Tanks

EPA

Jedan od najdužih sukoba na svetu, između Jermenije i Azerbedžana oko sporne oblasti Nagorno Karabah , brutalno je oživeo ovog vikenda, uz žestoke sukobe u kojima je poginulo najmanje 23 ljudi.

Dve bivše sovjetske republike započele su oružane sukobe oko oblasti koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički Jermeni.

Kada je sukob pri put izbio početkom 1990-tih, desetine hiljada ljudi ubijeno je u borbama.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je saopštio da je siguran da će njegova zemlja povratiti kontrolu nad Nagorno Karabahom.

Vanredno stanje je proglašeno u nekim delovima Azerbejdžana, kao i u Jermeniji i samom Nagorno Karabahu.

Separatističke vlasti u Nagorno-Karabahu saopštile su da su poginuli jedna žena i dete, kao i 16 vojnika, a oko 100 boraca je povređeno.

Vlada Jermenije tvrdi da je Azerbejdžan prvi izvršio artiljerijski i vazdušni napad.

Nedugo zatim, predsednik Jermenije proglasio je ratno stanje i opštu mobilizaciju.

Azerbejdžanska vlada saopštila je da su napadi odgovor na granatiranje duž celog fronta.

Tajip Redžep Erdogan, predsednik Turske, pružio je podršku Azerbejdžanu nazvavši Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu“.

Turska ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena u Otomanskoj eri.

Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.

Vlada Francuske, zemlje u kojoj živi brojna jermenska zajednica, takođe je pozvala na momentalni prekid vatre i početak dijaloga, ponudivši se da bude posrednik.

Nastavak borbi mogao bi da poremeti stanje u međunarodnoj ekonomiji jer je ovaj deo u Južnom Kavkazu koridor za gasovode kojima se nafta i prirodni gas prenosi od Kaspijskog mora do svetskih tržišta.

Sukob koji traje tri decenije ponovo se rasplamsao poslednjih meseci.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je na momentalno smirivanje napetosti kako bi se situacija stabilizovala.

I Jermenija i Azerbejdžan bile su deo Sovjetskog saveta pre nego što se raspao 1991. godnine.

Tokom prethodnih decenija ove države su bile u sukobu zbog oblasti Nagorno-Karabah koji je zvanično deo Azerbejdžana, ali je pod kontrolom etničkih Jermena.

U sukobima na granici u julu stradalo je najmanje 16 osoba, što je dovelo najvećih demonstracija u azerbejdžanskom glavnom gradu Bakuu.

Demonstranti su tražili opštu mobilizaciju i vojno zauzimanje te oblasti.

Nagorno-Karabakh troops near the border (file pic)

Getty Images

Šta kažu obe strane?

Ministar odbrane Jermenije kaže da je napad na mesta u kojima žive civili, uključujući i regionalnu prestonicu Stepanakert počeo u 8.10 po lokalnom vremenu.

Oborena su dva helikoptera i tri drona, a uništena su i tri tenka.

„Naš odgovor će biti proporcionalan i vojno-političko rukovodstvo Azerbejdžana snosi punu odgovornost za situaciju „, navodi se u saopštenju.

Zvaničnici kažu da su među nastradalima i žene i deca i da će uskoro dobiti još informacija.

Vlasti Jermenije proglasile su ratno stanje i potpunu mobilizacijau, kratko pošto su sličnu odluku donele i vlasti u regionu oko kojeg se spore.

„Spremite da se branimo našu svetu domovinu“, rekao je premijer Nikol Pašinijan u izjavi.

On je upozorio da se ceo region nalazi na ivici „totalnog rata“ i optužio Tursku za „agresivno ponašanje“.

Premijer Jermenije pozvao je međunarodnu zajednicu da pokaže jedinstvo i spreči dalju destabilizaciju.

Azerbejdžan je najavio „kontraofanzivnu operaciju duž čitavog fronta kako bi suzbio borbenu aktivnost oružanih snaga Jermenije i osigurao bezbednost civilnog stanovništva“.

U intenzivnom granatiranju nekoliko sela ubijeno je i ranjeno mnogo civila, a nanete je i ozbiljna šteta na infrastrukturi, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Dodaje se da je jedan helikopter oboren, ali da je posada preživela, a 12 jermenskih PVO sistema je uništeno.

