su na izborni dan zabeležena dva incidenta, ali da su generalno protekli mirno.

Na društvenim mrežama pojavili su se navodi o organizovanom dovođenju glasača iz Republike Srpske ispred Štark arene u Beogradu, na šta iz RIK-a kažu da u Štark areni ne postoji biračko mesto, te da to „nije u njihovoj nadležnosti“.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je potom da za sada nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo u vezi sa izbornim procesom.

Iz organizacije Crta su saopštili da je primećeno da birači često fotografišu biračke listiće i ubacuju listiće u pogrešne kutije.

Posmatrači su uočili i proceduralne greške članova biračkih odbora i prisustvo propagandnog materijala na biračkim mestima, organizovano dovođenje glasača na biralište, kao i porodično glasanje.

Na izborni dan, Crta je identifikovala „nekoliko punktova organizovanog dolaska birača iz drugih mesta u Beograd – Štark Arena, okolina tržnog centra Zmaj i Kvantaške pijace u Zemunu, na Zvezdari i Voždovcu“.

Tokom izbornog dana zabeleženo je nekoliko incidenata: razbijanje automobila posmatrača Crte na severu Srbije, fizički napad Žablju, kao i zastrašivanje u Doljevcu.

Nedeljkov je prethodno pokazao fotografije automobila sa razbijenim staklima posmatrača u Odžacima, a iz Ministarstva unutrašnjih poslova saopštili su da su identifikovali i priveli jednu osobu zbog sumnje da je učestvovala u napadu na mobilni tim Crte.

Ukupno 6.500.165 glasača imalo je pravo da bira predstavnike u republičkom parlamentu, u Beogradu je to pravo imalo 1.613.369, a na pokrajinskim izborima 1.669.791.

Koliko su glasačkih listića birači imali pred sobom, zavisilo je od mesta u kojem glasaju.

Stanovnici Vojvodine glasali su i za poslanike u pokrajinskoj skupštini.

Beograđani su pred sobom takođe imali dva listića, osim narodnih poslanika, glasali su i za gradske odbornike.

Isto je važilo i za još oko 60 gradova i opština gde su održani vanredni izbori za lokalnu samoupravu.

Više desetina hiljada srpskih birača sa Kosova moglo je da iskoristi pravo da glasa na današnjim izborima, ali na biralištima u centralnoj Srbiji.

Za državljane Srbije u inostranstvu bilo je otvoreno 81 biračko mesto u 35 država, a za glasanje se prijavilo 32.216 građana.

Pogledajte video: Prvi put na glasanju

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]