Prodavcu dušeka Džejsonu Padžetu u životu je uglavnom bilo stalo samo do devojaka i provoda, ali jedna presudna noć ga je zauvek primenila.
Džejson Padžet u svemu vidi matematičke obrasce.
Čak i nečim sasvim običnim, poput pranja zuba, upravlja matematika – on pušta vodu iz slavine i kvasi četkicu tačno 16 puta.
„Ne znam zašto volim potpune kvadrate“, kaže on.
„Nije to samo potpuni kvadrat, već četiri na kvadrat, ja naprosto volim potpune kvadrate… Automatski ih primenjujem na sve živo.“
- Strah od matematike – srce brže radi, znoje se dlanovi, ali rešenje postoji
- Šta je matematika: Između brojeva i stvarnosti
- Studentkinja za sedam dana rešila matematički problem star 50 godina
Padžet je toliko opsednut matematikom i razumevanjem njenih složenih koncepata da je prozvan genijem. On svakako poseduje redak talenat za crtanje rukom ponavljajućih geometrijskih obrazaca – poznatih kao fraktali.
Međutim, nekadašnji prodavac dušeka s Aljaske nije oduvek bio tako dobar s brojevima. Pre malo manje od 17 godina živeo je sasvim drugačijim životom u Takomi, u državi Vašington.
„Bio sam veoma površan“, smeje se on.
„Život mi se vrteo oko devojaka, zabave, pića, mamurluka koje bih osetio po buđenju, samo da bih opet otišao da jurim suknje i izlazim po barovima.“
Zanimanja za matematiku nije bilo ni u najavi.
„Tada sam govorio da je matematika glupost, kako se ona, uopšte, može koristiti u stvarnom svetu? I smatrao sam da je ta izjava pametna. Zaista sam u to verovao.“
U noći petka 13. septembra 2002, sve se promenilo.
Dok je bio u izlasku s prijateljima, Padžeta su ispred karaoke bara napala i opljačkala dvojica muškaraca. Uzeli su njegovu već iscepanu kožnu jaknu.
„Čuo sam jednako koliko i osetio teški, duboki udarac kada mi se prvi tip prikrao sleđa i udario me u potiljak“, priseća se on.
„Video sam mrlju belog svetla, kao da je neko škljocnuo foto-aparatom. Sledeće što znam jeste da sam na kolenima i da mi se sve okreće. Nisam znao gde sam, niti kako sam tu dospeo.“
Padžet se oteturao do bolnice na drugoj strani ulice, gde su mu rekli da je doživeo potres mozga i da mu bubreg krvari zbog udarca u stomak.
„Dali su mi injekciju protiv bolova i poslali me kući“, priseća se on.
Ali kada je došao kući, Padžetovo ponašanje je počeo da se menja brzo i dramatično.
Pretrpeo je trajnu traumatičnu povredu mozga, što može da dovede do opsesivno kompulsivnog poremećaja – OCD-a.
- Zbog čega je broj 6174 misteriozan za matematičare
- Nagrada za matematičarku koja istražuje balone od sapunice
- „Imam doktorat iz matematike a ne umem da podelim trocifreni broj“
U Džejsonovom slučaju sve je više rastao strah od spoljnog sveta i izlazio bi iz kuće samo da dokupi namirnice.
„Sećam se da sam zakucao ćebad i peškire preko svih prozora u kući… Sećam se i da sam uzeo pur penu i zaptio ulazna vrata.“
Padžet je zbog OCD-a, razvio iracionalni strah od mikroba, što je posredno uticalo na njegovu ćerku, koja bi dolazila da boravi kod njega tokom pregovora o starateljstvu sa njegovom bivšom partnerkom.
„Kad bi došla, ja bih opsesivno prao ruke i čistio“, kaže on.
„Prvo bih skinuo njene cipele, dao joj čistu odeću i oprao joj ruke.“
Ali dok je Padžet preživljavao sve te negativne posledice napada, dešavalo se i nešto izuzetno – promenio se način na koji Džejson vidi svet.
„Sve što je zaobljeno izgledalo je kao da je blago pikselizovano“, objašnjava on.
