Nedugo posle emitovanja prve epizode serije Ofis na britanskoj televiziji, 9. jula 2001, koautor serije Stiven Merčant se vozio vozom kada je čuo jednu putnicu koja prijateljicu pita da li je gledala „dokumentarac o onom ludom tipu u kancelariji“?
Prijateljica ju je ispravila, objasnivši da se radi o novoj komediji.
„Aha, pa onda i nije bila tako zabavna“, odgovorila je ona.
Iako je ovo bila neka vrsta loše kritike, Merčant je bio presrećan.
Tokom stvaranja serijala koji je imitirao dokumentarni program smešten u kompaniju Slou, ogranak firme za proizvodnju hartije Vernam Hog, on i Riki Džervejs su uložili mnogo krvi, znoja i suza u stvaranju izmišljene kancelarije koja je trebalo da bude što realističnija.
Od brujanja fotokopir mašina i fluoroscentnog svetla, pa sve do izmorenih i monotonih lica koja bulje u ekrane kompjuterskih monitora.
- „Serija koja pomera granice“: Kako su „Senke nad Balkanom“ osvojile Srbiju
- O ljudskosti u dubokom, mračnom svemiru: Zašto su Zvezdane staze i dalje tako popularne
- Kako je izgledala sovjetska verzija „Gospodara prstenova“
„Opsesivno smo tražili taj osećaj realnog i prosto smo sanjali o tome da će neko ko nabasa na ovaj program pomisliti da se radi o pravom dokumentarcu“, kaže Merčant za BBC Kulturu.
„Mislim da smo se i previše oslanjali na slike koje su ukazivale na naporan rad i umor.
Sećam se da smo jednog trenutka bili vrlo uzbuđeni kada je Martin Frimen (koji igra Tima) govorio u kameru, dok se u drugom planu videla sasušena biljka u saksiji“.
Bio je to TV program koji je trebalo da izgleda kao svakodnevnica, kao nešto neupadljivo i što običnije.
Ali 20 godina posle premijere prve epizode, nema ničeg običnog u vezi sa Ofisom.
Umesto toga, imamo možda i najneobičniju komediju, a najuspešniju u 21. veku.
Iako je trajala samo 14 epizoda, njen uticaj na kulturu je nemerljiv.
Osvojila je Zlatne globuse, Bafta i Pibodi nagrade.
Tvorcima i glumcima koji su igrali u njoj je obezbedila uspešne karijere, uticala je i na brojne druge televizijske komedije.
Na osnovu ove serije, nastalo je čak 10 međunarodnih verzija, uključujući i američku koja je trajala punih devet sezona.
Iako je emitovanje ove verzije završeno još 2013, to je bio najgledaniji TV program 2020. godine u Americi, kada je odgledano čak 57 milijardi minuta Ofisa.
Dve decenije nakon emitovanja prve epizode, serija i dalje pronalazi novu publiku – bez obzira što se zasniva na premisi koja podrazumeva svakodnevne odlaske u kancelariju, što danas izgleda kao opis nekog davno prošlog vremena.
Merčant i Džervejs su se upoznali radeći na londonskoj radio stanici XFM.
Kada je Merčant kasnije započeo producentski kurs na BBC-ju, par je sarađivao na kratkom filmu Aljkavi šef, koji će kasnije postati osnova za Ofis.
Komedije koje se odigravaju na radnom mestu nisu bile ništa novo, ali Merčant i Džervejs su pokušavali da naprave nešto drugačije, sitkom koji će biti pravljen kao da je dokumentarac.
Sniman je iz ruke, bez nasnimljenog smeha i sa glumačkom postavom koja je ličila na ljude koji su zaista mogli da sede pored vas na poslu. Ovakav format „lažnih dokumentaraca“ je bio uobičajen na filmu.
Spinal Tap je uticao na Ofis još tokom snimanja – ali na televiziji je bio nepoznat.
Njih dvojica su naročito želeli da se osvrnu na dokumentarne sapunice koje su tada bile popularne.
Bili su to televizijski programi koji su ,,normalnim ljudima“ obezbeđivali 15 minuta slave u serijama poput Aerodrom ili Škola vožnje.
