Evropska komisija je odbacila mađarski zakon po kojem svakom ko pomaže migrantima preti zatvor kao nelegalan.
O daljim koracima prema Mađarskoj će sada odlučivati Evropski sud pravde (ECJ), zbog nepoštovanja zakonodavstva Evropske unije.
O pokrenutoj proceduri protiv Budimpešte je vladi Viktora Orbana poslato je „formalno obaveštenje“.
„Komisija smatra da je neograničeno zadržavanje tražilaca azila u tranzitnim zonama bez poštovanja primenjivih proceduralnih garancija kršenje pravila Evropske unije,“ piše u saopštenju.
Ovaj zakon, kojim se predviđaju zatvorske kazne svakom ko „olakšava ilegalnu imigraciju“, usvojen je u junu.
Zakon u Mađarskoj nazivaju „Stop Soros“ po američkom milijarderu mađarskog porekla, kog Budimpešta optužuje da podržava muslimanske migrante.
Mađarska na kritike odgovara tvrdnjama da ograničavanjem prolaska onih koje smatraju ilegalnim migrantima čini uslugu ostatku Evrope.
Takođe, Orbanova vlada smatra da ilegalni migranti predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti
Zakon, prema primedbama Evropske komisije, onemogućava azilante da se za pomoć obrate nacionalnim, međunarodnim i nevladinim organizacijama.
Komisija je optužila Mađarsku da ne poštuje evropske zakone kada migrante vraća u druge zemlje, ili ih drži na granici sa Srbijom.
Zašto je zakon kontroverzan?
Mađarsko zakonodavstvo je izmenilo osam postojećih zakona i kao novo krivično delo uvelo „omogućavanje ilegalne imigracije“.
Prema tom zakonu, svako može da bude uhapšen zbog rada sa nevladinim organizacijama koje pomažu tražiocima azila.
Grupe za zaštitu ljudskih prava ističu da je njihov cilj da ljudima koji su ušli u Mađarsku pomognu oko zvaničnog podnešenja zahteva za azil.
Takođe, novi zakon je pooštrio pravila – svi koji pokušaju da uđu u Mađarsku iz zemlje u kojoj po njih ne postoji opasnost od proterivanja, ne mogu da traže zaštitu od Budimpešte.
Migranti zaglavljeni na granici SAD i Meksika
Italija dozvolila migrantima ulazak na Siciliju
Nemačka planira centre za zadržavanje azilanata
Kako je počelo?
Oko 400.000 ljudi prošlo je kroz Mađarsku na putu ka zapadnoj Evropi tokom migrantske krize 2015. godine. Zbog toga je mađarski premijer Viktor Orban naredio da se na granici sa Srbijom podigne ograda od bodljikave žice.
Evropska komisija je nakon toga uvela obaveznu kvotu migranata koju svaka zemlja EU mora da primi, što je Orban odbio.
Tokom 2015. oko 177. 000 ljudi je podnelo zahtev za azil u Mađarskoj, ali je samo nekoliko stotina azil i dobilo.
Broj zahteva je pao na oko 3.200. prošle godine.
Slobodan Maričić, BBC na srpskom
Koliko je migranata u Srbiji?
Tačan broj nije poznat zbog velikog broja „nevidljivih ljudi“, kažu za BBC na srpskom u Info parku, nevladinom izbegličkom centru u Beogradu koji pruža pomoć migrantima.
Procene su da ih je oko 3. 500, ali i da ima mnogo onih van sistema, koji nisu evidentirani.
„Mnogo je onih koji nemaju nikakve kontakte ni sa institucijama, niti sa organizacijama koje se bave podrškom migrantima.
U poslednja tri meseca dolazi ih sve više, a ovde su samo u prolazu. Uglavnom idu u Bosnu“, kaže Gordan Paunović iz Info parka.
Odakle su i odakle ulaze u Srbiju?
Najviše ljudi dolazi iz Makedonije, vozilima krijumčara. Drugo najveće mesto ulaska u Srbiju je beogradski aerodrom.
„Avionima iz Irana dolaze Iranci kojima je nedavno Srbija ukinula vize“, objašnjava Paunović.
„Potom se iranski turisti za tih 30 dana koliko legalno mogu da ostanu u Srbiji na osnovu turističkog boravka, pretvore u migrante“.
Paunović kaže da u Srbiju nedeljno stiže više od 1. 000 ljudi iz Irana.
„Prema našim podacima trećina se nikada ne vrati u Iran, već ostaje ovde ili produžava dalje“, navode iz Info parka.
Statistika o zahtevima za azil u Srbiji u poslednjih šest meseci, prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava:
- Ukupno ljudi sa namerom da traže azil u Srbiji – 3694
- Muškarci – 3182
- Žene – 512
- Maloletnici – 973
- Zahtev podnelo – 98
- Zahtev odobren – 10
- Od tih 10 petoro je iz Avganistana, dvoje iz Irana i troje iz Bugarske
Koliko ih je u Beogradu?
Ne postoji tačan podatak o broju migranata u Beogradu.
Procenjuje se da nekoliko stotina dane uglavnom provode u gradu. Neki se vrate uveče u kampove u Krnjači ili u Obrenovcu. Na ulici prespava oko 150 do 200 ljudi, kaže Paunović.
„Najviše je Iranaca koji još nisu u ilegalnom statusu, jer im važi turistička viza. Puni su hoteli, Airbnb, sve živo. Ima ih više stotina.
Ako odete do autobuske stanice videćete grozdove ljudi koji čekaju da budu negde prevezeni, to su ljudi koji uglavom nemaju kontakt sa organizacijama poput naše“.
Za 10.000 evra od Avganistana do Berlina
Veliki problemi predstavljaju krijumčarenje i trgovina ljudima, upozoravaju iz Info parka.
Navode da je krijumčara mnogo i da su oni „glavni faktor ilegalnih migracija“.
„Kada krijumčari ne bi postojali u Srbiji, Bosni i svuda okolo, ceo ovaj fenomen bi se odvijao u nekim skromnijim parametrima“, smatra Paunović.
„Ljudi nasedaju na ogromnu propagandu, na priče da ih u Nemačkoj čeka 2. 000 evra čim stignu, plata, stan, posao, da ne moraju da rade uopšte… Zato oni plaćaju ogromne sume za put od Avganistana do Berlina. To su iznosi i do 10.000 dolara ili evra“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
