Kosovski izbori: Srbi van Srpske liste ili „Tačijevi Srbi“

U trku za 10 mesta u kosovskom parlamentu, koliko je zakonski određeno za predstavnike Srba, na parlamentarnim izborima 6. oktobra ulaze pored Srpske liste i koalicija Sloboda, Partija kosovskih Srba (PSK) Aleksandra Jablanovića i Srpska liberalna stranka (SLS) Slobodana Petrovića.

Kako Srpska lista ima otvorenu podršku Vlade Srbije, tako njihove političke protivnike Beograd vidi kao „poslušne i podobne Srbe“, dok su ih ranije garniture vlasti u Beogradu nazivali i „Tačijevim Srbima“, što je bio pogrdan naziv za političare koji su integrisani u kosovske institucije.

U aktuelnom sazivu kosovskog parlamenta, devet poslanika ima Srpska lista, dok je jedan mandat na izborima 2017. godine osvojila SLS.

Podršku Vladi premijera Ramuša Haradinaja tada, dalo je svih deset predstavnika srpske zajednice.

• Tri stvari koje treba da znate o izborima na Kosovu
• Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu 6. oktobra

Ko su Srbi van Srpske liste?

U najkraćem, to su srpski političari s Kosova, koji uglavnom žive i rade južno od Ibra.

Ibar je reka na Kosovu koja razdvaja severni deo u kome su četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, od južnog dela gde Srbi žive u manjim opštinama, koje nisu teritorijalno povezane – enklavama, i okružuju ih mesta sa većinskim albanskim stanovništvom.

Koaliciju Sloboda čine Progresivno demokratska stranka Nenada Rašića i Nova partija Kosova Dragiše Mirića, a na njihovoj listi su i nezavisni kandidati Rada Trajković i Slaviša Petković.

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za RTS, pozivajući Srbe na Kosovu da glasaju za Srpsku listu, poručio da „poslušni i podobni Srbi priznaju najnoviju državu Kosovo“, i direktno u nastavku apostrofirao Radu Trajković, ona za BBC kaže da „prostor Kosova i Metohije ne može da bude nezavisan“.

„Nezavisno Kosovo bi možda napravilo neku stabilizaciju kod Albanaca, ali ne i kod Srba.

„Kada bi Srbi ostali bez Kosova, tog trenutka počela bi strahovita destabilizacija koja bi onda ceo region uvela u to“, ističe Trajković.

Najverovatnije bi se, smatra, pojavili pokreti i nelegalne strukture za vraćanje KiM. To bi bio put u dalje sukobe.

„Dvadeset godina od odlaska srpske vojske i policije, Kosovo se drži za jedan konac. Da li je to metafizika ili božija promisao, kako ja mislim, ali Kosovo ne može da se odvoji od Srbije. U tom kontekstu treba da razumeju i Albanci i Srbi“, izričita je Trajković.

Smatra da bi i podela ili razgraničenje, koje je Vučić pominjao u više navrata, doveli do destabilizacije.

„Suštinski podela je projekat velike Albanije. Zar Srbiji odgovara da u komšiluku ima i da se graniči sa `velikom Albanijom`. To je krajnje antisrpski projekat“.

Kao moguće rešenje predlaže „status kvo ili koegzistenciju Kosova i Srbije unutar institucionalnih veza“, koje bi održavali Srbi s prostora KiM sa Srbijom – obrazovne, zdravstvene, socijalne i sve ostale.

Izloženi pritiscima

Predlaže i rad na zajedničkom upravljanju određenim privrednim postrojenjima – kao što su Gazivode, Trepča, koji su delom na Kosovu, delom u centralnoj Srbiji.

„Zajednička rukovodstva bi vratila red i rad u ta postrojenja, radila bi na suživotu i pomirenju.

To bi funkcionisalo u nečemu što je regionalno ujedinjavanje zapadnog Balkana, kroz projekte regionalizacije – prostora bez granica, gde bi popravljanje života i mir bili budućnost, uz garancije koje bi nam davao NATO“, navodi ona.

Kampanju je započela sa mesta gde je ubijen Oliver Ivanović januara 2018. u Kosovskoj Mitrovici – jedan od lidera Srba sa Kosova, uz izvinjenje njegovoj porodici koja je zatražila da se ime Olivera Ivanovića ne koristi u predizbornoj kampanji.