„Nama je to bilo zanimljivo – da istražimo na koji način kamera usmerena na vas utiče na to kako ćete sami sebe da predstavite svetu“, kaže Merčant.
„A ono što je bilo naročito zanimljivo kod Dejvida Brenta je bilo to što je on sebe hteo da predstavi kao nešto, dok je kamera u stvari otkrivala kakav je on zaista bio“.
Obojica pisaca su imali iskustvo rada u kancelariji, naročito Džervejs koji je bio u kasnim tridesetim godinama kada je napravljen Ofis.
Pre toga on je radio i kao menadžer za organizovanje zabavnih delatnosti na univerzitetu London Union.
Bile su to godine iskustva koje je mogao da eksploatiše, naročito u stvaranju lika Dejvida Brenta i njegove čuvene filozofije – prvo prijatelj, zatim šef, a onda i zabavljač.
- Grupa: Generacijska serija sa ekipom koja razume probleme mladih u Srbiji
- Holivudski snovi ostvaruju se na istoku
Posle pojave Ofisa, mnogi programi su preuzeli taj model lažnog dokumentarca.
Među njima i serije kao što su Parks and Recreations, Modern family, People Just Do Notning, This country i What We Do In The Shadows iako nijedna od njih nije bila u toj meri posvećena uzrocima, kao što je to bio Ofis.
„Pričali smo o tome sa čovekom koji je radio kolor korekciju na seriji. Želeli smo da iz snimljenog materijala iscedimo što više boje“, kaže Merčant.
„Želeli smo da izgleda kao dokumentarni program koji je bio zaboravljen u nekoj od BBC-jevih fijoka“.
Nadanja nisu bila prevelika – naročito nakon što mu je fokus grupa dala drugu najnižu ocenu ikada (lošije je prošlo samo žensko boćanje).
Takvi su na početku bili i rejtinzi, ali je serija uskoro postala senzacija koja je bila preporučivana usmenim putem.
U trenutku kada je druga sezona emitovana 2002. godine, oni su u svojim rukama već imali pravi hit.
Svi rekordi su oboreni kada je serija doživela DVD izdanje.
- Grupa: Generacijska serija sa ekipom koja razume probleme mladih u Srbiji
- Popadići, nadimci Necinog psa, bivši muž Goce Tržan – šta sa „nepotrebnim” znanjem
Pa kako je onda sitkom koji je imao nameru da prikaže sumornu i nemilosrdnu monotoniju svakodnevnog života uspeo da izazove tako široku naklonost?
Na stranu ono što je bilo očigledno.
Epizode su bile zabavne do bola i idealne za dalje prepričavanje – ovaj program je imao i dušu, naročito ‘hoće li/neće li’ romansa između Tima i Don za koju je Ričard Kurtis, kralj romantičnih komedija rekao da je ,,jedna od najromantičnijih priča svih vremena“.
Dokumentarni stil je publici omogućio i intimne veze.
Sa likovima koji su ponašanje usklađivali u skladu sa pojavljivanjem kamera (u Brentovom slučaju se radilo o pojačavanju emocija), akcija je često bila rečitija od samih dijaloga – duge, bolne i neobične pauze u razgovorima, skriveni pogledi i usiljeni osmesi.
„U našoj seriji dodirivanje rukama je bilo kao poljubac, a poljubac kao da je bio seksualni odnos“, kaže Merčant.
Ofis se koncentrisao na stvarčice koje ti pomažu da preživiš radni dan – nerviranje kolega ili slučajni dodir ramenom u prolazu sa nekim ko ti se dopada.
Bitni momenti su bile sitnice, kao one u Božićnim specijalima koji su bili poslednje epizode u sezoni, kada Don ostavlja verenika i – konačno – na proslavi u firmi poljubi Tima.
Ili kada Brent Krisu Finču, trgovačkom putniku i jedinom liku koji je odvratniji od njega, govori gde bi trebalo da ide.
U svakoj drugoj seriji ovo bi bili minorni incidenti, ali ovde su imali monumentalnu ulogu.
Merčant kaže da je bilo fer dati publici srećan kraj.
„Suštinski, bavili smo se idejom života koji se vode tihom patnjom i time na koji način ljudi preživljavaju u ovakvim okruženjima koristeći humor“, kaže on.
