Izrael je bio potpuno nepripremljen za najambiciozniju operaciju koju je Hamas ikada pokrenuo iz Gaze.
Razmere onoga što se dešava su do sada neviđene.
Hamas je prešao ogradu koja razdvaja Gazu od Izraela na više mesta u najozbiljnijem prekograničnom napadu sa kojim se Izrael susreo više od jedne generacije.
- Izrael pokušava da povrati kontrolu dan posle napada Hamasa
- Izrael i Palestina: Sve što treba da znate o decenijskom sukobu
- Ko je nova palestinska paravojska poznata kao Lavlja jazbina
Napad je usledio samo dan posle pedesetogodišnjice iznenadnog napada Egipta i Sirije na Izrael iz 1973. godine koji se pretvorio u veliki bliskoistočni rat.
Značaj tog datuma sigurno nije promakao liderima Hamasa.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da je njegova zemlja u ratu i da će njeni neprijatelji platiti visoku cenu.
Video snimci i fotografije mrtvih Izraelaca, i civila i vojnika, preplavili su društvene mreže.
Drugi snimci naoružanih ljudi iz Hamasa dok odvode zarobljene vojnike i civile u Gazi razbesneli su i zabrinuli Izraelce.
U roku od nekoliko sati, Izrael je odgovorio vazdušnim napadima na Gazu, ubivši brojne Palestince.
Njegovi generali će sada planirati kopnenu operaciju.
Prisustvo izraelskih talaca tamo znači da će ona biti još komplikovanija od dosadašnjih upada.
Mesecima je bilo očigledno da se samo produbljuje rizik od eksplozije između palestinskih oružanih grupa i Izraela.
Kako i gde se ona desila bilo je potpuno iznenađenje, potekavši od oružanog krila Hamasa.
Izraelci i Palestinci su pažnju usredsređivali na Zapadnu obalu, teritoriju između Jerusalima i jordanske granice koju Izrael drži pod okupacijom od 1967. godine, i gde su konfrontacije i nasilje gotovo neprestane tokom čitave godine.
Naoružani Palestinci, naročito oni koji operišu iz gradova sa Zapadne obale Dženina i Nablusa, napadaju izraelske vojnike i jevrejske doseljenike.
Izraelska vojska je izvela desetine upada.
Naoružani doseljenici uzeli su zakon u svoje ruke, vršeći odmazde nad palestinskim selima.
Ekstremni verski nacionalisti unutar izraelske desničarske vlade ponavljaju tvrdnje da okupirane teritorije, u svojoj celosti, predstavljaju jevrejsku zemlju.
Niko nije očekivao od Hamasa da osmisli i besprekorno isplanira tako složenu i koordinisanu operaciju iz Gaze.
Optužbe su već počele da pljušte u Izraelu zbog neuspeha njenih obaveštajnih službi da predvide šta će se dogoditi.
Izraelci očekuju da će razgranata mreža doušnika, agenata i visokotehnološke opreme za nadzor obaviti svoj posao.
Na kraju je izraelska obaveštajna služba bila zatečena operacijom Hamasa, koja je usledila dok su se Izraelci opuštali ili molili tokom vikenda verskog praznika.
Hamas kaže da je delovao zbog pretnji džamijama u Jerusalimu.
Tokom prošle nedelje, neki Jevreji su se molili u kompleksu džamije Aksa, trećem najsvetijem mestu za muslimane posle Meke i Medine u Saudijskoj Arabiji.
Ista četvrt je takođe poštovana od Jevreja, jer je lokacija biblijskog jevrejskog hrama.
Molitva religioznih Jevreja na onome što oni zovu Hramskom gorom možda ne zvuči kao nešto ozbiljno, ali je Izrael zabranjuje zato što Palestinci to smatraju izuzetno provokativnim činom.
Uprkos tome, čak i prema standardima Jerusalima, koji je oduvek bio bure baruta za nacionalni i verski sukob, to nije bilo nešto posebno napeta situacija.
Složenost operacije Hamasa govori da je ona bila planirana mesecima.
To nije bio zbrzani odgovor na događaje u Jerusalimu od pre nedelju ili više dana.
Razlozi zašto su Hamas i Izrael ponovo u ratu sežu mnogo dublje.
Sukob između Izraelaca i Palestinaca usijavao se čak i dok se nalazio daleko od naslova međunarodnih medijskih organizacija.
Uprkos svemu, uglavnom su ga ignorisale zemlje koje i dalje zvanično pozivaju na mir preko rešenja o dve države – što je skraćenica za nezavisnu Palestinu kraj Izraela.
Jedan kratak period, tokom mirovnog procesa iz Osla devedesetih, izgledi za dve države predstavljali su pravu nadu.
Danas je to samo prazan slogan.
Palestinsko-izraelski sukob nije bio prioritet za američku administraciju predsednika Džozefa Bajdena u Vašingtonu.
Ona je pokušavala da pronađe način da pruži bezbednosne garancije Saudijskoj Arabiji u zamenu za zbližavanje sa Izraelom.
Poslednji američki pokušaj da ponovo pokrene mirovni proces neslavno je prošao pre jedne decenije, tokom administracije predsednika Baraka Obame.
U središtu problema nalazi se nesavladivi i nerazrešeni vekovni sukob Arapa i Jevreja oko kontrole nad zemljom između Mediteranskog mora i reke Jordan.
Ovi rapidno eskalirajući događaji još jednom pokazuju da sukobom naprosto ne može da se upravlja.
Kad se ostavi da se zagnoji, nasilje i krvoproliće su zagarantovani.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
