Devojka duge crne kose prstima nežno prelazi preko crno-belih dirki, mladić sa tamnim naočarima drži bubnjarske palice, mikrofonu se približava muška silueta u svetlim farmerkama i beloj majici, u stopu ga prati gitarista svetle kose i plavih očiju, kome marama prekriva čelo.

Pale se svetla, a zvuke klavijature prekida prodoran muški glas.

Ushićena publika skače u ritmu jakih tonova, posle svake pesme aplauz je za oktavu jači.

Devojka se, kako koncert odmiče, sve više unosi u sviranje, zabacuje glavu, te joj kosa prekriva lice.

Zvali su je „rok princezom crnog talasa„.

Margita Magi Stefanović, klavijaturistkinja rok grupe Ekatarina Velika (EKV), preminula je u 43. godini pre tačno 20 godina – 18. septembra 2002.

„Ona je EKV-u dala intimu, intuiciju i ljubav.

„Njeno sviranje je kompleksno i snažno, samouvereno vlada melodijama i klavijaturom.

„Žena koja se nije plašila sopstvene ženstvenosti već je stajala ravnopravno u muškom svetu – neponovljiva beogradska heroina“, opisuje je Lidija Andonov, članica grupe Sixth June, za BBC na srpskom.

Koncertne hale sada pune neki novi klinci za klavijaturama, bubnjevima i sa gitarama u ruci, među kojima su i oni koji su odrastali upravo na muzici koju je Stefanović sa ostalim članovima benda stvarala punih 12 godina.

„Učila sam da sviram slušajući njene pesme, gledajući njene nastupe i ponašanje na sceni – doživljavam je sopstvenom profesorkom iako je nikad nisam upoznala“, priča Luna Škopelja, klavijaturistkinja iz Beograda, za BBC.

Jedan slučajni susret i 12 godina konstantnog stvaranja muzike

Margita Magi Stefanović rođena je 1. aprila 1959. u Beogradu.

Sklonost prema muzici ćerka jedinica proslavljenog reditelja Slavoljuba Stefanovića Ravasija pokazuje već u osnovnoj školi.

„Moje prvo veliko vezivanje za muziku jeste vezivanje za Miroslavu Petrović, ženu koja me je naučila da sviram. Imala sam osam godina i volim da kažem da je ona moja majka“, ispričala je Stefanović za muzički časopis Rok, koji su ljubitelji naknadno objavili u knjizi Magi – zvezda koja večno traje.

Bila je jedna od najtalentovanijih pijanistkinja, a srednju muzičku školi završila je u klasi sa čuvenim Ivom Pogorelićem.

Ipak, propustila je priliku da školovanje nastavi na poznatom konzervatorijumu u Moskvi.

Desanka Nikolić, njena majka, smatrala je da je rano da njena ćerka ode daleko od kuće.

Umesto klavira i notne sveske, Margita je upisala arhitekturu.

„Kad imaš problem sa rečima i emocijama, posegneš za matematikom, arhitektura je bila matematičko rešenje problema nepriznavanja muzike“, rekla je Stefanović u istom intervjuu.

Život tadašnje studentkinje arhitekture promeniće jedan odlazak na svirku i susret sa Milanom Mladenovićem, frontmenom tek osnovane grupe Katarina Druga.

Mladenović je prethodno svirao u grupi Šarlo Akrobata, čije su se pesme našle na Paket aranžmanu.

Ploča crvenog omota, sa pesmama novotalasnih beogradskih bendova Idoli, Električni orgazam i Šarlo Akrobata smatra se jednim od najznačajnijih albuma jugoslovenskog rokenrola.

Stefanović i Mladenović zasviraće zajedno prvi put u podrumu beogradskog Studentskog kulturnog centra, nekoliko nedelja posle zvaničnog susreta.

Poziv da se priključi njegovoj grupi je prvobitno odbila, ali im se tri meseca kasnije ipak pridružuje.

