Stare novine za sedenje, gromoglasno bodrenje omiljenih 11 na terenu i prepucavanje sa sudijom, navijači su 2020. godine zamenili toplinom dnevne sobe i pokretnom slikom na „kockastom ekranu“.
Sa druge strane, fudbalere je epidemija korona virusa dočekala zjapećom tišinom praznih tribina, opreznijim radovanjem sa saigračima prilikom postignutog gola, kao i i odlaganjem velikog broja utakmica.
„Najviše mi nedostaje podrška navijača, našeg 12. igrača koji nam daje vetar u leđa, a sem toga, na terenu se nije mnogo toga promenilo“, kaže za BBC na srpskom Aleksandar Jovanović, golman fudbalskog kluba Timok 1919 iz Zaječara.
Prvi slučaj zaraze u Srbiji registrovan je početkom marta, u jeku prolećnjeg dela fudbalske sezone 2019/20, dok je epidemija ispratila i jesenji deo nove sezone, bez prisustva publike.
- Atalanta – fudbalska boginja koja je zalečila rane Bergama
- Kako je Ana iz Požarevca dospela u vrh Fantazi Premijer lige
- Od Miloševića, preko Vidića, do Stevanovića – srpski fudbaleri u Premijer ligi
Prazne, pa pune, pa ponovo prazne tribine
Fudbalska takmičenja na svim nivoima u Srbiji prekinuta su 15. marta 2020. godine kada je uvedeno vandredno stanje zbog korona virusa.
Superliga je nastavljena odlukom Fudbalski savez Srbije od 6. maja, pred praznim tribinama.
Ipak, u junu su polufinale i finale Kupa Srbije odigrani u prisustvu navijača.
Na utakmici Partizana i Crvene zvezde u polufinalu 10. juna, okupilo se oko 16.000 navijača, a gotovo niko nije nosio maske i pridržavao se preporuka o držanju fizičke distance.
Dve nedelje kasnije – na gradskom stadionu Čair u Nišu, Vojvodina je u finalu pobedila Partizan na penale, dok je na stadionu, prema nekim procenama. bilo između 6.000 i 8.000 navijača, uglavnom beogradskog kluba jer su Novosađani bojkotovali meč.
Jedan od partizanovaca koji su posetili taj meč bio je 31-godišnji Goran Nojić iz Beograda.
„Bilo je publike, ali nije bilo tog naboja i osećaja da se za nešto boriš, bukvalno kao da je bila prijateljska utakmica“
„Posle toga sam razmišljao – ili ne puštajte nikog, ili pustite ceo stadion jer ovako ne ide“, govori za BBC na srpskom diplomirani ekonomista Nojić.
Kaže da iako je postojala preporuka Fudbalskog saveza Srbije da se drži distanca i nose maske, nikoga nije video da poštuje mere.
„Ja nisam video čoveka sa maskom, a svi su sedeli zajedno“, dodaje.
Kako je bilo u Srpskoj ligi?
Fudbalski klub Timok 1919 iz Zaječara, jesenji deo sezone završio je na čelnoj poziciji Srpske lige istok, dok mu je za leđima Budućnost iz Popovca.
Aleksandar Jovanović se upravo iz drugoplasirane Budućnosti, pred početak ove sezone, vratio u zaječarski klub u kome je ponikao.
Kaže da je igrajući za tim iz Popovca kraj Niša, redovno viđao brojne simpatizere kako se dovijaju da izokola pogledaju njihove miljenike.
„Teren je otvoren sa svih strana, pa publika može da gleda utakmicu sa puta, okolnih brdašca, uz ogradu…“, osmehujući se priča Jovanović.
- Sport u 2020: Rampa za Olimpijske igre, odlazak legendi i neuništivi Bajern
- Kako je Ana iz Požarevca dospela u vrh Fantazi Premijer lige
- Denis Bergkamp: Zbog Krojfa sam očvrsnuo, a Venger me naučio strpljenju
Pogledajte video: Mrak na Karaburmi, u kući posrnulog beogradskog velikana
Na gradskom stadionu u Zaječaru je drugačije, ali desi se, kaže golman, da se nakratko neki navijači zadrže na tribinama obližnjeg betonskog igrališta odakle se pruža pogled na teren.
„Sada bi pola grada dolazilo jer vide ljudi da je ozbiljnije – prvi smo i jurimo ulazak u viši rang“, objašnjava Jovanović, koji je u karijeri branio i u Gruziji i Bosni i Hercegovini.
Iako vlada sjajna atmosfera u timu, kaže da bi igru sigurno poboljšalo i prisustvo publike.
„Većina saigrača će se složiti sa mnom da prazne tribine jesu loše za sam fudbal, ali znamo i svesni smo toga da dokle god traje pandemija, ovako će biti.“
Jovanović kaže da se u klubu strogo pridržavaju epidemioloških mera, posebno po pitanju higijenskih uslova u svlačionici i njihovim prostorijama.
Sa druge strane, na samom terenu kontakti su „u žaru borbe“ neizbežni.