Za to ubistvo još niko nije odgovarao, a kosovsko tužilaštvo i dalje vodi istragu.

Kasnije je za list Danas izjavila da su joj „neki ljudi, iz netransparentnih krugova, ponudili kopiju kasete ubistva Olivera Ivanovića“.

„Rečeno mi je da je jedna kaseta data nekima iz vlasti, a druga je ponuđena meni. Rekla sam da ja niti uzimam, niti dajem pare i da bi te dokaze ukoliko ih imaju trebalo da ponude tužiocu Sulji u Prištini“, kaže Trajkovićeva.

Za života, ona i Oliver Ivanović su, kaže, bili „politički neistomišljenici, ali sa jedinstvenim političkim ciljevima“.

Par dana pred izbore reakciju je izazvao spot ove koalicije na albanskom jeziku u kojem Nenad Rašić poziva građane da glasaju za njih i tako se „zajedno odreknu političkog monstruma koji se zove Srpska lista“.

„Spot je vrhunac političkog besmisla i moralnog sunovrata onih koji se lažno predstavnjaju kao srpski predstavnici,“ regovala je Srpska lista.

Tokom kampanje, i u nastavku, kako kaže Trajković, ta koalicija trpi brojne pritiske.

„Moramo kampanju da vodimo noću, kad nas niko ne vidi, da kontakte sa biračima obavljamo najnetransparentnije, ne smemo da se javimo i da se viđamo preko dana, jer se preti, a i konkretno se radi na oduzimanju sredstava, posla“.

„Šta hoće od nas da naprave – mumificirane robove koje predvodi grupa Srpske liste, grupa polupismenih ljudi?“, upitala je ona.

Ko je Rada Trajković?

• Predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba i profesorka Medicinskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
• Rođena je 8. marta 1953. godine u Podujevu
• Diplomirala je na Medicinkom fakultetu u Prištini
• Posle specijalizacije magistrirala je u oblasti otorinolaringologije. Doktorirala je na ranom otkrivanju raka grla.
• Tokom devedesetih bila je članica Srpske radikalne stranke i njihova poslanica, a kratko vreme tokom 1998. i savezna ministarka za brigu o porodici kada se žestoko posvađala sa liderom stranke Vojislavom Šešeljem
• Do bombardovanja 1999. živela je u Prištini, radila u tamošnjem Kliničko-bolničkom centru da bi se tada preselila u Gračanicu – gde radi u domu zdravlja.
• Bila je u privremenim institucijama Kosova, a kasnije i poslanica u kosovskom parlamentu.

Da su ovu kampanju obeležili pritisci žalio se i lider SLS Slobodan Petrović.

On nije odgovorio na pozive BBC na razgovor uoči izbora, ali je ranije za televiziju N1 izjavio da je „problem srpske zajednice u tome što država Srbija prema svom narodu na Kosovu ne vodi nacionalnu, već stranačku politiku“.

Srbija – majka i maćeha

Kaže, to nije slučaj samo sada, mada je trenutno izraženije i brutalnije nego ranije.

Na poziv Srpske liste na „jedinstvo, da svi pod jednom kapom složno, sledeći politiku Aleksandra Vučića, izađu na izbore“, Petrović je kratko odgovorio – „taman posla“.

„To jednoumlje koje prevladava, najveća je opasnost za srpsku zajednicu“, istakao je.

Jako je važno, dodaje, da se svakome da pravo da kaže ono što misli.

„I ono što bi bilo najlogičnije je da se država Srbija, koja je u srcu svakog Srbina ovde, ne ponaša na način majke i maćehe…“

Slađana Đokić, koja kao glavna tehničarka pri KBC Priština u Lapljem Selu radi više od 20 godina, suspendovana je sa posla, navodno, sa izmišljenim obrazloženjem.

Veruje da je pravi razlog njene suspenzije to što je njena ćerka Sandra na listi Samostalne liberalne stranke iz Gračanice.

Đokić je za N1 rekla da je direktor Doma zdravlja od nje zatražio da utiče na ćerku da se povuče sa liste te stranke i pređe u Srpsku listu, dok za slične pretnje Srpska lista optužuje njih.

Predizborna kampanja SLS na Kosovu sprovodi se od „vrata do vrata“, ipak, ova partija na Severu nije vidljiva, piše Kossev.

