Planinarske ekspedicije zabrinute su zbog broja tela koja su otkrivena nakon što se glečeri na Everestu tope.
Za sada je pronađeno 300 tela nastradalih u blizini planinskog vrha, a smatra se da je skoro dve trećine tela još uvek zakopano u snegu i ledu.
Više od 4.800 planinara uspelo je da se popne na najviši vrh na svetu.
„Zbog klimatskih promena, glečeri se tope, a tela koja su bila zakopana toliko godina izlaze na površinu“, kaže Ang Šerin Šerpa, bivši predsednik nepalskog udruženja planinara.
Otkrivena tela nastradalih
Pre dve godine, u Kampu 1 pronađena je ruka preminulog planinara. Tada su angažovani profesionalni planinari kako bi pronašli ostatak tela i sklonili ga s planine.
Iste godine, pojavilo se još jedno telo na površini glečera Kumbu.
„Poslednjih nekoliko godina pronađene su ruke i noge preminulih u Kampu 4. Primetili smo da se nivo leda smanjio i da su zato tela izašla na površinu“, kaže Dambar Parahuli predsednik Udruženja planinara u Nepalu.
Glečeri sve tanji i manji
Nekoliko studija je pokazalo da se glečeri u ovom regionu tope. Istraživanje iz 2015. godine, otkrilo je da se na glečeru Kumbu nalaze jezera koje se spajaju u jedno.
Nepalska vojska je jezero Imja isušilo 2016., jer je nivo vode zbog ubrzanog topljenja glečera dostigla zabrinjavajući nivo.
Još jedna ekspedicija se bavila ovim problemom. Istraživači sa britanskih univerziteta Lids i Aberistvit su prošle godine ustanovili da se led brže greje nego što se očekuje.
Zabeležena je minimalna temperatura leda −3.3C, što znači da se i ovako debeo led zagrejao za dva stepena od prosečne godišnje temperature.
Tela kao orijentir
Tela koja su pronađena na višim delovima Everesta služila su planinarima kao znaci po kojima su se orijentisali.
Jedan od njih je i tačka „zelene čizme“ koja se nalazi blizu vrha.
Zelene čizme planinara koji je poginuo na tom mestu pokazuju drugima u kom pravcu da nastave penjanje.
Stručnjaci kažu da je otkopovanje i prebacivanje tela u podnožje planine skup i težak proces i da je potrebno od 40.000 do 80.000 dolara da se cela akcija izvede.
„Jedan od najzajhtevnijih spuštanja bilo je sa visine 8.700 metara. Telo je bilo smrznuto i težilo je 150 kilograma. Nalazilo se na skoro nepristupačnom mestu“, rekao je Šerpa.
Kada planinari naiđu na telo, uglavnom se pitaju šta da urade s njim.
„To je lična odluka. Većina penjača kaže da ukoliko umru na planini, najbolje da tamo i ostanu. Dakle, spuštanje u podnožje neki bi protumačili kao nepoštovanje prema mrtvima. Osim, naravno ako porodica želi da ih sahrani ili telo blokira rutu za penjanje“, dodaje Šerpa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
