Mazarov mali motocikl toliko je natrpan plastičnim kantama sa benzinom da jedva ima mesta da sedne.
Njegov trošni motocikl nosi pet kanti za naftu od 70 litara, koje teže ukupno 272 kilograma.
Gorivo visi nesigurno sa strane, vezano konopcima i sajlama.
Kupio ga je na pijaci za gorivo na otvorenom u Mastungu, u Beludžistanu, najvećoj i najsiromašnijoj pakistanskoj pokrajini, gde živi.
Pikapovi prepuni plastičnih kanti nose gorivo tamo da ga prodaju, krijumčarivši ga preko granice iz Irana.
Iako se ilegalno trgovina naftnih derivata iz Irana u Pakistan odvija decenijama, čini se da se poslednjih meseci pojačava kao posledica američko-izraelskog rata protiv Irana.
Kada je rat u značajnoj meri omeo protok nafte kroz Ormuski moreuz, cene goriva su skočile u nebesa, povećavši potražnju u Pakistanu za jeftinijim prokrijumčarenim benzinom i dizelom iz Irana.
Kao i hiljade krijumčara u Beludžistanu, Mazar, čije smo ime promenili radi njegove bezbednosti, prevozi gorivo do drugih pijaca na otvorenom i nezvaničnih benzinskih pumpi.
Sprema se da prevali 350 kilometara kroz jedan od najtoplijih regiona na Zemlji da bi dovezao gorivo u susednu pokrajinu Sind.
Temperature u Beludžistanu mogu da dosegnu i 50 stepeni Celzijusovih, zbog čega plastične kante bubre i mekšaju.
Ako naprsnu ili poklopac procuri dok Mazar vozi, postoji rizik da se gorivo zapali ili čak eksplodira.
Krijumčari redovno ginu na ovaj način.
A tu su i druge opasnosti.
Decenijama su se vodili sukobi u Beludžistanu između pakistanskih snaga i pobunjeničkih separatista koji zahtevaju veću autonomiju.
Usled sukoba, nestale su hiljade ljudi, tvrde aktivisti.
„Radimo ovo zato što nemamo nijednu drugu opciju“, kaže Mazar za BBC Svetski servis.
„Vreme je vrelo, cene rastu, a mi provodimo dane i noći na putu.“
Tačne razmere krijumčarskih operacija nisu poznate, ali 2024. godine japanski novinski sajt Nikei Azia izvestio je da se u procurelom izveštaju pakistanskih obaveštajnih službi procenjuje da se godišnje iz Irana u Pakistan prokrijumčari gorivo vredno milijardu dolara.
U maju ove godine, pet velikih pakistanskih naftnih rafinerija reklo je da se prekogranični protok naftnih derivata pojačava i poslali su pismo vladi pozivajući je da interveniše.
Nedavno je i Savetodavni odbor naftnih kompanija, koji zastupa pakistansku naftnu industriju, pisao vladi da kaže kako je zvanična prodaja benzina za ovo doba godine dostigla najniži rezultat u poslednjih 27 godina, delom zbog rasta krijumčarenja goriva.
Mazar, koji je u poznim tridesetim, jedini zarađuje u velikoj porodici i živi sa detetom i mnogo braće.
On kaže da je postao krijumčar goriva pre tri, četiri meseca kad je suša dovela do toga da više ne može da obrađuje zemlju.
On je jedan od 2,4 miliona ljudi u Beludžistanu, za koje se procenjuje da učestvuju u krijumčarenju goriva između Irana i Pakistana, prema procurelom izveštaju pakistanske obaveštajne službe koju je video Nikei Azia.
Krijumčarenje goriva je ilegalno u Pakistanu, a kazne variraju od novčanih sve do zaplene vozila u manjim slučajevima i zatvorskih kazni za krupnije operacije.
Fida Husain Dašti, bivši predsednik Privredne komore Kvete u Beludžistanu, tvrdi da je to ključno za privredu regiona zato što ima veoma malo prilika za posao.
- Šta bi moglo da poremeti sporazum Amerike i Irana
- Diplomatija visokih uloga: Kako je Pakistan postao domaćin pregovora Amerike i Irana
- Objašnjenje sukoba Pakistana i Avganistana
Graničeći se sa Iranom na zapadu i Avganistanom na severu, Beludžistan prekriva oko 44 odsto pakistanske kopnene teritorije, ali u njemu živo samo šest odsto stanovnika.
Iako je bogat mineralima, nivo siromaštva sličan je kao u nekim od najsiromašnijih delova sveta, što je izvor velikog nezadovoljstva u regionu.