„Što se tiče radovanja prilikom postignutog gola, ranije smo trčali da proslavimo sa navijačaima, a sada se između sebe pozdravimo, čestitamo i izgrlimo, ali nema ljubljenja“, osmehujući se dodaje 28-godišnji golman.
Uprkos tome, bojazni od korone, u njegovoj slučaju, nema.
„Da budem iskren, u toku igre ne razmišljam ni o čemu drugom osim o utakmici, o fudbalu, o terenu i van toga me ne ništa ne interesuje“, zaključuje Timokova jedinica.
Trese, lupa, udara, ali mnogo manje i ispred televizora
Gorana Nojića je prethodno doneta zabrana prisustva publike na stadionima potpuno zatekla jer kao navijač koji nije propuštao ni jednu utakmicu Partizana sezonama unazad, nije mogao da „zamisli kako će sve to da izgleda“.
„Nisam mogao da prihvatim da će tako da se završi sezona u bilo kom sportu“, priseća se on.
- Koliko je Maradonino bogatstvo i ko su naslednici
- Markus Rašford: Golgeter koji nije zaboravio siromaštvo
Sezona se završila, a Partizan je zauzeo drugo mesto Superlige – iza Crvene zvezde, da bi zatim ispao iz evropskih takmičenja, izgubivši u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope od belgijske ekipe Šarloa.
Tu utakmicu je ispratio i Nojić, ovog puta u bašti restorana na istočnoj tribini stadiona Partizana sa ostalim navijačima.
Takvu praksu su navijači negovali tokom jesenjeg dela nove sezone, trudeći se da se njihov huk dopre do travnate površine, dok njihovi miljenici igraju.
„Tu može da stane ogroman broj ljudi, pa nastane potpuna ludnica gde niko ni ne gleda televizor, jer svi skačemo, pevamo, baklje se pale, udaraju bubnjevi“, opisuje Nojić atmosferu sa okupljanja, na kojima je bio svega nekoliko puta.
Kaže da mu je sa koronom i praznim tribinama opao elan sa kojim je uživo gledao Partizan.
„Čak i kada gledam derbi, pred čiji početak se godinama uvek naježim, nemam nikakav osećaj, ma kao da gledam revijalno prvenstvo.“
Navodi da se „patetična fraza“ da se „fudbal igra zbog navijača“ tokom korone pokazazala istinitom.
Ipak, Nojić nastavlja da prati prvenstvo, gledajući utakmice kod kuće, neretko sa prijateljima.
Kaže da ni tada osećaj ni drugačiji, te da za rezultat uopšte i ne haju.
„Gledamo utakmicu i tačno se vidi da niko od nas nije euforičan – baš nas briga, ionako se ova sezona ne računa“, dodaje Nojić osmehujući se.
Međutim, stara ljubav zaborava nema, pa Partizanove utakmice kod kuće, koristi za šetnju do stadiona.
„Tu si, deliš brigu sa Partizanom, ali sva ta zatvaranja oduzimaju i motiv, i želju, i osećaj za rezultatom jer koliko god da smo vatreni, on utiče na raspoloženje.
„Pobedio ili izgubio, nama je taj osećaj potpuno nestao“, zaključuje Nojić.
- Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi – sve tragedije fudbalske reprezentacije
- Rajan Gigs: Put legende Mančester Junajteda do klupe Velsa
Kako je bilo u svetu?
Tokom proleća su utakmice masovno bile otkazivane i odlagane širom sveta, a posle prva dva meseca pandemije, najhrabriji su odlučili da udare svojevrsnu kontru virusu.
Prvi su to uradili čelnici nemačke fudbalske Bundeslige, a takmičenje je nastavljeno 16. maja, uz prazne tribine na stadionima.
Ponegde su se, kao u Južnoj Koreji, organizatori dosetili da na tribinama stave lutke na naduvavanje za odrasle obučene u navijačke rekvizite, ali su kažnjeni zbog toga.
U Japanu su na tribine postavili robote.
Pred praznim tribinama je održan i završni turnir fudbalske Lige šampiona u Lisabonu kao i završnica Lige Evrope.
Ponegde su se, kao u košarkaškoj NBA ligi, organizatori dosetili, pa su uz teren poređali video bimove, a navijači se preko aplikacija uključivali u prenose.
„Odlazak na derbi u junu bio je besmislen“
Borisu Zastranoviću je u 2020. godini, u srpskom fudbalu najviše nedostajao „koncept odlaska na stadion“ – okupljanje pre utakmice, odlazak ka stadionu i ulazak u reku ljudi na Autokomandi.
„Kada su velike utakmice Crvene zvezde na stadionu Rajko Mitić, nekako ceo taj dan se u gradu oseća neka specifična atmosfera na svakom ćošku“, govori 26-godišnji Zastranović za BBC na srpskom.
Međutim, smatra da je odluka da se igra pred praznim tribinama opravdana s obzirom na epidemiološku situaciju.
