Igor Mušić je direktor turističke agencije Trip Top iz Beograda.
Od 2014. godine, kada je osnovao agenciju, Mušić kaže da su beležili „konstantan rast i uspeh“.
„Ta priča se, nažalost, završila u martu“, kaže Mušić za BBC na srpskom.
Udruženje turističkih agencija (UTAS) i Asocijacija nezavisnih turističkih agencija (ANTAS) upozorili su da će zbog pandemije korona virusa koja je uslovila otkazivanje mnogih aranžmana bez posla ostati oko 4.000 turističkih radnika.
„Mi smo znali i upozoravali od kraja aprila, početka maja, da će, ukoliko ne bude neke direktne sektorske pomoći, mnogi ostati bez posla“, kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA).
- Srpski turizam u raljama korone: „Pandemija nas je gurnula na ivicu propasti“
- Letovanje kod kuće: Kako uživati u odmoru bez putovanja
- Zašto je mnogim Crnogorcima leto u vreme u pandemije „nikad ljepše“
Nema plana, ali ima želje za putovanjima
Optimistični nisu ni zaposleni iz Pera-Tursa u Zaječaru.
Kažu da je „trenutna sitacija takva da nije bitno da li se posluje u većem ili manjem mestu“.
„Celokupno poslovanje nam je pod znakom pitanja, jer zavisi od daljeg razvoja situacije s pandemijom“, kažu za BBC na srpskom iz Pera-Tursa, koji se pretežno bave organizacijom đačkih ekskurzija.
Dodaju da su sva zakazana putovanja otkazana ili pomerena za proleće 2021. godine, tako da „ništa ne mogu da planiraju“.
Pogledajte video: Let za nigde
U malo drugačijoj situaciji je Filip Milosavljević, vodič koji radi za Džangltrajb (Jungletribe).
Egzotična putovanja zamenio je obilascima po planinama u Srbiji.
Kaže da je išao i do Turske sa grupom turista i da se niko nije zarazio na tim putovanjima.
„Dugoročno rešenje jeste navikavanje na život u takozvanom novom normalnom„,
„Spremni smo da putujemo, jedva čekamo“, kaže Filip.
Dodaje da se od „njihovih putnika niko nije zarazio na tim putovanjima, niti imao neke posledice“.
I Milica Raković, zaposlena u agenciji Trip Top kao vodič za Maroko i organizatorka, kaže da je „situacija loša“.
Njene kolege koje se bave vođenjem grupa samo tokom sezone, takozvani „frilenseri“, sada uopšte nemaju posla.
„Oni više ne rade u turističkom sektoru već na građevinama, pijaci, drže privatne časove engleskog jezika“, kaže Milica.
Televizija N1 je u oktobru objavila prilog o 45-godišnjem Nišliji Dejanu Senćanskom, vlasniku jedne turističke agencije, koji je bio prinuđen da zbog manjka posla u turizmu počne da taksira.
Rešenje u poštovanju zaštitnih mera i otvaranju granica
Direktor turističke agencije Trip Top iz Beograda Igor Mušić kaže da bi branša mogla da opstane ukoliko se granice otvore i uvedu zaštitni protokoli kako bi ljudi nastavili da putuju.
Ali, naglašava, da bi veliku ulogu odigrao i uređeniji sistem državne pomoći.
„Za turizam i navike koju imaju naši potrošači izvesnost je velika stvar“,
„Sada svega imamo, ali nemamo izvesnost“, kaže Igor.
Tvrdi da su putnici koji koriste usluge njegove agencije uglavnom ljudi s prosečnim platama, koji, uz dobru organizaciju, uspevaju da otputuju u Meksiko, Japan, na Bali, da obiđu Evropu.
Zbog toga, ali i pogodnih uslova plaćanja koji oni nude, putnici bi imali vremena da se uklope u plan isplate, odnosno da formiraju budžet.
Sada to nije moguće, iz prostog razloga jer oni sada nemaju programe i formirane cenovnike.
„Ne možemo da znamo kakva će epidemiloška situacija biti za nekoliko meseci, kao ni naši partneri u inostranstvu“, kaže Mušić.
Planove u agenciji sada prave dva ili tri meseca unapred, ali to ne odgovara turistima sa prosečnim platama.
Oni daleka i skuplja putovanja ne mogu sebi da priušte, odnosno ne mogu da ušede novac za tako kratko vreme, dodaje.
- Korona virus i domaći turizam: Mogu li jezera, banje i bare da zamene more
- Hrvatska: Kako je virus korona uticao na svakodnevni život
- Kako se 2020. godine otkriva turizam u Albaniji
Šta kažu iz JUTE
„Mislim da nemamo bolji argument od toga da je promet u turističkom sektoru pao za 90 odsto“, kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija.
Dodaje da su u celoj zapadnoj Evropi države reagovale i davale neke dodatne subvencije i pomoć i da zaposleni u turizimu „nažalost, nisu imali tu privilegiju“.
O broju radnika koji su ostali bez posla kaže da će ih biti još više, jer se završila obaveza za zadržavanje radnika zbog pomoći države.
„Veliki broj agencija nije ni ušao u drugi krug za aplikaciju subvencija, jer su već bili iscrpljeni obavezama u ona tri meseca tokom obaveze zadržavanja radnika“, kaže Seničić.
Očekuje da će do nekog rešenja doći posle sastanka sa novom ministarkom turizma Tatjanom Matić.
„Nadam se da je ona obavila neke razgovore do sada i da će uskoro izaći s nekom idejom šta tu može da se uradi“, kaže Seničić.
Ako se to ne dogodi, upozorava polovina zaposlenih u turističkom sektoru moglo bi da ostane bez posla.
Ono što je najhitnije potrebno je finansijska injekcija koja bi bila bespovratna.
„To bi moglo da ugasi požar“, rekao je on.
- Čekao sedam meseci da vidi Maču Pikču i bio je jedini posetilac
- Maču Pikču: Drevni grad otvoren za posetioce posle osam meseci
- Kako izgledaju turističke atrakcije usred epidemije korona virusa
Kakvu pomoć je turistički sektor do sada dobio
Država je izdvojila 1,2 milijarde dinara kao direktnu pomoć za gradske hotele, rekao je u avgustu bivši ministar turizma, trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić.
On je rekao da je uslov za dobijanje 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi da hotelijeri ne otpuste više od 10 odsto radnika do kraja godine.
To bi u praksi značilo da ukoliko hotelijer prijavi da ima deset jednokrevetnih soba, dobiće 500 evra po sobi, odnosno ukupno 5.000 evra bespovratne pomoći.
Turističke agencije su predložile rešenje o zamenskim vaučerima za aranžmane, a Ministarstvo je to prihvatilo.
Međutim, Seničić kaže da je to „samo odlaganje obaveza turističkih agencija da te obaveze ispune ili da vrate novac do 1. januara 2022″.
Naglašava da su najveći problem bankarske garancije, odnosno njihova visina.
„Visina bankarskih garancija od 200 do 400 hiljada evra je nedostižan iznos za većinu turističkih agencija.
„Ti iznosi osiguranja koji su uvedeni početkom ove godine su neracionalni, to su najveći iznosi u Evropi.
„Ni u Nemačkoj nemate minimalnu polisu osiguranja od 200 do 400 hiljada evra“, ukazuje Seničić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