„Ali kako se serija odvijala, dobijali smo sve više naklonosti publike i onda nam je postalo važno da prestanemo da je mučimo.
Na kraju smo osećali kako je srećan kraj (za naše likove) važan, jer je posao koji oni imaju dobar i kako su ljudi uopšte fini i kako je sve u stvari u redu.
Možda smo na početku bili pomalo snobovi, ali na kraju smo osetili veliku naklonost prema celom svetu i našim glavnim likovima“.
Ceo svet je ubrzo počeo da oseća velike simpatije prema svetu Vernam Hog kancelarije – naročito Amerika.
Ofis je postao prva britanska komedija koja je osvojila Zlatni globus i kada je počela da se emituje na kanalu BBC Amerika, stekla je malu, ali posvećenu i odanu publiku.
Zatim je stigla i vest da se priprema američka verzija serije.
Sama ideja da se serija koja je bila tipično britanska – turobna i beznadežna – prebaci u formu tradicionalnog američkog TV sitkoma, ličila je na nadolazeću katastrofu.
Shodno tome, prva sezona koja je premijerno prikazana 2005, pokušala je možda i previše da imitira original, pa je i reakcija publike i kritike bila rezervisana.
Međutim, vremenom je korak usklađen sa nešto sentimentalnijim tonovima i sa Stivom Karelom i njegovim likom Majklom Skotom (ekvivalent Dejvidu Brentu) koji je više bio zbunjeni lakrdijaš nego pokvareni šef.
Serija je trajala devet sezona (poslednje dve bez Karela) i 201 epizodu. Završena je 2013, pre nego je njen novi život krenuo na Netfliksu.
Američki obožavaoci su bili izbezumljeni kada je serija otišla sa ove striming platforme krajem prošle godine.
Pored Amerike, Ofis je adaptiran i za tržište u Kanadi, Čileu, Češkoj, Švedskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Izraelu i Indiji. Merčant kaže da univerzalnost serije leži u njenoj specifičnosti.
„Kao što se može čuti u poslednjoj epizodi serijala – jedina zajednička stvar koju ovi ljudi imaju je tepih po kojem gaze svakoga dana, a ipak se radi o ljudima sa kojima provodite više vremena nego sa prijateljima i porodicom“, kaže Merčant.
„Mislim da je, naročito pre kovida, to bilo iskustvo mnogih ljudi. Ta dinamika i ekosistem kancelarije su poznati svim ljudima širom sveta.
Svi ti tipovi ljudi, bilo da su oni kao Dejvid Brent ili kao što je Tim, koji se zaglavio u kolotečinu, ili recepcioner koji donosi sumnjive odluke – sve su to likovi koji su poznati ljudima širom sveta“.
Kao nekadašnja izvršna direktorka BBC Worldwide ogranka, Mileta Aga je provela osam godina pokušavajući da ubedi indijske televizije da proizvedu vlastitu verziju Ofisa pre nego što je dobila zeleno svetlo za ovaj projekat.
U početku, oni nisu bili sigurni da bi ova vrsta humora mogla da se prevede u Indiji.
„Naše komedije se uglavnom oslanjaju na slepstik“, kaže ona za BBC Culture.
„Ali ovo je svejedno izgledalo kao format koji je mogao da se prilagodi“.
Adaptacija ovako poznate serije je izgledala kao vrlo težak zadatak i ugrađivanje nijansi specifičnih za indijske kancelarije je bio ključ za uspeh.
„Mi smo uveli lik momka koji pravi čaj, jer je vreme kada se pije čaj u Indiji poseban događaj. Tako ovde imamo čajvalu, dečka koji se bavi samo time i on je osoba koja zna svakoga“.
Ona je bila ubeđena da će serija koja se bavi dinamikom kancelarije imati ođek i u Indiji.
„Kancelarije su obično mesto na koje se beži iz malih gradskih domova i predstavljaju širu familiju“, kaže ona.
„To je mesto na kojem možete da se družite bez nadzora sopstvene porodice“.
- Zašto i posle 30 godina volimo Nindža kornjače
- Bojsi drugi put među Srbima: O Srbiji, Balkanu i pekamskim dogodovštinama
Kancelarija kao bekstvo od sveta
Ipak, ne morate da imate iskustvo rada u kancelariji da biste voleli ovu seriju.
