Na fotografijama koje je objavila kineska policija vidi se kako policajci drže muškarca i ženu u lisicama ispred granične ograde.
Njih dvoje upravo su izručeni iz Mjanmara, kao poslednje u nizu hapšenja optuženih za vođenje centara za prevaru u gradu na severoistočnoj granici sa Kinom.
Reč je o Mingu Guopingu i Ming Ženžen, sinu i unuci jednog od najmoćnijih gospodara rata koji je vodio grad Laukaing poslednjih 14 godina.
Iznenadna eskalacija sukoba u Mjanmaru označila je kraj kineske mafije – „četiri porodice“, kao u Kumu– u ovom ozloglašenom pograničnom gradu kojim vlada bezakonje.
- Kako je uhapšen najtraženiji italijanski mafijaški bos
- Mafija na Siciliji i u Americi i danas duboko povezana
- Virtuelni rat – kineski patriotski blogeri udaraju na Zapad
- Luksuzni zatvor ozloglašene venecuelanske bande
U isto vreme kad je kineska policija prošlog četvrtka objavila fotografije para u lisicama, zvanične vojne vesti u Mjanmaru objavile su fotografije autopsije na telu šezdesetdevetogodišnjeg muškarca.
Bio je to gospodar rata lično – Ming Suečang – koji je, saopštila je vojska, oduzeo sebi život kad je uhvaćen, iako je to objašnjenje koje je naišlo na skepsu kod mnogih.
Bio je to neslavan kraj izuzetne priče koja je započela u danima rata i revolucije, ali se pretvorila u priču o drogi, kocki, pohlepi i makivajelističkom rivalstvu.
Četiri porodice
Ming Suečang je bio desna ruka Baija Suočenga, koji je vodio jednu od porodica.
Pod njima je zabiti, osiromašeni Laukaing pretvoren u raskalašni kockarski centar sa raskošnim neboderima i poročnim četvrtima crvenog fenjera.
Iako moćni, Mingovi nisu bili deo ove tražene liste četiri porodice – preostale tri porodice predvodili su Vei Čaoren, Liu Guosi i Liu Žengsijang.
Isprva izgrađen da bi iskoristio kinesku potražnju za kockanjem, koje je ilegalno u Kini i mnogim drugim susednim zemljama, kazina Laukainga izrasli u unosni paravan za pranje novca, trafiking i desetine centara za prevare.
Procenjuje se da je u ove centre za prevare privučeno više od 100.000 stranih državljana, od kojih su mnogi Kinezi.
Oni su tamo praktično bili zatočeni i prisiljavani da rade prekovremeno, vodeći sofisticirane onlajn prevare koje pogađaju žrtve širom sveta.
Ming Suečang je vodio jedan od najozloglašenijih centara, zvan Vila Pritajeni tigar.
On je navodno vodio i lokalnu policijsku službu, koja se, iako je nosila redovnu uniformu mjanmarske nacionalne policije, praktično ponašala kao privatna vojska, jedna od nekoliko koje su sprovodile zakone četiri porodice u Laukaingu.
U septembru, Kina je pojačala pritisak na sve grupe da ti centri za prevare budu zatvoreni i da im predaju ljude koji tamo rade.
Međutim, porodica Ming je pružila otpor.
Prema nekim procenama, kroz kazina svake od porodica prolazilo je svake godine nekoliko milijardi dolara.
Bio je to ogroman biznis da bi ga se tek tako odrekli.
Porodice su takođe održavale tesne veze sa mjanmarskom vojskom, a Mingovi su možda verovali da su zaštićeni, čak i od zahteva iz Kine, koja je dugo imala veliki uticaj u ovoj pograničnoj oblasti.
Pekinški faktor
U ranim satima 20. oktobra, grupa prevaranata prebačena je iz Vile Pritajeni tigar, verovatno u iščekivanju racije kineske policije na centar za prevaru.
Jedan broj radnika, za koje se kaže da ih je bilo između 50 i 100, pokušao je da pobegne, a čuvari centra su otvorili vatru, ubivši ih nekoliko.
Prema nekim svedočanstvima, među kineskim policajcima bilo je i kineskih policajaca na tajnom zadatku.
To je dovelo do upućivanja pisma sa oštrom protesnom notom iz kancelarije lokalne vlade u susednoj kineskoj pokrajini – i najavu naloga kineske policije za hapšenje četvoro pripadnika porodice Ming.
Vidno nezadovoljstvo Kine zbog nespremnosti ili nesposobnosti mjanmarske vladajuće hunte da zauzda saveznike u Laukaingu podstaklo je tri pobunjeničke vojske, koje sebe nazivaju Bratski savez, da pokrenu napade na vojsku krajem oktobra.
Kina je u prošlosti uvek pozivala na uzdržanost kako bi održala mir na granici, ali njena potreba da zauzda dobro finansirane i dobro naoružane porodice u Laukaingu čini se da je promenila njene prioritete.
Pobunjenici kažu da je njihov cilj da eliminišu centre za prevare i podrže širu opozicionu kampanju za svrgavanje vojnog režima koji je preuzeo vlast 2021. godine.
Ali u Laukaingu sukob je više ličio na osvetu, koja korene vuče još od dana Hladnog rata.
Kum(ovi) Laukainga
Četiri porodice su dugovale kontrolu nad Laukaingu nikom drugom do Min Aung Hlaingu, vojnom komandantu koji je predvodio puč 2021. godine, a i dalje vodi vojnu huntu.
Godine 2009, Min Aung Hlaing je predvodio vojnu operaciju za svrgavanje tada glavnog gospodara rata u Laukaingu, borca veterana Penga Điašenga.
