Predsednik Rusije Vladimir Putin zahvalio se kineskom kolegi Siju Đinpingu zbog „uravnoteženog stava“ Pekinga o ratu u Ukrajini, tokom prvog susreta od početka ruske invazije.
Putin i Si su se sastali na samitu u uzbekistanskom Samarkandu, a ruski predsednik je kritikovao „pokušaje stvaranja centralizovanog sveta“.
Kina je spremna da sarađuje sa Rusijom, rekao je Si, koji je te dve zemlje opisao kao „velike sile“.
Ova zemlja nije podržala invaziju na Ukrajinu, ali konstantno povećava trgovinsku razmenu sa Rusijom, a osnažuje i druge vrste saradnje sa susednom državom.
- Ukrajinska kriza: Kina stala uz Rusiju – NATO ne treba da se širi na istok
- Kako Kina može da pomogne Rusiji
- O čemu će razgovarati Putin i Si Đinping
Dvojica lidera sastala su se tokom samita Šangajske organizacije za saradnju (SCO), koji se održava u ključnom momentu rata u Ukrajini, gde ruske trupe trpe gubitke i morale su da se povuke sa određenih teritorija.
Prethodno su se sastali u februaru, kada je Putin posetio Peking na Sijev poziv zbog otvaranja Zimskih olimpijskih igara.
Tada su dvojica lidera saopštila i pokazali su bliske veze pošto su svečano saopštili da ih veže „bezgranično prijateljstvo“.
Nekoliko dana kasnije, Moskva je otpočela invaziju u Ukrajini, što je dovelo do osude i sankcija zapadnih zemalja, a odnose Rusije i Kine stavilo pod lupu svetske javnosti.
Peking je više puta pozivao na obustavu sukoba i podsećao na važnost suvereniteta.
Ali kineski zvaničnici su uporno odbijali da rat okarakterišu kao invaziju Rusije, čiji političari sukob nazivaju „specijalnom vojnom operacijom“.
Kina je prethodnih nedelja slala vojnike u Rusiju kako bi učestvovali u zajedničkim vežbama, a visoki zvaničnici su se sastajali sa kolegama iz Moskve, čime su potvrđene čvrste veze dve države.
Peking je uputio Rusiji i ekonomsku pomoć u trenutku kad se ta zemlja našla pod oštrim sankcijama Zapada.
Bila je to situacija u kojoj obe strane dobijaju.
Dok Evropa smanjuje zavisnost od ruske nafte i gasa, Kina kupuje više energenata iz Rusije, navodno po povlašćenim cenama.
Prethodnog meseca u Pekingu su pristali da gas plaćaju u ruskim rubljama i kineskim juanima – na taj način Moskva dobija preko potrebnu alternativu dolaru kao rezervi u stranoj valuti, a interes Kine ogleda se u jačanju juana na međunarodnom tržištu.
Ali, deluje da je Kina povukla jasnu granicu.
Prema američkim obaveštajnim izveštajima, Moskvi je toliko očajnički potrebno oružje, da se čak okreće Iranu i Severnoj Koreji, a obratila se i Kini, ali još nema naznaka da je Peking pristao.
Neki stručnjaci veruju da Si želi da održi izvesnu distancu u odnosima sa Putinom iz više razloga, bez obzira na ružičastu sliku kakva se predstavlja i u Kini i u Rusiji.
„Bilo bi spektakularno nepogodno izabrati ovaj trenutak maksimalnog ruskog povlačenja u Ukrajini za još jače oslanjanje na Moskvu nego što je Peking to dosad činio“, smatra Evan Fajgenbaum, stručnjak za međunarodne odnose iz zadužbine Carnegie Endowment.
Si se suočava sa još jednom dilemom – „on želi da podrži Moskvu generalno i Putina lično… Ako pretera sa tim, stvoriće razdor sa drugim susednim zemljama, gde Peking želi da ima uticaj“, poput bivših sovjetskih zemalja u Centralnoj Aziji, dodaje ovaj stručnjak.
Mnoge od tih država, koje su bile deo SSSR-a, nisu podržale rusku invaziju na Ukrajinu, zbog čega Si Đinping „mora da bude svestan da je Centralna Azija nezadovoljna i nervozna zbog onoga što radi“, kaže Rozmeri Fut, profesorka i viša istraživačica međunarodnih odnosa sa Univerziteta Oksford.
„On pokušava da razmišlja o trenutnom okruženju i situaciji“, dodaje.
Kina želi da održi bliske veze koje je izgradila u tom delu Azije, prevashodno kroz velike infrastrukturne investicije, kao i da se pobrine da ove države ne kritikuju previše kontroverznu politiku Pekinga u provinciji Sinđijang, objašnjava Fut za BBC.
BBC monitoring učestvovao u izveštavanju.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