„Ono što me uvek iznenađuje je to što tinejdžeri čine veliki broj gledalaca američke verzije na Netfliksu“, kaže Merčant.
Pevačica Bili Ajliš koja nije bila ni rođena kada je Ofis prvi put emitovan u Engleskoj, gledala je američku verziju čak 14 puta, pa je delove čak i semplovala u jednoj od pesama.
„Ofis me odvraća od realnosti mog života“, kaže ona.
Enterijeri u kojim dominira bež boja, bez obzira da li je kancelarija u Slou ili Skrentonu ili bilo gde drugde, na šalje eksplicitnu eskapističku poruku, ali u svetu koji je nesiguran, ova bezbedna i predvidljiva okolina deluje nestvarno.
Ako je Ofis prvobitno bio zamišljen kao šaljiv pogled na turobnu prirodu kancelarisjkog posla, ta vrsta pouzdanog i ne previše zahtevnog posla tokom kojeg ima vremena i za opuštenost u prostoriji za odmor i sa kojeg se odlazi tačno u minut kad otkuca pet sati, danas zvuči kao neka uvrnuta navika.
U poslednjoj epizodi američke verzije, poslednje reči lika nazvanog Džim su sledeće:
„Sve što imam je ovaj posao – ovaj glupi, divni, dosadni i neverovatni posao“.
On je možda dosadan, a šef iritantan, ali mu je pružio redovnu platu, sigurnost, prijatelje, ženu i porodicu.
Za ekonomiju baziranoj na fleksibilnim, privremenim i frilens poslovima i za mlade ljude koji menjaju poslove češće nego što su to radile prethodne generacije, ovo zvuči kao prava fantazija.
U poslednjih 18 meseci, svet iz Ofisa deluje nestvarnije nego bilo kad radnije.
Ono što je do nedavno izgledalo kao najobičnija stvar – odlazak u kancelariju da bi se tamo provelo osam sati sa kolegama – sada je nešto što možemo da doživimo samo preko televizije.
Čeznemo za tim surogat porodicama, a neki od nas možda nikada više neće iskusiti tako nešto na isti način.
,,Mislim da postoji nešto utešno u ovakvim hermetično zapečaćenim svetovima u kakve možete da odete i provedete izvesno vreme“, kaže Merčant.
Postoji nešto vrlo prijatno u tome što možete da provedete neko vreme u društvu sa ovakvim ljudima. To je ono u čemu sam oduvek uživao u svojim omiljenim sitkomima“.
Pa kakav je onda sada osećaj kada vaša kreacija puni 20 godina?
„Osećam se starim“, kaže Merčant.
„Pretpostavljam da je to bila prekretnica i malo me jeza podilazi od svega toga.
Ali s obzirom na ambicije koje sam imao kao dečak, da budem nekako uključen u sitkom koji ljudima tako mnogo znači, kao što su meni značili moji omiljeni TV programi, činjenica da je ovaj program toliko voljen, više je nego što sam ikada i očekivao“.
Mnogi od glumaca iz Ofisa su napredovali u svojim karijerama nakon emitovanja serije – neki su čak imali uloge i u Marvelovim i DC filmovima ili u Hari Poter nastavcima, Hobitu i Piratima sa Kariba.
Među njima je i jedna dobitnica Oskara – Olivija Holman je imala malu ulogu u drugoj sezoni.
Tvorci serije su takođe stigli do uloga ili režija u mnogim projektima.
Džervejs je nedavno imao hit sa svojom crnom komedijom After Life na Netfliksu.
Merčant trenutno režira i igra glavnu ulogu u novoj koprodukciji Amazona i BBC-ja pod imenom Prestupnici.
Ali na čemu god da rade, teško je zamisliti da će to imati takav uticaj kao što je bio slučaj sa serijom Ofis – i to je sasvim u redu, kaže Merčant.
„Od svega što sam uradio, to je najbliže onome čemu sam se nadao da ću postići. Nije bilo lako postići nešto slično, ali mislim da smo imali pravu hemiju za takav poduhvat.
Bili smo u našem malom mehuru bez velikih očekivanja i to je ono čega se zaista najviše i sećam“.
Pogledajte video o seriji Porodica
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