On je želeo da postavi saveznike u skladu sa potrebama tadašnjih vojnih vlasti, koje su u ono vreme vršile pritisak na mjanmarske etničke pobunjeničke grupe da se preobraze u provladine takozvane pogranične snage.
Većina je odbila, među njima i Peng, iako je vojska obećala da će im zauzvrat biti dozvoljeno da nastave da zarađuju novac od ilegalnih poslova kao što su narkotici.
Peng je bio deo generacije gospodara rata u državi Šan koji je isplivao u haosu nakon sticanja nezavisnosti Mjanmara, kad autoritet centralne vlade nije sezao do većine graničnih oblasti.
Izuzetno siromašna, zabita i neplodna, država Šan je kao jedinu ekonomiju imala uzgajanje opijuma.
Postala je najveći svetski proizvođač i finansirala je razne pobunjeničke grupe.
Peng je započeo kao komandant u burmanskoj Komunističkoj partiji koja je uživala podršku Kine, ali se pobunio 1989. godine kad je kineska pomoć prestala, rasparčavši burmansku Komunističku partiju u nekoliko oružanih pobunjeničkih grupa.
To je bilo vreme kad se mjanmarska vojna vlast osećala ranjivo.
Upravo je malo pre toga, 1988. godine, brutalno ugušila pobunu naroda – ustanak u kom se Aung San Su Ći prvi put nametnula kao liderka opozicije.
Zabrinuti zbog mogućeg saveza između razvijenih etničkih pobunjeničkih grupa i opozicionog pokreta, generali su brže-bolje sklopili primirje s pobunjenicima, dajući im odrešene ruke da vladaju svojim teritorijama kako im drago.
Peng je počeo da razvija Laukaing kao kockarski centar, nakon što se našao pod pritiskom da smanji poslovanje sa narkoticima koje je finansiralo njegove operacije.
Ali kad je 2009. godine odbio zahtev vojske da pretvori snage u pograničnu stražu, Min Aung Hlaing je ubedio Baija Suočenga, Pengovog tadašnjeg zamenika, da se pobuni protiv njega.
Peng je proteran u Kinu.
Kazina su ostala izrešetana mecima, mada su posvećeni kockari nastavili da se kockaju tokom čitavog trajanja borbi.
Bai i preostale tri porodice preuzeli su upravljanje kazinima.
Uz bliske veze sa vojskom, razvili su razgranate poslovne mreže u Mjanmaru, sa udelom u rudarstvu, energetici, infrastrukturi i kazinima u drugim zemljama kao što je Kambodža.
Uspostavili su veze sa organizovanim kriminalnim mrežama u Makau i jugoistočnoj Kini.
Laukaing je poprimio karakter uzavrelog grada na Divljem zapadu, gde je sve moguće i na prodaju.
Bilo je povremenih vatrenih okršaja između rivalskih centara za prevare, a moćnici su držali lavove i tigrove kao kućne ljubimce.
Ali veliki deo Pengove pobunjeničke vojske, MNDAA, ostao mu je lojalan.
On je 2015. godine pokušao da preotme Laukaing od četiri porodice, ali nije uspeo.
MNDAA je potom sklopila savez sa drugim oružanim grupama u Šanu.
Kad je Peng umro prošle godine, u 91. godini, dobio je raskošnu sahranu dostojnu mafijaškog dona, kojoj je prisustvovala većina pobunjenika i gospodara rata iz regiona.
Čak je i Min Aung Hlaing poslao višeg vojnog komandanta da oda počast starom neprijatelju.
Pengova deca su preuzela komandu nad MNDAA, čekajući priliku da svrgnu sa vlasti Baija, po njihovom viđenju uzurpatora.
Sada kada su trupe MNDAA preuzele kontrolu nad glavnim graničnim prelazom i svim putevima do Laukainga, spremni su da zauzmu i glavni grad kazina, žarište „prevarademije“, kako ju je nazvao UN.
Niko ne zna šta da radi s njim, ali obećavši Kini da su završili sa prevarama, moraće da pronađu novi način da finansiraju pobunu.
Njihov deklarisani cilj pružanja podrške svrgavanju vojne hunte pozdravio je široki opozicioni pokret.
U proteklih mesec dana, milioni u Mjanmaru bili su ushićeni trijumfalnim scenama paradiranja etničkih pobunjenika zarobljenim vojnicima i zaplenjenom opremom, dok se u Laukaingu odvijala drama sa padom mafije.
Nakon tri godine nasilne vojne diktature, hunta deluje ranjivo i ljudi se usuđuju da sanjaju o njenom padu.
Ali imajući u vidu istorijat prevrtljivih promena lojalnosti u ovom regionu bezakonja, deklarisanim ciljevima MNDAA moraju da se posmatraju sa oprezom.
U vreme pisanja ovog teksta, mesto prebivališta Baija Suočenga ostaje nepoznato.
Takođe se ne zna gde su trenutno druga dvojica gospodara rata – Vei Čaoren i Liu Žengsijang.
Četvrti, Liu Guosi, umro je 2020. godine.
Ali mnogi članovi njihovih porodica sada se nalaze u kineskom pritvoru; neki su dali pokajnička priznanja.
Hiljade onih koji su radili u centrima za prevare već su predati kineskoj policiji.
Regionalne vlade pokušavaju da izvuku njih još stotine, i dalje zatočene u Laukaingu, na bezbedno.
„Prevarademija“ u severoistočnom Mjanmaru je možda sada okončana, ali će se verovatno samo preseliti u neki drugi globalni kutak bezakonja.
Sve fotografije zaštićene su autorskim pravom.
Možda će vas zanimati i ova priča:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
