Mladi, kockanje i zavisnost: Situacija u Srbiji i svetu

Sve više mladih ljudi već u pubertetskom uzrastu eksperimentiše s alkoholom, psihoaktivnim supstancama i kockanjem i time otvara put ka bolestima zavisnosti.

Igre na sreću su u početku uzbudljive, ali ubrzo mogu prerasti u strast koja se ne može kontrolisati i koja može da prouzrokuje brojne probleme. Podaci pokazuju da se mladi u Srbiji s kockom počinju jako rano.

Slična situacija je i u Velikoj Britaniji u kojoj će se ove godine otvoriti prva klinika za odvikavanje mladih od zavisnosti od kockanja, koja će pomagati ljudima između 13 i 25 godina.

• Kanabis za tinejdžere štetniji od alkohola
• Kanada legalizovala marihuanu
• Droga zbog koje ljudi skaču sa zgrada

Situacija u Srbiji

U Srbiji je 2017. godine bilo 33.000 registrovanih kockara, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje Batut. Među mladima između 18 i 26 godina, svaka četvrta osoba ima problem sa kockanjem.

Pre nekoliko godina, istraživanje centra Život nije igra pokazalo je da je 26 odsto od 720 ispitanika u tri osnovne i tri srednje škole u Novom Sadu kocka, od kojih šest odsto spada u kategoriju patoloških kockara. Polovina onih koji kockaju prvi susret sa ovim porokom imali su između 10 i 14 godine i to najčešće u kladionici.

Istraživanje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita“ pokazuje da je čak 92,7 odsto srednjoškolaca u Srbiji pre 18. godine proba alkohol, a da njih 69,5 odsto je pilo ili imalo iskustvo pijanstva.

Alkohol skoro uzima 58,5 odsto srednjoškolaca, mahom u vreme izlazaka u grad vikendom.

Istraživanje pokazuje slične rezultate i kad je droga u pitanju.

Svaki šesti srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina probao je neku od droga. Marihuana, ekstazi i amfetamini čine 80 odsto dostupnih narkotika, dok je samo marihuana zastupljena u 54 odsto slučajeva.

Zašto je tako lako razviti zavisnost od kockanja?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo da se vratimo u vreme kada je čovek bio lovac i kada mu je jedini posao bio da preživi u prirodi.

„Jednostavno rečeno, naši mozgovi su dizajnirani na način da traže nagrade“, objašnjava dr Sajrus Abasijan, specijalista zavisnosti u Najtingejl bolnici u Londonu.

Ta nagrada, kaže on, dolazi u oblika dopamina, hemikalije u mozgu koja čini da nam bude lepo.

Na sličan način mozak reaguje kada se uzima droga ili alkohol.

Navala dopamina preusmerava mozak da želi više droge, što dovodi do zavisnosti. Svaka droga i alkohol koja se zloupotrebljava utiče na hemiju mozga na poseban način i sve one podižu nivo dopamina visoko iznad prirodne granice.

„Kockanje deluje na primitivni deo mozga, koji se bavi nagradama. U vremenu kada smo lovili životinje da bismo preživeli, dobijali smo veliku emotivnu nagradu, jer smo uspevali da nahranimo porodicu“, kaže Abasijan.

On kaže da sada živimo u veštačkoj sredini i da nismo „dizajnirani“ da vozimo automobile, avione i vozove.

„Taj primitivni deo mozga je i dalje prisutan i funkcionalan“, kaže doktor i dodaje da mnoge kompanije koje se bave proizvodnjom alkohola, duvana i igara na sreću to koriste.

Kada se kockamo i kada dobijemo, naš mozak nam daje emotivnu nagradu.

Mnogi će uspeti da se odupru napadu dopamina i nastave da žive normalno.

Ali neki neće.

„Kada ljudi postanu zavisni dolaze u stanje kada normalne aktivnosti ne donose nagradu i onda je kocka jedina koja donosi sreću toj osobi“, kaže doktor.

Sklonost ka zavisnosti delom je i genetsko nasleđe.

„Definitivno se to nasleđuje. Nekima je u genima da vole da dobiju emotivne nagrade“.

„Oni to namerno rade“

Džejms Gramjs se skoro polovinu života kockao i kaže da može da se poistoveti sa objašnjenjem dr Abasijana.

„Osećam da mi se telo menja u tom trenutku, da su mi racio, logika i pametno odlučivanje anestezirani. Izgubim se u vremenu i u tome što donosi ta energija i akcija“, kaže 29-godišnji Grajms.

„Gubitke nikad ne doživljavate kao kad pobedite i verujem da je to trik kompanija koje se bave klađenjem. Oni znaju kako funkcioniše psiha kockara i targertiraju ranjive“, kaže Džejms.