„Voda koja odlazi niz slivnik nije glatko tekla, već je imala male tangentne linije.“
Isto se desilo sa oblacima, sunčevim svetlom koje se probija kroz krošnje i s barama. Padžetu je svet suštinski počeo da liči na neku staru video igru.
Susret sa tako drastično drugačijim pogledom na okolinu u Padžetu je izazvao sukobljena osećanja.
„Bio sam iznenađen… Zbunjen. Bilo je prelepo, ali istovremeno i zastrašujuće.“
Zbog tih vizija Padžet je počeo da mozga o krupnim pitanjima u vezi sa matematikom i fizikom. Pošto je u to vreme živeo usamljeničkim životom, internet je postao dragocen izvor informacija, jer je čitao mnoge onlajn tekstove o matematici.
Naišao je na internet stranicu o fraktalima koja ga je veoma zainteresovala. Posredi je složen matematički koncept koji se, ako se pojednostavi, može uporediti sa pahuljicom snega.
Kada je uvećate, videćete da je sačinjena od manjih pahuljica, međusobno povezanih, a ako i to povećate, videćete da su i te pahuljice sastavljene od manjih pahuljica – i tako unedogled.
Padžet je ostao zadivljen tim konceptom, ali još nije posedovao rečnik kojim bi to opisao, sve dok ga jednog dana ćerka nije pitala na koji način radi televizor.
„Kada gledaš u televizijski ekran i vidiš krug, to zapravo nije krug“, kaže on.
„Načinjen je od trouglova i kvadrata, i ako pogledaš izbliza, videćeš da linija tog kruga zapravo ide u cik-cak. Možeš uzeti te piksele i prepoloviti ih, pa onda i polovine preseći napola, i tako ćeš se sve više primicati savršenom krugu, ali ga nikad zapravo nećeš postići, zato što možeš zauvek da sečeš piksele napola, kako bi rezolucija postala bolja, ali nikad nećeš dobiti savršen krug.“
Padžet je osetio poriv da dublje istraži taj koncept.
Stoga je počeo da crta. I nije se zaustavljao.
Padžet je verovao da se u njegovim crtežima nalazi ključ univerzuma i nosio ih je posvuda sa sobom.
„Imao sam doslovce hiljadu i više crteža krugova, fraktala, svakog oblika koji bih uspeo da nacrtam. Jedino sam tako uspevao da uspešno prenesem ono što sam video.“
Padžet je verovao da njegovi crteži „sadrže ključ univerzuma“ i da su toliko važni da je bilo potrebno nositi ih posvuda sa sobom.
Jednog dana, tokom retkog izlaska iz kuće, prišao mu je čovek koji je primetio Padžetove crteže i rekao mu da izgledaju kao nešto iz matematike.
„Pokušavam da opišem tananu strukturu svemira zasnovanu na Plankovim dužinama (sitnim mernim jedinicama koje je ustanovio fizičar Maks Plank) i kvantnim crnim rupama“, rekao mu je Padžet.
Ispostavilo se da je čovek fizičar i da je u Padžetovim crtežima prepoznao naprednu matematiku.
Podstakao ga je da pođe na časove matematike, što je Padžeta odvelo do toga da upiše državni koledž, gde je počeo da usvaja jezik koji mu je bio potreban kako bi opisao svoje opsesije.
Nakon tri i po godine koje je proživeo praktično kao pustinjak, pohađanje nastave sasvim je promenilo Padžetov svet.
Počeo je da dobija psihološku pomoć za OCD, a čak je upoznao i ženu koja će mu postati supruga.
Ali zbog čega je video sve na taj neobičan, drugačiji način? Zašto je njegov svet sada bio sačinjen od geometrijskih oblika i crteža?
U poetskom obrtu, upravo mu je televizija opet ponudila trag. Padžet je video čoveka, takozvanog savanta, koji je posedovao izuzetne numeričke sposobnosti i govorio o tome kako za njega izgledaju brojevi.
„Ja bih rekao da je matematika sačinjena od oblika, a ne brojeva, i to je bio prvi put da sam čuo nekog, osim sebe, da govori o tome kako mu izgledaju brojevi“, kaže Padžet.
Pretražio je internet ne bi li pribavio dodatne informacije i naišao je na Berit Brogard, kognitivnu neuronaučnicu koja sada radi na Univerzitetu u Majamiju.
Njih dvoje su satima razgovarali preko telefona i na osnovu tih razgovora Brogard je pretpostavila da Padžet pati od sinestezije – u suštini, kratkog spoja u mozgu zbog kog dolazi do mešanja čula.
Brogard veruje da je povreda mozga koju je Padžet pretrpeo uzrokovala nastanak jednog oblika sinestezije, zbog čega je on postao stečeni savant.
Procenjuje se da sinestezija pogađa oko četiri odsto stanovništva. Neki sinestete vide određene boje dok slušaju muziku ili osećaju mirise koji ne postoje kada ih zaposednu određene emocije.
Do tog stanja dovode veze između delova mozga koje nisu uspostavljene kod drugih ljudi. Takvi se možete roditi ili do promena u mozgu može doći usled traume, povreda, moždanog udara ili alergijskih reakcija.
Brogard veruje da je povreda mozga koju je Padžet pretrpeo uzrokovala nastanak sinestezije u kojoj se okidaju vizije matematičkih formula ili geometrijskih oblika, u Padžetovom umu ili projektovane pred njegovim očima. Ona takođe pretpostavlja da je zbog sinestezije on postao stečeni savant.
„Većina nas nema takvu vrstu uvida, zbog toga što ne vizualizujemo matematičke formule“, kaže Brogard.
Kako bi proverila te zamisli, Brogard je dovela Padžeta u Odeljenje za proučavanje mozga pri Univerzitetu Alto u Helsinkiju, gde je prošao niz skeniranja mozga.
Tokom snimanja magnetnom rezonancom, pred Padžetovim očima je na ekranu emitovano više stotina jednačina, među kojima je bilo i lažnih. Naučnici su zatim proučavali koji su se delovi njegovog mozga aktivirali u znak odgovora na to.
„Otkrili su da imam pristup delovima mozga kojima inače ne pristupamo svesno, te da vizualni korteks radi u saradnji sa delom mozga zaduženim za matematiku, što, očigledno, ima smisla“, kaže Padžet.
Ispostavilo se da je hipoteza Berit Brogard tačna. Padžetu je zvanično postavljena dijagnoza sindroma stečenog savanta i jedan oblik sinestezije. Konačno je dobio odgovore.
Nakon što mu je određena dijagnoza, Padžet je objavio knjigu o svom iskustvu po imenu Pogođen genijalnošću, obišao je svet pričajući ljudima svoju priču i edukujući ih o matematici. Cilj mu je da pomogne drugima koji žive jedinstvene ili retke/zanimljive živote da objave svoju priču ili je pretvore u film. Čak i prodaje svoje crteže fraktala.
Dvojica muškaraca koji su ga napala te sudbonosne septembarske noći nikad nisu osuđeni, uprkos tome što ih je Padžet identifikovao i podneo tužbu.
Međutim, godinama kasnije, jedan od te dvojice, Brejdi Simons, pisao je Padžetu da mu se izvini, a u to vreme se, nakon pokušaj samoubistva, lečio od zavisnosti na lekove. Na neki način, oba života su se, u godinama posle napada, izmenila.
U Padžetovim očima, bara prerasta u složene namreškane obrasce koji se preklapaju i stvaraju oblike nalik zvezdama ili pahuljicama.
„Ja sam sasvim druga osoba“, kaže Simons.
„Kada se osvrnem na tog nedokučivog čoveka koji sam bio u prošlosti, uopšte ne shvatam kako sam živeo na tom nivou.“
I Padžet oseća da je drugačiji nego pre.
„Vidim je posvud [lepotu]“, kaže on.
Očaran je jednostavnim stvarima koje većina ljudi i ne primećuje, kao što su kapi kiše koje padaju u baru.
U Padžetovim očima, bara prerasta u složene namreškane obrasce koji se preklapaju i stvaraju oblike nalik zvezdama ili pahuljicama.
On želi da svi drugi vide to što vidi on.
„Trebalo bi da stalno šetate naokolo potpuno zapanjeni time što stvarnost uopšte postoji“, kaže on.
„Ja sam doživeo matematičko otkrovenje i svuda oko nas se nalazi prava magija ili nešto najbliže magiji.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
