Ono što je pre više od tri godine Aleksandar Crnogorac započeo kao dokumentarnu fotografsku studiju života transrodnih ljudi na Balkanu i istoimenu putujuću izložbu, vremenom se pretvorilo u dragocenu zbirku njihovih vizuelnih ličnih svedočanstava.
Krunu ovog putovanja, monografiju Trans Balkan, čini 105 portreta i sudbina trans osoba različitih godina i društvenog statusa iz 11 zemalja Jugoistočne Evrope – od Slovenije do Turske.
To je „priča o slobodi i hrabrosti, priča o ljudskim životima, borbi za njihovu egzistenciju i opstanak na marginama društva. U suštini, ovo je priča o nama, ljudima“, piše Crnogorac u uvodu knjige.
„Ne bavim se aktivizmom, ali volim da na miran i dostojanstven način ljudima oko sebe pokažem da smo i mi ljudi od krvi i mesa i da imamo emocije kao i svi ostali“, kaže Nina Kožul za BBC na srpskom.
Ova Zagrepčanka je jedna od 105 ljudi čije su fotografija i lična priča postale deo Trans Balkan projekta.
- LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode
- Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić
- „Zašto sam dala oglas da se ne odričem gej ćerke“
Područje Balkana je poznato po konzervativnim i neblagonaklonim stavovima prema seksualnim i rodnim manjinama, ali većina lakše prihvata nepoznato ili neobično kada im se predstavi na njima blizak i empatičan način, smatra autor.
Zbirka kakva je Trans Balkan pruža upravo to – bliski kontakt sa onim na šta društvo gleda kao na „strano“ i „drugačije“ i na ljude koji zbog rodnog identiteta trpe veliku diskriminaciju, nasilje i odbacivanje.
„Motivacija (da radim na ovom projektu) mi je bila da dam skroman doprinos kako bi trans ljudi na Balkanu počeli da dobijaju neku vidljivost“, kaže Crnogorac za BBC.
Uz biografske detalje, njegove fotografije pozivaju posmatrače da se povežu „jedan na jedan“ i pomažu im da se „približe spoznaji da je svaka osoba podjednako vredna kao čovek, ali istovremeno jedinstvena kao pojedinac“.
Trans Balkan – 105 ljudi iza portreta i 105 jedinstvenih priča
Da bi prikazao koliko različitosti postoji i unutar same trans zajednice Aleksandar je želeo da pronađe što više raznolikih ljudi sa čitavog Balkana.
To je bio i najzahtevniji deo zadatka, posebno na početku kada je obilazio zemlje kao što su Albanija, Rumunija i Grčka gde je jezik često bio prepreka u komunikaciji.
Samim tim i smetnja u povezivanju i sklapanju poverenja sa ljudima koje je upoznavao.
„Heroji i heroine ove priče poseduju moć koja prevazilazi geografske i starosne granice“, piše Crnogorac u uvodu monografije.
Pored transrodnosti, ljudi na fotografijama imaju zajedničko još nešto – „hrabrost i izdržljivost, odlučnost da žive verni sebi i snagu da istraju“.
Upravo to je inspirisalo ovog fotografa da prodre u njihove životne priče.
Ispred njegovog objektiva našla se i 25-godišnja Nora Janković, studentkinja elektrotehnike na odseku za biomedicinsko inženjerstvo u Beogradu.
Pored studija, bavi se i aktivizmom za prava trans osoba i drugih marginalizovanih grupa i jedna je od suosnivačica Talasa, prve ovakve organizacije koju vode isključivo trans osobe u Srbiji.
Od početka je, kaže, ljudima predstavljala transrodnost kao nešto najnormalnije i takav stav joj je pomogao da izbegne neprijatnosti zbog vlastitog rodnog identiteta.
Dodaje da joj je pomogao i ekonomski status njene porodice koja je nije odbacila i zbog čega nije bila prinuđena da radi sa kolegama koji bi mogli da je diskriminišu ili da izgubi posao.
„Ali, i dalje mi nije dozvoljeno da promenim ime i oznaku pola na dokumentima i zbog toga moram da idem na posao obučena kao muškarac, kao i da se autujem kad god imam posla sa institucijama“, kaže Nora za BBC.
Nori, koja je tranziciju započela 2019, nije bilo lako da se kreće u društvu.
Čula je dovoljno loših iskustava da zna da mora da se čuva od transfobičnih ljudi, što je, kaže, „nažalost većina“.
Nina Kožul je rodom iz Hrvatske, ali skoro tri godine živi u Berlinu i radi kao profesorka u školi šminkanja već 12 godina.