Pored nove članice, grupa dobija i novo ime – Ekatarina Velika.

Tokom 12-godišnje karijere, bend je objavio osam albuma, a među najpopularnijim su S vetrom u lice, Ljubav, Par godina za nas.

Svirali su stotine koncerata širom tadašnje jugoslovenske države.

Nekoliko bubnjara prošlo je kroz bend, a jedina konstanta grupe bio je upravo dvojac Stefanović – Mladenović.

Smrću Milana Mladenovića, 5. novembra 1994. godine, grupa prestaje da postoji.

Magi, EKV

Arhiva Zadužbine Milana Mladenovića
Margita Magi Stefanović i Milan Mladenović ispred Akademije

Magin nežan glas kao kontrast jačini koja se ocrtavala u svakoj noti koju odsvira’

Iva Vidaković imala je godinu dana kada je EKV prestao da postoji.

Sa njihovim pesmama upoznaće je otac kada je u 13. godini poželela da nauči da svira gitaru.

Kompakt-disk sa kompilacijom njihovih pesama joj u početku nije bio primamljiv, odbijala ju je, kaže, slika Milana Mladenovića sa prednje strane.

„Mislila sam da je to neka ozbiljna muzika, a ne buntovni rokenrol“, priseća se za BBC na srpskom.

Ipak, rešila je da presluša kompakt-disk, a od tada će pesme Ekatarine Velike svakodnevno odzvanjati iz njenih sobnih zvučnika.

„Bila sam omađijana Milanovim pesmama, fascinirao me je Magin nežan glas kao kontrast jačini koja se ocrtavala u svakoj noti koju bi odsvirala“, priča Vidaković.

Beg od, kako kaže, „jeftinih tekstova“ raznih domaćih grupa i izvođača, čije su pesme tada osvajale muzičke liste, ova tinejdžerka pronašla je upravo u pesmama četvorke iz Beograda.

Njihove stihove često je analizirala sa vršnjacima, koji su poput nje pokušavali da shvate o čemu peva „dečak iz vode“, kako su nazivali Milana Mladenovića po jednoj od pesama EKV-a.

Sliku o njima upotpunjavala je roditeljskim pričama, spotovima i snimcima koncerata na koje je nailazila.

Magi, EKV

Srđan Vejvoda

Oblikovali su joj muzički ukus, zbog čega je baš njihovu pesmu svirala na priredbi u prvom razredu srednje škole, u maloj prostoriji jednog niškog kulturnog centra.

Na improvizovanoj bini, sa gitarom u ruci, sedela je na drvenoj stolici.

Punom prostorijom odzvanjala je melodija pesme Kao da je bilo nekad, u publici su bili njeni drugari iz klupe.

Žao joj je što se u medijima poslednjih godina više piše o porocima kojim su mnogi članovi benda bili skloni, a ne o njihovoj muzici.

„Većina članova bila je grupa nesrećnih ljudi koja je odrastala u čudnom vremenu.

„Uspeli su ipak da deo života posvete muzici, koju će, kako će se ispostaviti, slušati i generacije koje se nisu ni rodile kada su oni svirali“, kaže ova 29-godišnjakinja.

Priče o privatnosti i tamnoj strani života Margite Magi Stefanović, koje se objavljuju poslednjih dvadeset godina u javnosti često su netačne i senzacionalističke, kaže Nebojša Krivokuća, koji se sa EKV pesmama upoznao putem radio talasa 1983.

Gotovo četiri decenije kasnije i dalje pamti njihove koncerte i „kako ona podiže pogled sa klavijature dok završava uvodne akorde za Ti si sav moj bol ili Kao da je bilo nekad i uz osmeh okreće glavu ka ostalim članovima benda, a zatim i ka oduševljenoj publici.“

„Bila je jedinstvena pojava na jugoslovenskoj rokenrol i umetničkoj sceni.