U nedelju popodne je i portparol ministarstva odbrane rekao da je azerbejdžanska vojska „oslobodila nekoliko sela koja su godinama bila okupirana“.

Brzo je stigao odgovor od jermenskog ministarstva da ova tvrdnja „ne odgovara istini“.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je u televizijskom obraćanju rekao da je politika Jermenije „pokretanje novog rata za nove teritorije“.

„Jermenija je konstantno provocirala Azerbejdžan i sada će snositi gorke posledice“, naveo je on.

„Jermenija je okupator. Okupaciji mora da dođe kraj i tako će i biti“

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) već dugo pokušava da posreduje u rešavanju sukoba, sa diplomatama iz Francuske, Rusije i SAD-a, koji pokušavaju da postignu dogovor oko prekida vatre.

Recruitment meeting for the Armenian armed forces

Reuters

Sukob koji ohrabruje Turska?

Rejhan Demitri, dopisnica BBC Kavkaza

Žestoke borbe koje su počele u nedelju predstavljaju najveću eskalaciju sukoba u poslednjih nekoliko godina.

Često se tokom ovog decenijskog sukoba dešavalo da obe strane optužuju onu drugu za ispaljivanje prvih hitaca.

Sada na delu vidimo, ne samo vojnu akciju, već i rat informacijama. Teško je dobiti nezavisnu potvrdu bilo koje vesti.

Azerbejdžan tvrdi da je „oslobodio“ teritoriju koju su kontrolisali Jermeni, a vlasti u Jerevanu demantuju te navode.

Takođe, iz Bakua je stigao demanti tvrdnji Jermenije da su njene snage nanele teške gubitke azerbejdžanskoj vojsci.

I ne samo to. Azerbejdžanske vlasti su ograničile upotrebu interneta unutar zemlje, a pogotovo je otežan pristup društvenim mrežama.

Turska empatija je možda ohrabrila Azerbejdžan. U avgustu je azerbejdžanski ministar odbrane rekao da uz pomoć turske vojske, njegova zemlja može da ispuni „svetu dužnost“ – drugim rečima, da vrati izgubljene teritorije.

Mourners gather at the grave of an Azeri killed in border fighting with Armenia

Reuters

Crvena zvezda i put na fudbalsku utakmicu u Jermeniju

Fudbaleri Crvene zvezde trebalo je u četvrtak u Jermeniji da igraju protiv Ararata utakmicu plej-ofa za ulazak u Ligu Evrope, ali od toga najverovatnije neće biti ništa.

Kako prenosi Radio-televizija Srbije, moguće opcije su da utakmica bude odigrana na neutralnom terenu ili u Beogradu. Kao najmanje verovatna varijanta, pominje se i direktan plasman srpskog kluba u Ligu Evrope, bez odigravanja meča.

„Odlukom Vlade u Republici Jermeniji proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Odluka stupa na snagu od momenta objavljivanja. Svi da se jave u svoje vojne odseke. Za domovinu, za pobedu“, napisao je na Fejsbuku premijer Jermenije Nikol Pašinjan.

Prvobitno je duel Ararata i Crvene zvezde bio zakazan za 16 sati u četvrtak, 1. oktobra u Jerevanu.


Šta je Nagorno-Karabah?

Nagorno-Karabah, prema rezoluciji Ujedinjenih nacija 62/243 okupirana teritorija Azerbejdžana, od 1988. godine teži da se ujedini sa Jermenijom.

Etničke napetosti između Azerbejdžanaca i Jermena su 1992, posle raspada Sovjetskog saveza, prerasle u rat. Tenzije i dalje traju, uz sporadičnu razmenu vatre. Međuetnički sukob analitičari danas nazivaju „zamrznutim“.

Prema popisu iz 1989. godine, neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza, Nagorno-Karabah imao je nešto više od 193.000 stanovnika.

Nagorno-Karabah proglasio je nezavisnost 2. septembra 1991. godine, ali većina država u svetu ga ne priznaje.

Prema popisu iz 2015, u ovoj međunarodno nepriznatoj republici danas živi oko 145.000 Jermena i mali broj Rusa. Stanovništvo Nagorno-Karabaha je pravoslavno, dok je većina Azerbejdžanaca muslimanske veroispovesti.


Pogledajte video o istoriji reči genocid

Poljski Jevrejin Rafael Lemkin skovao je ime za zločin nad zločinima.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari