Isprva zvuči kao neobičan, „kakve su šanse za to“ naslov: „Kina nagradila ribolovce koji su upecali špijunske uređaje„.
Međutim, iza ovog naslova u kineskim državnim medijima stoji drugačija i daleko intrigantnija priča.
Najpre, nije samo dva ili tri ribolovca dobilo nagradu. Bilo ih je jedanaestoro – jedna žena, ostali muškarci – koji su pronašli ukupno sedam uređaja.
Zatim, ovo nije prvi put da su ribolovci iz Đangsua pronašli „špijunske dronove“. U 2018, njih 18 je nagrađeno za pronalaženje devet uređaja. I godinu dana ranije je bilo dodele nagrada.
I na kraju, nagrade su bile ogromne – čak i do 500.000 juana (72.000 dolara) – što je oko 17 puta više od prosečnog prihoda u Kini.
Odakle, onda, dolaze „špijunske podmornice“? Šta rade? Zašto su vredne?
I zašto ovi ih kineski ribolovci pronalaze u ovoliko velikom broju?
Đangsu je provincija u istočnoj Kini, sa obalom dugačkom više od 1.000 kilometara.
Obala gleda na Japan i Južnu Koreju, dok je Tajvan oko 800 kilometara dalje. Ovakva geografska slika – kao ogromno prisustvo Amerike u tom regionu – počinje da razjašnjava zašto ribolovci pronalaze ove uređaje.
Kina nije otkrila odakle potiču uređaji, već je samo saopštila da su „napravljeni u drugim zemljama“.
Međutim, regionalni ekspert i konsultant Aleksander Nil kaže da su verovatno stigli iz „Američke ratne mornarice, Oružanih snaga Japana, ili, potencijalno Tajvana – u ovoj oblasti ima mnogo rivala“.
Šta su onda Amerikanci, Japanci ili Tajvanđani želeli da saznaju?
Američka mornarica je 2009. finansirala istraživanje o podvodnim dronovima, šire poznatim kao „bespilotna podvodna vozila“. U istraživanju su navedevene preporuke za sedam načina na koje bespilotna podvodna vozila mogu da se koriste, uključujući i:
- Praćenje „potencijalnih protivničkih podmornica“
- Traženje ili baratanje podvodnim bombama – posebno u vodama drugih zemalja
- Upotreba opreme za nadzor
- Praćenje „podvodne infrastrukture“, ako što su kablovi za komunikaciju
U istraživanju je takođe naglašena snaga bespilotnih podvodnih vozila. Jedrilice – vozila manje veličine, najverovatnije uređaji koje su pronašli robolovci u Đangsuu – mogu da se koriste „mesecima“ i „dovoljno su jeftini da se mogu smatrati potrošnim“.
U ovom slučaju, jeftini znači „samo desetine hiljada dolara“.
Njihova cena, domet i sposobnosti znače da „špijunske pomornice“ postaju sve važnije – Nil procenjuje da je njihov broj širom sveta „sigurno iznosi više stotina“.
To objašnjava – delimično – zašto se stalno pojavljuju u kineskim ribolovačkim mrežama. Ova zemlja ima ogromnu ribarsku flotu, pa zakon proseka sugeriše da će povremeno uhvatiti neki dron.
Ali je takođe i istina da je kineska flota drugačija od drugih. Neki robolovci su i sami deo vojske – i razumevanje kako ova jedinstvena sprava radi može da objasni zašto iznova nalaze vojne naprave.
Kineska pomorska milicija (KPM) je do nacionalne milicije – to jest, rezervnih civilnih snaga.
Ona je „praktično jedinstvena i nejasna za javnost“, prema rečima profesora Endrua S. Eriksona iz Mornaričkog ratnog koledža – ali je dobro poznata američkoj vojsci.
U izveštaju američkog ministarstva odbrane iz 2017. se navodi da je KPM imala „značajnu ulogu u brojnim vojnim kampanjama i incidentima tokom prethodnih godina.“
U prošlosti, KPM je iznajmljivala vozila od kompanija ili ribolovaca. Ali sada, ministarstvo odbrane kaže da „deluje da Kina gradi državnu ribarsku flotu za svoju miliciju.“
- Špijuni na Balkanu: „Države i carstva dolaze i prolaze, ali špijunaža ostaje“
- Putin i Štazi: Pronađena članska karta
Odista, Nil kaže da se mnogu brodovi jednostavno „maskiraju kao plovila za pecanje – a zapravo obavljaju pomorsko i mornaričko nadgledanje rivala Kine.“
„Na papiru izgledaju kao sofisticirani, moderni brodovi za ribolov mrežom“, kaže on. „Ali oni su zapravo, suštinski, plovilo vojnog tipa – čelični, a ne drveni, sa većom nosivošću“.
„Ako pogledate fotografije, jasno je da su uvezani – zbog njihovoih kapaciteta slanja signala – sa komandnom i kontrolnom mrežom (regularne mornarice).“
U praksi, ribarska flota može da pruži prvu liniju odbrane od nadzora niskog nivoa – vojna snaga koja radi ispod civilnog ogrtača.
„Veoma značajan deo kineske ribolovačke flote dodeljen je sastavu milicije“, kaže Nil.
„Mislim da da biste, uz malo kopanja, mogli da utvrdite da su ovi ljudi (ribolovci iz Đangsua) možda deo cele priče.“
Ne samo da Kina pronalazi podvodne dronove – već i upravlja njima.
Na vojnoj paradi povodom obeležavanja 70. godišnjice Narodne Republike Kine (NRK), otkriven je HSU001 – veliko bespilotno podvodno vozilo, verovatno sposobno za lansiranje manjih dronova.
A pet meseci kasnije, drugo kinesko bespilotno podvodno vozilo je otkriveno kada su indonežanski robolovci uhvatili „projektil“ sa kineskim obeležjima blizu ostrva Rijau.
„Nije projektil, već morski dron, koji se obično koristi za podvodna istraživanja“, rekla je policija.
- Britanski premijer i optužbe da je špijunirao za SSSR
- Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi
Iako njegovo poreklo nije potvrđeno, stručnjaci sumnjaju da je bio deo velike kineske operacije podvodnog nadgledanja – „Veliki kineski podvodni zid.“
Kako se tehnologija podvodnih dronova razvija, sve više ribolovaca – bilo u Kini, Indoneziji ili negde drugde – može očekivati da uhvati još ovih uređaja.
„Oni (dronovi) proširuju domet kapaciteta za nadgledanje za sve moderne mornarice u regionu“, kaže Nil.
I – kako su otkrili i dobitnici nagrada u provinciji Đangsu – mogu da budu vredan ulov.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