Kako objašnjavaju, od 2013. zbog ubistva njihovog kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice, Dimitrija Janićijevića, kao stranka su doneli odluku da ne učestvuju na lokalnim izborima na Severu Kosova dok se ne pronađu počinioci tog zločina.

Inače, SLS je osnovana 2006. godine u Gračanici. Na izborima su prvi put učestvovali 2007. i od tada su parlamentarna stranka.

Povodom proslave 10 godina postojanja stranke, SLS je čestitku dobila i od šefa Kancelarije za KiM Marka Đurića, prenosi ovaj portal sa severa Kosova.

Ko je Slobodan Petrović?

• Rođen 21. decembra 1969. u Prištini.
• Oženjen je i advokat po struci.
• Srpsku liberalnu stranku osnovao je 2006. godine.
• Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Kosova tokom dva saziva 2007-2010 i 2015-2017., a potpredsednik vlade i ministar za lokalnu samoupravu Kosova bio je od 2011. do 2014.
• Tokom 2013. bio je član prištinske delegacije tokom pregovora u Briselu.

Dvosmernu saradnju sa predstavnicima Srpske liste imao je i lider Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović.

Do Srpske liste i nazad

On je osnivač i prvi predsednik Srpske liste u periodu od 2014. do 2016. godine.

Sopstvenu stranku PKS formira 2017. i to tako što je čitav pokrajinski odbor Pokreta socijalista Aleksandra Vulina preveo u nju, a on postaje predsednik.

Partija najjače uporište ima u Leposaviću.

„Partija kosovskih Srba građanima nudi promene, promene koje su tekovina 21. veka, koje podrazumevaju punu političku slobodu i pravo da Srbi biraju svoje predstavnike bez pretnji i pritisaka i bez uticaja sa strane, obračun sa korupcijom i kriminalom u našim sredinama“, kaže Jablanović za BBC.

Kampanja po praksi i pravilima koje diktira Beograd i Srpska lista, teče u otežanim uslovima.

„Državna televizija TV Most iz Zvečana u potpunosti je zatvorena za sve srpske partije izuzev Srpske liste“, dodaje.

Pokušaće, kaže, da unaprede uslove u zdravstvenim ustanovama i obrazovnim ustanovama i obezbediće uslove za školovanje što većeg broja mladih Srba sa Kosova na zapadu.

Na Kosovu, navodi Jablanović, od 1999. postoji Srbima nametnuta realnost, koju su kreirale neke od najmoćnijih država sveta – u kojoj se mora pronaći mesto za srpski narod i njegov nesmetani opstanak i razvoj.

„U tom cilju Srbima će biti neophodna pomoć i podrška kako Beograda tako i važnih međunarodnih činilaca koji su, istini za volju, i glavni kreatori bitnijih procesa na samom Kosovu.

„Signali sa terena jasno govore da smo još jako daleko kao narodi da se dogovorimo i u interesu zajedničke budućnosti odredimo kurs kojim treba da se krećemo i kojim bi bio i određen status Kosova u odnosu na Srbiju i obrnuto“, zaključuje on.

Ko je Aleksandar Jablanović

• Rođen 25 septembra 1980. u Kosovskoj Mitrovici.
• U biografiji navodi da je osnovnu i srednju školu završio u Leposaviću, a Pravni fakultet u Beogradu.
• Potpredsednik opštine Leposavić bio je 2009. – 2011.
• Predsednik Upravnog odbora Studentskog centra Priština u Kosovskoj Mitrovici bio je od 2012 do 2016.
• U Skupštini Srbije bio je narodni poslanik od aprila do decembra 2014.
• Ministar u Vladi Kosova 2014. – 2015. a zatim državni sekretar Ministarstva za rad od 2015 do 2017. godine.
• Na ovo mesto Jablanović je podneo ostavku nakon hapšenja njegovog rođenog brata koji je bio osumnjičen za trgovinu narkoticima. U trenutku hapšenja, Jablanovićev brat je bio u službenom automobilu Ministarstva za rad.
• Tokom 2017. mediji su preneli da je iz vatrenog oružja pucano na zgradu Centra za socijalni rad u Leposaviću i kabinet gradonačelnika te opštine Dragana Jablanovića (Aleksandrovog oca), gde su smeštene prostorije njihove stranke PKS, preneo je Kossev.
• U narednom periodu, Srpska lista tvrdila da je Jablanović uhapšen nakon što je upotrebio oružje, što je Jablanović demantovao.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]