Kosovo: Policajac ubijen u selu Banjska, a zatim i tri napadača u sukobu koji je usledio

Pripadnik kosovske policije i trojica naoružanih muškaraca, za koje Beograd potvrđuje da su Srbi, poginuli su tokom opsade srpskog pravoslavnog manastira u selu Banjska, na severu Kosova.

Dok Priština i Beograd razmenjuju optužbe, međunarodni zvaničnici traže hitnu obustavu sukoba i povratak dijalogu koji svih ovih godina ne daje velike pomake.

Kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da se vlast obračunava sa „teroristima iza kojih stoji Beograd“, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužuje Kurtija da mu je „jedini cilj da Srbiju uvuče u sukob sa NATO“.

U akciji kosovske policije u manastiru Banjska u nedelju su ubijena tri naoružana muškarca, a još nekoliko je ranjeno.

Vlasti u Prištini navode da je uhapšeno šest ljudi, a oni su osumnjičeni za „teška dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Kosovo“, saopštilo je Specijalno tužilaštvo u Prištini.

Sukob u manastiru Banjska je počeo nakon što je u severnom delu Kosovske Mitrovice, kako navodi Priština, napadnuta policijska patrola i ubijen policajac Afrim Bunjaku, a još dva policajca su ranjena.

Priština tvrdi da su se napadači potom sakrili u manastir Banjska da bi kosovska policija potom opkolila objekat Srpske pravoslavne crkve u potrazi za napadačima, a kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželal Sveklja opisao je akciju kao „operaciju čišćenja“.

Navodno je u jednom trenutku tamo bilo zabarikadirano oko 30 naoružanih ljudi.

Kosovska policija je u nedelju uveče saopštila da su u razmeni vatre „ubijena tri napadača“ i da je pronađena i zaplenjena „velika količina oružja“.

• Vučić posle sastanka sa Kurtijem u Briselu: „Neuspešni razgovori“
• Miroslav Lajčak tvrdi da je sa zamenikom kosovskog premijera postigao dogovor o deeskalaciji na severu Kosova
• Makron i Šolc o Kosovu: Rešenje krize su novi izbori u opštinama na severu, uz učešće Srba

Kosovski premijer Aljbin Kurti okrivio je za upad „kriminalce koje sponzoriše Srbija“, rekavši da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd“.

Predsednik Srbije Vučić je uzvratio, okrivljujući Kurtija za višemesečne „provokacije“.

U nedelju uveče, u vanrednom obraćanju, Vučić je rekao da je ubistvo „apsolutno za osudu“, ali je naglasio da je jediuni krivac za incidente Kurti.

„Njegova jedini cilj je da nas uvuče u rat sa NATO-om i to je jedino što radi ceo dan. To je njegova životna želja“, kaže Vučić.

Poslednje događaje opisao je kao „jedan od najtežih dana za našu zemlji i za naš narod od 2004. i 2008. godine“.

„Srbi su se pobunili ne želeći da trpe teror Aljbina Kurtija,“ rekao je Vučić, dodajući da je ubistvo albanskog policajca za osudu.

Napad na kosovsku policiju je osudio Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.

„Sve činjenice u vezi sa napadom moraju biti utvrđene i svi odgovorni za napad treba da budi izvedeni pred lice pravde.“

On je upozorio da su životi nevinih ljudi u okolini manastira Banjska ugroženi i da je neophodno zaustaviti napad na policiju.

Borelj je razgovarao telefonom sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Šta je prethodilo najnovijem incidentu?

Ovaj oružani okršaj na severu Kosova dešava se pet meseci posle sukoba između Srba i pripadnika kosovskih bezbednosnih institucija, u gradovima u kojima su postavljeni albanski gradonačelnici posle bojkota lokalnih izbora.

Tokom nasilnih demonstracija u Zvečanu 26. maja povređeno je 50 Srba i 30 pripadnika NATO snaga.

Do novih nesuglasica došlo je 14. juna, kada su srpske bezbednosne snage uhapsile trojicu kosovskih policajaca.

Oni su uhapšeni u uniformama i sa oružjem na teritoriji centralne Srbije, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, dok su prištinske vlasti tvrdile da je to bilo na teritoriji Kosova.

Trojica muškaraca su 12 dana kasnije puštena da se brane sa slobode, a terete se da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, navodi se u saopštenju te institucije.

• Vučić posle sastanka sa Kurtijem u Briselu: „Neuspešni razgovori“
• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“

Predstavnici Srbije i Kosova pregovaraju već godinama o normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca, ali i pored potpisanih sporazuma u Briselu i Ohridu nije došlo do napretka.

Pregovori pod okriljem Evropske unije su „neuspešno završeni“ prošle nedelje u Briselu, jer kosovski premijer Aljbin Kurti nije bio spreman da prihvati ponuđeni kompromis, rekao je Aleksandar Vučić.

Šef diplomatije EU Žozep Borelj istakao je da Kurti nije bio spreman za započinjanje „procesa ka uspostavljanju Zajednice srpskih opština (ZSO), već je insistirao na de fakto priznanju Kosova“.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla da je Priština još 1. juna jasno stavila do znanja da je Kosovo spremno da organizuje nove izbore u četiri opštine na severu, ali i da traži međunarodne garancije da se Vučić „neće ponovo mešati u izbore druge zemlje“.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]