„Ljudi su bespomoćni i nemaju drugog izbora“, kaže Dašti, koji tvrdi da je pakistanska vlada trebalo da uradi više na stvaranju prilika za zaposlenje u regionu.
„Čak i student koji diplomira iz društvenih nauka završi u naftnom biznisu.“
Irfan, čije ime je takođe izmenjeno radi njegove bezbednosti, kaže da nema drugog posla koji bi mogao da radi zbog njegovog invaliditeta.
Otkako se zarazio dečjom paralizom, pokretljivost jedne noge i jedne ruke mu je značajno ograničena.
I on krijumčari već nekoliko meseci.
Prevozi dizel jer je bezbedniji od benzina i manje je verovatno da će se zapaliti.
„Ne mogu da prevozim benzin jer šta ako se zapali? Ako ne mogu da ustanem, dobiću gadne opekotine“, kaže on.
Politika koja stoji iza operacija krijumčarenja je komplikovana, naročito zato što je Pakistan posrednik u pregovorima Irana i SAD dok traže rešenje za trajno okončanje neprijateljstava.
Pakistan je u različitim periodima zaustavljao ilegalnu trgovinu, ali bi nivo krijumčarenja ponovo skočio.
Teško ga je zaustaviti potpuno, zato što je teško nadzirati zabite delove 900 kilometara duge granice.
Pakistanska vlada svesna je i da je za mnoge u Beludžistanu ovaj rad slamka spasa.
Uz to, naftne kompanije ne isporučuju gorivo u neka mesta u regionu, zbog troškova prevoza, bezbednosnih rizika i konkurencije jeftinijih prokrijumčarenih proizvoda.
Iran za krijumčarenje krivi kriminalne grupe, koje mogu da kupuju gorivo jeftinije zato što režim prodaje benzin i dizel po subvencionisanim cenama iranskim građanima.
„Glavni trafikanti ili su deo ili su tesno povezani sa Islamskom revolucionarnom gardom“, kaže Pedi Džin, iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koja nadzire ilegalna tržišta.
Njihov cilj je „naravno, da izbegnu sankcije koje im je uvela Amerika“, objašnjava.
Dodaje da veruje da grupe povezane sa režimom sada pokušavaju da prokrijumčare više goriva kako bi iskoristile rast cena izazvan ratom.
BBC je zatražio od iranske vlade da prokomentariše navode da je upletena u krijumčarenje goriva.
Nije odgovorila.
Pogledajte video: Kako je živeti na 52 stepena, u jednom od najtoplijih mesta na planeti
‘Izbio je rat i mi smo propali’
Nekoliko krijumčara je reklo za BBC da zvaničnici i snage bezbednosti u Pakistanu žmure nad svim ovim u zamenu za mito.
Pakistanska vlada negira da bilo koje njeno ministarstvo ili snage bezbednosti učestvuju u krijumčarenju goriva.
Pakistanski premijer Šehbaz Šarif naložio je policiji da zaustavi krijumčarenje goriva i snage bezbednosti su zaplenile prošle godine gorivo u vrednosti od otprilike 1,3 milijarde pakistanskih rupija (skoro pet miliona dolara), navodi vlada.
Mazar kaže da je rat podigao troškove njegovog rada.
Cena koju on plaća za prokrijumčaren benzin je porasla, ali je količina koju prodaje je ostala ista.
Kad se odbiju troškovi kupovine benzina, hrane i iznajmljivanja motocikla, nekada je zarađivao 5.000 rupija (15 evra) dnevno, ali to je spalo na 3.000 rupija (deset evra), otprilike dvostruko više od minimalne pakistanske plate.
„Izbio je rat i mi smo propali“, kaže on.
Dok Mazar i njegova grupa od 11 motociklista napuštaju distrikt Mastung u Beludžistanu da bi pošli kući, oni uleću u toplotnu oluju – produženi toplotni talas koju podrazumeva peščane oluje.
Upitan za rizike od povreda i čak smrti, Mazar kaže: „Ne brinem se za to.“
„Moraću jednog dana da umrem svakako. Mogao bih da umrem sada. Ko zna?
„Ta odluka je na Alahu, da li će mi oduzeti život ili će me pustiti da živim.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Selo u kojem suniti i šiiti dele sve, pa i džamiju
- Zašto je Kašmir izvor sukoba Indije i Pakistana
- Zašto raste broj obolelih od dečije paralize u Avganistanu i Pakistanu
- Avantura orla Feliksa: Krijumčari tražili otkup, a on se uz pomoć vojske vratio iz Libana u Srbiju
- Migranti i Balkan: Koliko vredi ljudski život
- Život na kocki: Opasan posao kolbara u Iranskom Kurdistanu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