„Takvih muzičarki je bilo izuzetno malo, privlačila je pažnju ne samo pojavom i zagonetnošću već talentom, sviračkim umećem i jedinstvenim umetničkim izrazom“, priča Krivokuća za BBC na srpskom.

Crnogorski književnik Željko Milović opisao ju je kao „laku i lepršavu, nežnu, ali istovremeno i odlučnu“.

Margiti je bio posvećen i grafit na zgradi na beogradskom trgu Slavija – Margita je dečak – koji je aludirao na to da je bila potpuno atipična devojka tog vremena.

Ona se jednom prilikom i fotografisala ispred grafita.

Stari, raštimovani koncertni klavir

Luna Škopelja je godinu dana mlađa od Ive Vidaković.

Osim što su sličnih godina dele i ljubav prema EKV-u.

Note su jako rano postale deo njene svakodnevnice, jer je odrastala u muzičkoj porodici.

Detinjstvo su joj ispunjavale, priseća se, i priče o klavijaturistkinji „apsolutnog sluha“ – Margiti Magi Stefanović.

Radoznala da sazna ko je porodična prijateljica setnog pogleda, koja je neko vreme čak i boravila u njihovoj kući, upušta se u preslušavanje muzičkog opusa Ekatarine Velike.

Pored ljubavi prema dirkama saznaje da ima još nešto zajedničko sa jedinim ženskim članom benda – stari, raštimovani koncertni klavir njene tetke, na kome su obe svirale.

Škopelja je završila muzičku produkciju, peva i svira u nekoliko bendova.

Deca iz vode, bend koji obrađuje EKV pesme, jedan je od muzičkih sastava u kom ima istu ulogu kao crnokosa članica EKV-a.

Publika je na tim nastupima različita, pa ih pored mladih, slušaju i oni koji su bili na koncertima originalnog sastava benda EKV.

Neretko se dešava da je porede sa Margitom.

„Sa grupom Fantom često nastupam u Hrvatskoj i posle svake svirke u nekoj recenziji obavezno se nađe i komentar – Luna neodoljivo podseća na Margitu„, priča ova umetnica.

Poređanja joj ne smetaju.

Smatra da je problem u tome što se malo žena bavi rok muzikom, pa kad je vide za klavijaturama odmah je poistovete sa članicom grupe EKV.

„Ona je jedini naš arhetip žene za klavijaturama, što je pomalo tužno“, dodaje kratko.

Njena glavna odlika – sloboda na sceni

Pesme Ekatarine Velike obojile su dečije dane i Ive Lorens iz Beograda.

Podstaknuta maminim pričama, bliske prijateljice Milana Mladenovića, EKV postaje jedini domaći bend koji je slušala.

Iako danas stvara sopstvenu muziku, piše, objavljuje pesme i nastupa, vraća se bendu čiju je pesmu Sedam dana obradila još na samim počecima muzičke karijere.

Ovu pesmu pri svakom novom preslušavanju, kaže, doživljava drugačije.

„Imam sve više sopstvenih nastupa, pa se često vraćam i posmatram kakva im je bila produkcija, ponašanje na bini.

„Bili su ćutljivi, ali je svaki njihov izlazak na binu unosio neku energiju, zbog čega je i publika bila energična“, dodaje.

Za Margitu kaže da joj je glavna odlika bila sloboda na sceni.

„Vidiš da je usredsređena na instrument, kompletno mu se prepušta i ne obraća pažnju ni na ostale članove benda.

„Bila je Milanova desna ruka – učestvovala je u pisanju tekstova, komponovanju, aranžmanu, jedna od retkih devojaka u rokenrolu, što je bilo izuzetno teško, jer je taj pravac u to vreme bio rezervisan isključivo za muškarce“, ističe ova 26-godišnjakinja muzičarka.

Sličan stav je, smatra, i danas zastupljen – pop je za devojčice, a rok za dečake, zbog čega, kako primećuje, mnoge devojčice i „nisu upoznate sa princezom novog talasa“.