Jedino mu je krivo, kaže, što ne može da isprati uživo Zvezdine evropske utakmice.
„Verujem čak da bi Zvezda igrala i Ligu šampiona da je bilo navijača, jer je i igračima potpuno drugačiji osećaj kada nema publike“
Bez obzira što je verni navijač Crvene zvezde, nije mu padalo na pamet da prisustvuje polufinalu Kupa Srbije protiv Partizana, u junu.
„Odlazak na derbi u onoj situaciji bio je besmislen, što se i kasnije po brojkama zaraženih ispostavilo da je bila loša odluka“, dodaje.
Kaže da je u trenutnim uslovima, preostala samo „televizija i praćenje analiza na internetu“.
Zbog preseljenja u Novi Sad na master studije, 2020. godine manje se viđao sa prijateljima sa kojima inače gleda Zvezdu.
„Nezavisno od prošle godine, isključivo nas troje, četvoro gledamo utakmice, nikako u većim grupama jer se te utakmice prate s više pažnje od drugih utakmica.“
Zbog toga i ne ide na sever Marakane da navija, već na druge tribine da „aktivno isprati svaki segment igre“, pa mu zato trenutno gledanje Zvezde preko televizora, ne pada teško.
- Dijego Maradona – jedna Božija ruka i dve magične noge
- Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
- Preminuo legendarni italijanski fudbaler Paolo Rosi
Fudbalska 2020. u Poljskoj
U poljskoj Ekstraklasi većina jesenjeg prvenstva je takođe odigrano bez publike.
„Drugačije je, liči na trening ili prijateljsku utakmicu i nema tih emocija, ali važno je da uopšte igramo jer to nam je ipak posao“, kaže za BBC na srpskom 31-godišnji Andreja Prokić, levo krilo Stala iz Mjeleca.
On je pre 10 godina iz fudbalskog kluba Turbina iz Vreoca otišao u Poljsku gde je prethodno igrao za Stal Žešov, Belhatov i Katovice.
Prvi registrovani slučaj zaraze korona virusom u Poljskoj potvrđen je početkom marta, da bi potom fudbalsko prvenstvo bilo obustavljeno sredinom meseca.
Ponovo su zaigrali početkom juna.
Prokić kaže da, iako više od dva meseca nisu trenirali, u preostalih deset kola posle karantina pružili su maksimum i naposletku zauzeli prvo mesto u ligi koje ih je posle 24 godine vratilo u Ekstraklasu.
„Ta borba nas je održala, atmosfera je bila dobra i nadali smo se, kao i navijači, da će i epidemija da prođe, pa da bude pun stadion.“
U trenutku kada su se plasirali u viši rang, u Poljskoj su popustili mere, pa su slavili u centru grada sa navijačima.
- Bob Marli – čovek koji je bio zaljubljen u fudbal
- Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
Međutim, početak nove sezone i povratak u Ekstraklasu umesto punog stadiona, dočekalo je nešto manje od 2.000 navijača Stala i to samo na utakmici protiv Gornjika Zabže.
Tadašnje mere, koje su ubrzo ukinute i vraćene prazne tribine, dozvoljavale su 25 odsto popunjenosti stadiona, a Stalov kapacitet je oko 7.000 mesta.
„Žao mi je što je takva situacija i što nisam mogao da istrčim pred 30.000 ljudi na Stadionu poljske armije protiv Legije ili pred punim stadionom u Mjelecu protiv Leha“, kaže srpski internacionalac.
Iako su jesenji deo prvenstva završili predzadnji, njegov tim je slavio protiv varšavskog kluba u poslednjem kolu, dok je u preposlednjem Prokić dao gol gorepomenutom Lehu iz Poznanja.
Na snimku meča vidi se da je isprva izostalo radovanje sa saigračima.
„To nije zbog korone, nego je u poljskoj ligi uveden VAR koji proverava svaki gol, pa svi prvo sačekamo da vidimo da li će da nam ga priznaju ili neće“, osmehujući se objašnjava Prokić, rodom iz Topole.
On se u novembru sa još petoricom saigrača zarazio koronom.
Deset dana je trajalo lečenje kod kuće, da bi pet dana posle toga odigrao prvu utakmicu.
„Ostavilo je traga to što nisam trenirao, a i pluća su me na toj utakmici mučila, pa sam izašao na poluvremenu.
„Posle te utakmice sam nastavio da treniram normalno i od naredne je već bilo sve u redu“, priseća se Prokić.
Smeta mu što širom Poljske normalno rade tržni centri, dok se ne dozvoljava ulaz na stadione, koji su na otvorenom.
„Mi ne možemo ni da se slikamo sa navijačem ako nema masku.“
Voleo bi da se situacija što pre normalizuje i da se navijači vrate na tribine, čime bi se poboljšala atmosfera na terenu, jer ona trenutno liči na „fudbal ispred zgrade gde se sve čuje“.
„Više bi emocija bilo na utakmici – i radosti i tuge, a i mislim da bi finansijski to sigurno bilo mnogo bolje“, kaže fudbaler.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