„Volim ovaj posao i mnogo mi je pomogao u početku tranzicije“, priča Nina u glasovnoj poruci na Vocapu.
U tranziciju je krenula „kasno“, kada je imala više od 41 godine.
Sada ima 48 i u potpunosti je završila tranziciju.
Nina kaže da živi „sasvim običan, normalan život, kakav verovatno vodi većina ljudi na svetu“.
Ima posao, prijatelje ,„prekrasnu obitelj“ koja je podržava u svemu što je promenila u svom životu.
„Ne mogu reći da sam doživela neprijatnosti zbog vlastitog rodnog identiteta, iako sam se na početku tranzicije toga užasno plašila“, kaže Nina.
Ističe da poslednje godine života ne bi menjala nizašta na svetu i da je za to vreme naučila mnogo o toleranciji, empatiji, sebi i drugima.
„Vrlo sam zadovoljna i sretna osoba i trudiću se da tako ostane do kraja života“, priča ona toplim i mirnim glasom.
Eleni, najstarijoj trans ženi Sarajeva, sedma decenija života je donela novo životno poglavlje – početak tranzicije i nadu da će, posle 60 godina čekanja, otići na operaciju korekcije pola.
„Kada sam bila djete, od najstarijih sječanja sam znala da nisam muško. Moja osećanja su bila ženska i patila sam celi život zbog toga što nemam žensko telo“, kaže Elena za BBC.
Kada je konačno počela da izlazi u javnost u ženskoj odeći, doživljavala je uvrede i pretnje, ispričala je 2019. za BBC na srpskom, iste godine kada je u Sarajevu održan „poslednji prvi Prajd na Balkanu“.
Elena živi od skromne penzije sa suprugom, a žensku odeću uglavnom dobija na poklon, ali je ranije nalazila u kontejnerima.
U Bosni nije moguće izvršiti tranziciju, pa kroz medicinske procedure prolazi u Kliničkom centru u Srbiji, gde kao pripadnica srpske nacionalnosti plaća zdravstveno osiguranje koje pokriva dve trećine cene operacije prilagođavanja pola.
Ostatak, oko 900 evra, kao i novac za postoperativnu negu i troškove i dalje prikuplja sama, u čemu joj pomažu solidarni pojedinci i organizacije.
„Ovako možemo pomoći zajednici da nas upozna i razume“
Elena je odlučila da stane pred objektiv Aleksandra Crnogorca da bi se u javnosti više čulo o životima trans žena.
Nora kaže da je želela da učestvuje u Aleksandrovom projektu od kako je čula za njega, a ispostavilo se da i on želi da ona učestvuje.
„Posle godina skrivanja i od sebe i od drugih želela sam ne samo da stanem pred svet kao otvoreno trans osoba, već i da zahtevam da budem prepoznata i saslušana kao višedimenzionalno ljudsko biće“, objašnjava Nora.
„Osećala sam da Aleksandar ne pojednostavljuje naš identitet i stoga sam želela da stanem pred njegov objektiv“, kaže ona.
Nori je bilo važno da konačno ne bude „samo predmet nečije fascinacije“, već da ispred svoje slike govori svojim rečima i da pruži priliku drugima da je kroz njih upoznaju tako razbiju neke predrasude.
„Namerno sam se slikala u odelu kako bih pokazala da trans žena ne mora da prati ženski stereotip odevanja da bi bila žena.
„Ali takođe tada sam javnosti otkrila da ni iznutra nisam potpuno feminina i da ću to nositi sa ponosom“, poručuje ona.
Nina je Aleksandra je upoznala preko Instagrama i na preporuku prijateljice.
Dopisivali su se, razmenjivali iskustva, brzo povezali i rodilo se veliko poverenje.
Sreli su se prvi put u Beogradu u julu 2019, nekoliko dana pred njenu poslednju korektivnu operaciju kod profesora Milorada Đorđevića, urologa priznatog širom sveta po dugogodišnjoj stručnoj praksi u ovoj oblasti hirurgije.
„Proveli smo divan dan zajedno i tada sam shvatila da sam zapravo dobila divnog prijatelja u životu“, kaže Nina.
Uz zalazak sunca na krovu Aleksandrove zgrade nastao je Ninin portret.
„Pošto smo proveli toliko vremena zajedno, bila sam potpuno opuštena i jednostavno sam uživala pred objektivom“, priseća se ona.