EKV Kult

Tragovi njihove harizme i energije jasno se vide i na hrvatskoj muzičkoj sceni, primećuje Dubravko Jadagić, hrvatski novinar.

„Možda su i jedan od najsnažnijih srpskih bendova koji se pojavio u novom talasu“, dodaje za BBC na srpskom.

Ne spori neskriveni talenat Milana Mladenovića, ali smatra da je Margita Stefanović zapravo uvek bila u centru pažnje.

„Nema sumnje da je značajno doprinela grupi sviranjem, muzičkim idejama.

„Budila je emocije u mnogim ljudima tada, a i danas u mlađim generacijama koje tek kreću da istražuju njenu muziku“, dodaje Jadagić.

Primećuje, pak, da se oko imena četvoročlanog sastava, pa i oko same Stefanović izgradio „medijski prenaglašen“ kult.

Njegov sunarodnik i književnik Miljenko Jergović veruje da je stvaranju tog kulta pomoglo i vreme u kom je bend stvarao.

„Vrijeme koje nije najbolji estetski sudac, jer ono jednima pomogne a drugima odmogne zahvaljujući argumentima povijesti, i na načine koji, često, nisu estetski, nego su politički, ratnički, stradalnički, EKV je učinilo jednim od nesumnjivo najznačajnijih i najživljih kulturnih ili umjetničkih projekata u osamdesetima.

„Da nije bilo rata, da se država nije raspala i da se kulturni prostor nije toliko provincijalizirao, to jest da u ratu nisu pobijedili Tompson, Ceca i Prljavo kazalište, EKV bi bila manje važna pojava“, napisao je Jergović.

Margita Magi Stefanović, EKV

Srđan Vejvoda
Margita Magi Stefanović

‘Večiti tragač života i umetnosti’

Posle Mladenovićeve smrti, Margita Stefanović je ostala u muzičkom svetu.

Osnovala je i bend EQV, objavila disk Ti si sav moj bol, komponovala je i muziku za filmove i pozorišne komade.

Govorila je da je „sviranje reakcija na stanje stvari, na sve oko nas, na sve što nam se dopada ili ne dopada. Ja sam muzičarka i moje je da sviram… „.

Gubitak najbližih ljudi, posebno rani odlazak Milana Mladenovića i dugogodišnje konzumiranje droge odrazili su se na zdravlje.

Pokušavala je da se izleči, ali nije uspela.

Poznata po izjavi da je „sreća jedino što kad se deli raste“, zapravo je bila duboko nesrećna.

Poslednje dane života provela je u adaptiranoj garaži u beogradskom naselju Borča, boravila je u domu za beskućnike, a preminula je na Infektivnoj klinici.

„Kada govorimo o nekome ko je stvarao iz dubine sopstvenog bića i davao nam čistu emociju kao što je to činila Magi, danas bi ostao nevidljiv, jer ovo vreme ceni neke druge kvalitete“, smatra Lidija Andonov.

Na prošlogodišnjoj dodeli nagrade mladim bendovima u organizaciji Zadužbine Milana Mladenovića, odsvirala je dve njihove pesme.

Prethodno je sa kolegom iz grupe LP Dua, objavila album obrađenih pesma Mlad i radostan među kojima je bilo i EKV pesama.

„Želeli smo da zadržimo atmosferu originalne pesme, ali da damo i sopstveni autentični doprinos“, dodaje ova muzičarka.

Smatra da je opseg Margite Magi Stefanović ogroman – od klasične muzike preko arhitekture do rokenrola.

„Bila je čista kreacija, snažna i nežna istovremeno, beskompromisna, svoja, stralni tragač života i umetnosti“, opisuje klavijaturistkinju Ekatarine Velike.

„Njen uticaj je neizbrisiv i večan“, dodaje članica benda Sixth June.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.