Smatrala je da je bitno da podeli priču kao neko ko gradi karijeru 12 godina, radi sa studentima i stalno je u kontaktu sa stvarnim svetom i ljudima koji možda prvi put upoznaju trans osobu.
„To sam videla kao neku misiju.
„Mislim da je potrebno dati do znanja da smo mi ljudi kao i svi ostali da se možemo savršeno uklopiti“, kaže Nina.
Dodaje da joj mnogo znači što je deo projekta Trans Balkan jer „tako možemo pomoći zajednici da nas upozna i razume“.
Ljudi koje sam fotografisao imaju veći kapacitet da naprave pozitivnu promenu u društvu od bilo kojih političkih aktera, boreći se protiv stigme, predrasuda i stereotipa, piše Crnogorac u monografiji.
Šta se sve promenilo od kad je nastao portret do sada
Od nastanka portreta u leto 2019. do danas, mnogo toga je danas drugačije i u Norinom i Nininom životu.
„Glavna stvar koja se promenila je da sam uspela u potpunosti da prihvatim sebe i ponovo zavolim sopstveno telo“, kaže Nora.
Kroz terapiju i prihvatanje njenih „neuklapanja u stereotipe i rodne uloge“, vratila sa ne studije, koje mnogo voli.
Pored poslednje operacije i pandemije koja je celi svet okrenula naglavačke, Nina je poslednjih šest meseci imala mnogo vremena za razmišljanje o tome šta je sve postigla u životu.
„Vrlo sam ponosna na to“, kaže ona.
Dodaje da je krizu koja je pogodila svet i mnoge ostavila bez posla, iskoristila da radi na sebi i razvija se, kaže, u bolju osobu.
Tako je tokom pandemije počela je da na Jutjubu objavljuje snimke o transrodnim ljudima, tranziciji, operacijama i drugim temama važnim za ovu zajednicu.
„To me ispunilo jer sam dobila mnogo ljepih poruka, što od majki, očeva, trans osoba, što od ljudi koji su slučajno naleteli.
„Radim na novim poslovnim planovima u industriji šminke. Ne znam šta će to biti, ali ne treba nikad odustati“, kaže ona.
U međuvremenu, Elena još čeka termin za operaciju, a na odeljenju urologije Kliničkog centra gde će jednog dana leći na operacioni sto.
Rečeno joj je da je „zbog korone sve zasustavljeno“.
Poruka za mlađu verziju sebe pre tranzicije
Portreti u knjizi Trans Balkan sadrže „više od pukih sekundi koje su kameri potrebne da napravi fotografiju; toplinu ljudskog kontakta, nova poznanstva i prijateljstva, ogromno iskustvo stečeno istraživanjem“.
„Svaka bora, svaki ožiljak uhvaćen objektivom predstavlja njihovo burno putovanje, patnju koju su pretrpeli, odbacivanje, izolaciju i usamljenost, nedostatak pomoći i podrške, da bi na kraju izašli kao pobednici“, piše Aleksandar u uvodu knjige.
Nina veruje da se sve stvari u životu dešavaju po nekom planu, kako god ga nazvali, ali da čovek treba da pronađe pravi trenutak gde će osetiti zrelost, mudrost i stabilnost kada je sposoban da preokrene život naglavačke.
Da bi iz toga stvorili umetnost življenja potrebna je dovoljna doza frustracija, bola i patnje – a Nina kaže da bi volela da je imala ovu mudrost i hrabrost kad je bila mlađa.
„Možda bih si samo rekla da sam se trebala manje bojati, a više probati“, kaže ona.
Nora bi mlađoj sebi poručila da je sa njom sve u redu.
„Da to što svet vidi na drugačiji način i da to što se ne može pronaći u očekivanjima drugih je upravo ono što je najviše čini čovekom i što je njena najveća snaga.
„Ti nisi previše. Samo zato što neki ljudi oko tebe ne mogu da prihvate kako se osećaš ne znači da to moraš da potisneš.
„Ti si obična devojka: ni nalik i jednoj drugoj“, kaže Nora.
Knjiga Trans Balkan biće dostupna u knjižarama širom Srbije.
Izložba fotografija i promocija knjige planirani su za april 2021, u knjižari Geca Kon i u Prajd Info centru u Beogradu.
Aleksandar Crnogorac je rođen u Beču 1979. Detinjstvo je proveo u Beogradu, a školovao se u Evropi i Americi.
Master iz političkih nauka dobio je na Kings koledžu u Londonu, a iz fotografije u školi SPEOS u Parizu.
Bavi se dokumentarnom i komercijalnom fotografijom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
